| home | o nama | istorija KPJ-SKJ | Josip Broz Tito | literatura | arhiva | prilozi | linkovi |

 

     

 

Yugosfera  1

PROSLAVE, MANIFESTACIJE, SUSRETI

 

Proslava Dana žena u klubu “Pavle Korčagin”

            8.marta u Klubu poštovaoca dobrovoljnog omladinskog rada “Pavle Korčagin” u Beogradu članovi Centra Tito,Sekcije 1.proleterske brigde i Klub “PK” obeležili su druženjem I zajedničkim ručkom (vojnički pasulj) Dan žena. Prisustne partizanke pričale su svoje uspomene o borbi I radu, što je u zadnjem broju objavio časopis “Pečat”.

 

Naše proslave  u Subotici

Čanovi „Centar – Tito – Központ“ u Subotici, Aktiv žena „Lola Wohl“, te Komunisti Subotice prigodno su obeležili 8. Mart Međunarodni dan žena.

            Održana je konferencija za štampu i  ukazano na veoma težak i složen položaj žena u društvu. – kao čoveka, radnika, majke. Podeljena su i saopštenja za javnost .

            Sakupljen je dobrovoljni prilog za Narodnu kuhinju Crvenog krsta u Subotici. I uplaćeno na žiro račun 13 hiljada dinara.

            Tokom marta održan je i sastanak Izvršnog odbora gde se razmatrala efikasnija realizacija Akcionog programa..

            U Subotici će se obeležiti 9. Maj. Polaganje venaca biće 9. Maja u 10 časova. Tribina o Danu pobede održaće se  14. maja, petak,. jer su  u Jugoslaviji do 15.5. vođene borbe..

            Sprema se tribina i za 1. Maj. Okvirno, to bi bilo 27. aprila a tema je „120 godina 1. maja – 120 godina grafičara“. I naziv kaže da bi učesnici tribine bili grafičari.

 

Proslava 1.inženjeriske brigade NOV I POJ

160 ratnika penzionera I članova njihovih porodica u dobrom raspoloženju proslavilo godišnjicu formiranja 1.inženjeriske brigade  NOV I POJ ( 7.2.1944. u Drvaru) u vojnom hotelu “Bristol” – svake godine.

 

6.lička divizija

Lički borci družili se u Domu vojnih invalida u Beogradu

 

Susret udarnika

Stižu iz cele Juge

Susret akcijaša

KIKINDA - Nekadašnji Titovi udarnici, koji su izgarali na radnim akcijama od Vardara pa do Triglava, okupiće se u subotu u omladinskom naselju “Mladost” u Kikindi. Očekuje se dolazak više od 150 bivših brigadira iz Makedonije, BiH, Republike Srpske i iz svih krajeva Srbije.

- Ovo je naš treći susret, a iz godine u godinu okupljanja su sve masovnija. Na njima evociramo uspomene na stara dobra vremena, kada se domovina gradila čeličnom voljom akcijaša. Drago nam je što ćemo ugostiti i bivše udarnike koji sada žive i rade u Nemačkoj - kaže za Kurir Dobrislava Ružić, potpredsednica Udruženja građana DORA iz Kikinde. Bivši akcijaši virtuelno se druže na forumu Bilten ORA SFRJ.

- Zahvaljujući ovim susretima ponovo mogu da se sretnu stari prijatelji i ožive sećanja na naporan rad, logorske vatre i nezaobilazne akcijaške ljubavi, od kojih su mnoge ozvaničene brakom - kaže Ružićeva.   

“Kurir”

Кикинда – Тито, партија, омладина, акција! – одјекивале су речи ударничких песама у суботу насељем „Младост“, док су пристизали људи окићени значкама и петокракама.

Ово насеље је пре више деценија било стециште бригадира у Кикинди. У дрвеним баракама тада су живели млади добровољци који су градили путеве, пруге, мостове. Увече, после напорног рада, окупљали би се око логорске ватре, певали и дружили се. Организоване су разне секције и ванредна настава, па су многи овако завршили школу. Бригадири тврде да су им то, без обзира на мукотрпан рад, најлепше године живота.

Када је време ударника прошло, у опустелим баракама насеља „Младост“ уточиште су нашле избегличке породице. Пре неколико година избеглички кампови су затворени, а насеље је убрзо поново постало место веселих сусрета.

– У организацији Удружења грађана ДОРА Кикинда, овде се већ трећу годину заредом окупљају некадашњи акцијаши с простора бивше Југославије. Циљ нам је не само евоцирање успомена на прелепе дане наше младости, него и афирмација вредности волонтеризма и неговање традиције добровољног рада – каже за наш лист председник Удружења Лука Ћирић.

Међу 150 бивших акцијаша из Србије, БиХ, Македоније и Словеније пажњу нам привлачи крупнији седи човек.

– Е, тај је био бригадир чак 104 пута! – кажу организатори.

На прслуку има више значака и амблема него генерал. Весело нам прича да је био тек деветогодишњак када је први пут учествовао у акцији:

– Носио сам воду, гурао колица. Радио сам шта сам могао. Устајало се у четири ујутро, али нам није било тешко. Друштво је било добро. Био је то неописиво леп живот – каже за „Политику“ Миодраг Милошев звани Руле, из Умчара.

Увече су се, уз логорску ватру, рађале многе љубави. Неке од њих озваничене су браком. Такав је случај с Весном и Петром Ковачевићем из Зрењанина, који су се упознали на радној акцији 1986. године. Данас имају 22-годишњег сина и 15-годишњу ћерку:

– Била је то љубав на први поглед. Рад је био тежак, али је искуство дивно. Нашој деци и данас радо причамо о том акцијашком животу – каже новинарима Весна.

– Штета што сада млади о томе јако мало знају. Захваљујући тим акцијама, човек је упознао себе, пропутовао подручје бивше Југославије и, што је најбитније, склопио многа познанства. Данас сам, ето, поново срео пријатеље које, због разних дешавања у земљи, нисам видео деценијама. Пресрећан сам – каже за „Политику“ Горан Илиев из Скопља.

С. Милетин, Politika,12.04.2010

 

            Komemorativni skup povodom 4 maja u Beogradu

            Članovi Centra Tito, udruženja “Naša Jugoslavija”, kluba “Pavle Korčagin, Društva za istinu o NOB I Jugoslavija I Udruženja komunista Jugoslavije u Srbiji održaće komemorativni skup povodom 30 godina od smrti maršala J.B.Tita 4.5.2010 u 15.05 na platou ispred Muzeja 25 maj, na kome će o slavnom Maršalu govoriti general pukovnik u penziji Stevan Mirković. Tokom skupa ostvariće se putem Interneta direktna veza sa učesnicima komemorativnih skupova u drugim jugoslovenskim republikama (Postojni, Tivtu,Skoplju ,Jajcu ,Bihaću I dr.).Posle skupa učesnici će položiti cveće na Titov grob.   

 

Manifestacija povodom  Dana mladosti 2010 u Beogradu

U organizaciji produkcijske kuće “Ideja”, u saradnji sa Muzejom istorije Jugoslavije I opštine Savski venac, uz podršku Skupštine grada Beograda I Ministarstva za kulturu održaće se multimedijalna manifestacija “ORA 2010” inspirisana fenomenom nekadašnjeg Dana mladosti I kulta Titove ličnosti. Sadržaj : projekcije dokumentarnih filmova , izložba audovizuelnih instalacija I fotografskih radova, kao I panel debata na temu “30 godina zapleta”. Manifestacija će se održati na revijalnom prostoru ispred Muzeja 25 maj I Kuće cveca, gde će se premijerno prikazati I Baljakov igrani film “Plavi voz”.

 



 

OKRUGLI STOLOVI,TRIBINE, NAUČNI SKUPOVI,PREDAVANJA.

           

Okrugli sto “Istinom protiv revizije istorije SFRJ ( 1945 – 1991)”.

            Održan 23 – 25.marta 2010 u Beogradu u Domu RVI uz učešće preko 100 naučnih I javnih radnika iz Srbije, C.Gore,BiH,Hrvatske i Slovenije.U radu Okruglog stola učestvovao je i predsednik Centra Tito jedan broj članova Centra I  Udruženja Naša Jugoslavija , kao I Udruženja komunista Jugoslavije u Srbiji.

            Tokom 2010 biće objavljen Zbornik radova sa ovog skupa.

 

Tribina “Sremska operacija” OKTOBAR 1944. – APRIL.1945

            U sklopu obeležavanja 65.godišnjice pobede nad fašizmom Društvo za istinu o NOB I Jugoslaviji organizovalo je javnu tribinu 8.aprila 2010. po temi “Sremska operacija” . Na dobro posećenoj  tribini u Domu RVI govorili su I učesnici te najveće bitke našeg NOR, medju jkojima I predsednik centra Tito general Mirković tada sedamnaestogodišnji borac mitraljeske čete 3.bataljona 10.krajiške brigade 5.divizije. Materijale s tribine objaviće u narednom broju list “Istina”.

 

Skup intelektualaca na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku

Na temu “ Šta je ostalo od Jugoslavije” razgovaralo je 30 intelektualaca iz SFRJ, Evrope I Amerike:

1 Din Vuletić, Kolumbija univerzitet – pop kultura I danas povezuje narode s prostora Jugoslavije ( “Egzit”) – “zajedničko tržište hitova”;

2 Zoran Milutinović, London juniverziti koledž – tokom sedam decenija svog postojanja uspela je da preko pojedinaca stvori jedan nadnacionalni kulturni sloj u kome je učestvovala cela zemlja ( filmski ep Veljka Bulajića, Medijala, KPGT Ljubiše Ristića, “Hrvatski faust” u Beogradu, popularna kultura – “Bijelo dugme” I dr.,Čkalja, nedeljnici “Start”, NIN, “ Praksis”, Korčulanska letnja škola, Krleža itd. Period 1961 – 1991. bio je najbogatiji u svim nacionalnim kulturama Jugoslavije, čemu je delimično doprineo ovakav nadnacionalni kulturni sloj.

            Uzmite bilo kojih 15 godina iz tog perioda I uporedite ih s postignućima eksjugoslovenskih kultura od 1995 do 2010 pa ćete videti šta je nestankom Jugoslavije izgubljeno!”

3 Tomislav Longinović, Univerzitet Viskonsin – Medison, na premijeri filma “Rane” Srdjana Dragojevića  u Zagrebu “ sala je eksplodirala od smeha zbog titlovanja filma”sa srpskog na hrvatski! Pokazalo se da su veze izmedju dve slovenske kulture jače od političkih planova nacionalističkih lidera.

4. Inicijator I glavni organizator konferencije o “Postjugoslovenskim kulturnim prostorima I Evropi” Radmila Gorup ( Univerzitet Kolumbija):

-njen nestanak su teško doživele  generacije koje su u njoj provele srećno detinjstvo I mladost;

-kulturni prostor u Jugoslaviji je bio jedan;

-raste uverenje da su nove države na tom prostoru isuviše male I da je jedini način da se nametnu zajedničko kulturno bogatstvo;

-jača trend ponovnog zbližavanja. To može ići najbolje preko kulture.

-“Jugoslavija je mrtva – živela jugosfera” Tim Džud, istoričar, Engleska.

-bivša Jugoslavija je još uvek zanimljiva za istraživače jer je bila izuzetna u svakom smislu – zemlja koja nije samo primala spoljne uticaje nego je I sama bila akter promena u svetu.

Mislim da će Jugoslavija kao pojam još dugo ostati predmet naučnog izučavanja.

“Politika”, 5.4.   

 

 

Rekli su ….

 

Miroslav Cerar,u svojim sećanjima za Politikin magazin ne poništava period Jugoslavije, čemu su skloni savremenici :

“ S ponosom govorim o tom vremenu jer sam se takmičio u državi koja je imala više od 20 miliona stanovnika. Danas je lakše ući u državnu reprezentaciju. U moje vreme se od sportista mnogo više tražilo. Takmičili smo se kao amateri, bez ikakvih posebnih uslova, a svako od nas je morao da se pobrine I za svoju egzistenciju, šta će raditi kad izadje iz sporta. Politika je učinila da se danas mnoge pozitivne stvari zaborave, na primer da smo u očima Čeha, Madjara,Poljaka I drugih IE zemalja izgledali kao Amerika. S našim pasošem smo mogli slobodno da putujemo, svuda smo bili popularni. Danas je mnoge sramota da to priznaju – ističe Cerar.

            Izabran je da 1965.godine preda štafetu  J.B.Titu, 25. maja:

            -Imao sam tremu pre nego što sam se popeo do Titove lože, imao bi je verovatno svako ko bi se našao u situaciji da čestita I da se pokloni svom najvišem državniku.  Bila je to za mene velika čast I bio sam ponosan. Kao sportista sam kasnije imao čast  da nekoliko puta posle razgovaram  sa Titom – seća se nekada vrsni gimnastičar.

 

Abdulah Sidran, pisac, Večernje novosti, 12.april 2010:

 

Danas bi se mnogi mogli zakleti, među njima ste i vi, da je u odnosu na ono što je stvoreno devedesetih, velika Jugoslavija ipak ostala primer najboljeg modela države. Tvrdi se, međutim, da takva Jugoslavija nije mogla opstati?
- Mislim da je Jugoslavija mogla opstati, i da je njeno uništenje bilo Veliki Zločin. Ima u jednoj mojoj pesmi stih: Osim što jest propala, kakvoga drugog dokaza imaju da morala je propasti? Jugoslavija nije mogla opstati je izgovor iza kojeg se kriju ideolozi i tvorci Velikog Zločina, oni koji su se saglasili o njenom uništenju i dogovorili o ratovima za ostvarenje toga cilja. Oni danas smiruju zločinačku savest, želeći da u tu izmišljotinu i sami veruju, mada veoma dobro znaju istinu: bilo je stotinu načina da Jugoslavija opstane, a samo jedan - videli smo kakav - da se uništi. Oni, beogradski projektanti zločina, da ne govorimo sada o njihovim zagrebačkim ortacima, veoma dobro znaju ono što narod u Srbiji ne zna: da se od Jugoslavije, više od godinu dana pre sličnih političkih odluka u Sloveniji i u Hrvatskoj, prva „otcepila“ upravo Srbija, i to svojim ustavom od 28. 9. 1990. Pročitajte odredbe o suverenosti i nezavisnosti Republike Srbije, o njenom međunarodnom položaju, ili samo onaj član 83, u kome se kaže kako „oružanim snagama u miru i ratu rukovodi predsednik Republike Srbije“. Koje oružane snage? Oružane snage jugoslovenske federalne jedinice Srbije? Gde je tu Jugoslavija?


* Šta je, po vama, danas najveći gubitak na prostorima koji su činili nekadašnju zajedničku domovinu?


- Najveći gubitak jeste strahovito razaranje sistema vrednosti. Zato moramo sarađivati, moramo se „mešati“, moramo nanovo ustanoviti pouzdana, visoka merila i standarde. Neki njihov zajednički minimum, ispod koga se ne bi smelo ići.


* A ako govorimo o kulturi?


- Jugoslovenski „kulturni model“ - koliko god mi bio drag - ipak je jedna elitistička floskula. Pojedinačne nacionalne kulture, međutim, nisu stvorene nestankom Jugoslavije, kako se pogrešno smatra, one su i ranije postoj

 

RUBRIKA “MRTVOG LAVA ZA REP VUKU”

            Bivša žena Josipa Broza Tita Herta Has umrla je 5. marta u Beogradu u 96. godini i, po sopstvenoj želji, sahranjena u krugu porodice. Hasova je bila učesnik Narodnooslobodilačkog rata i nosilac partizanske spomenice, a posle rata radila je kao stručnjak u Saveznom izvršnom veću. Rođena je u Mariboru 1914. godine, a revolucionarnom radničkom pokretu pristupila je kao student Ekonomske visoke škole u Zagrebu.

            Tim povodom, Dragan Vlahović, novinar Politike , kopajući k’o lešinar po Titovom privatnom životu ,napisaće kako je H.Has raskid s Titom tokom rata  “ otplakala na ramenu Milovana Djilasa”. Gnušanje kao reakcija na ovakve tekstove je blaga reč – ali je sve jasnije ako se zna da je “Politika” nemački list!

            Njegov takmac u primitivizmu Aleksandar Apostolski  “Titov sat u internet dućanu “  ( 680.000 dinara  za Titov “ patek filips” : “ Tito ga je poklonio jednom od svojih najbližih saradnika. Bio je to neformalni ritual bravara  sa grofovskim manirima I maršalskim činom, kojim je nagradjivao ljude zadužene za njegovu bezbednost – mahom visoke oficire KOS – a , najmoćnijeg obaveštajnog holdinga druge Jugoslavije”. A.A. na kraju ne može da izbegne da napiše kako je “ interesovanje za Titov sat veliko, posebno u inostranstvu – Japanu, SAD,Švajcarskoj I na Bliskom Istoku”.Pa, to je normalno jer je Tito od inostranih istoričara I javnih radnika svrstan medju petoricu najznačajnih ljudi XX veka : Staljin, Ruzvelt, Čerčil, De Gol I Tito. KOS nije bio nikakav holding već ,kao I UDB , jedna od najboljih tajnih službi u svetu ,koja je sa uspehom štitila zemlju od spoljnih I unutrašnjih neprijatelja. U njoj su radili najsposobniji I najobrazovaniji vojni kadrovi.

            Medjunarodni bijenale savremene umetnosti – BiH I Savet Evrope ( predavanja, izložbe,okrugli stolovi,preformansi I susreti umetnika itd) u jednom od podzemnih skloništa Vrhovne komande u ratu ( Konjic) inspirisala je  Snežanu Simić, novinara Politike, da da maha svojoj bolesnoj mašti I napiše da će učesnici “……imati priliku da reaguju I ostave lične komentare na istoriju koju ovaj prostor simbolizuje : na jednoj strani to je zemlja razrušena , spaljena I ekonomski uništena , a na drugoj strani to je ARK – atomska ratna komanda, sačuvana u potpunosti, stvorena da preživi sve”.

            Umetnici misle drugačije. “Istraživački centar rimskog univerziteta  - muzej labaratorija savremene umetnosti “ ( Samanta Luks, direktor): “ Ovaj projekat koji se “predstavlja sa internacionalističkom, demokratskom I konstruktivnom ambicijom, u stanju je da valorizuje medjudržavnu povezanost bivših jugoslovenskih republika. Prijateljske veze I intelektualna razmena nisu nikada prekinute, čak ni u periodu napada I pod stvarnim, medijskim I retoričkim bombama usmerenim ka razaranju osnove ljudskih univerzalnih vrednosti.

            Bijenale je načinda se, pod zastavom savremene umetnosti, ponovo stvori stara balkanska federacija.”

            S.Simić je, naravno, totalna vojna neznalica. Sve države u svetu imaju više ovakvih tajnih  skloništa iz kojih državno rukovodstvo rukovodi zemljom u ratu. U jedno od njih se , na primer, sklonio Dž.Buš odmah posle napada Al kaide na STC 11.septrembra 2001.,pa su njene priče o privatnom I porodičnom  Titovom bunkeru glupost. Usput, Tito je u Drugom svetskom ratu bio jedini Vrhovni komandant koji je ranjen I to u vojničkom stroju, a njegov sin izgubio ruku  boreći se u redovima sovjetske armije.

Politika, 2.2.2010.

 

JUGOSLOVENI

            Jugosloveni nisu manjina “ jer nemaju zajednički jezik, pismo ili književnost” kaže ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić, a povodom izbora Saveta nacionalnih manjina u Srbiji : Albanci, Aškalije, Bošnjaci, Bugari,Mađari, Nemci, Romi, Rumuni, Rusini, Slovaci,Ukrajinci,Česi – Hrvati, Slovenci I Makedonci. Koji buzdovan?

 

LAŽE I PARALAŽE

Aleksandar Stevanović , “ekonomista”  je izbio na čelo duge kolone lažova u Srbiji. Evo nekoliko njegovih bisera, koje nema potrebe komentarisati: u socijalizmu smo lepše živeli zato što smo od SAD dobili pomoć;  zaduživali smo se na sve strane a kredite nismo vraćali ( nešto mi je ovo poznato danas, S.M.); plate su bile dobre ali ponuda slaba pa nema na šta da se potroši : ružna odela,obuća,kozmetika ; gomila preduzeća nije ničemu služila I održavana zbog zapošljavanja ; išli smo na letovanje na Jadran umesto u inostranstvo; BDP bio veći ali nije bilo konkurencije; današnja ekonomija zdravija; mogućnost da se pretvarate da radite I da za to dobijate platu; to se danas manifestuje kroz otpuštanje radnika; danas se teško nalazi posao jer smo sve investiture oterali;Titov režim bio bolestan; danas postoji perspektiva koje tada nije bilo.

Ipak, mali komentar citatima. Edmund Filips, nobelovac, SAD: “ Bez pomoći države kapitalizam bi bio mrtav “ ( 2009.). Stiglic, takodje nobelovac :” I jedno pitanje koje bi trebalo postaviti jeste – kada će se sve ovo desiti ponovo “ ( fijasko Volstrita).

“24 časa”

 

ČUVAJ SE DANAJACA I KADA DAROVE NOSE”         

“Svilanot” iz Kolinske proizvodi peškire sa oštampanom kartom Srbije  bez Kosova! Ima u Srbiji 17 svojih prodavnica. U Srbiji ima ukupno 400 slovenačkih preduzeća i ovo je prvi slučaj nefer ponašanja!

 

Press sluzba Centra Tito, mart / april 2010.

 
     

Web magazin KOMUNISTI    Optimizovano za rezoluciju 800x600. CP 1250.