Suludo preoblikovanje sveta

Anatol Liven: „Ako bude nametnuto `rešenje` za Kosovo koje je suštinski neprihvatljivo bilo kojoj srpskoj vladi, njegovo održanje zavisiće od prisustva spoljne sile ili grupe sila. Srbija će uvek biti jača od Albanije i pre ili kasnije učiniće ono što su druge zemlje uvek radile u takvim okolnostima: poništiće rešenje silom”

Anatol Liven, surovo i inteligentno secira američku spoljnu politiku, a svoje antiimperijalističke gene nasledio je od majke Irkinje i oca Letonca. Rođen je u Britaniji. Tokom cele svoje karijere, i kao ratni izveštač iz Avganistana i Čečenije osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka i kao vojni analitičar, istoričar i plodan pisac, sa velikim iskustvom i pronicljivošću razotkrivao je obmane velikih sila.  

U svojoj kancelariji u Fondaciji „Nova Amerika”u Vašingtonu, osnovanoj pre šest godina, Liven je za „Politiku” govorio o demokratiji i ljudskim pravima, o Klintu Istvudu, o budućnosti Kosova, o Hilari Klinton i Džonu Mekejnu i o svojoj najnovijoj knjizi „Etički realizam”. 
Napisan u saradnji sa Džonom Halsmanom, višim naučnim saradnikom pri konzervativnoj Fondaciji „Heritidž”, „Etički realizam” predstavlja optužnicu protiv ratobornih vođa koji su ubeđeni da postupaju pravično. Istovremeno se upućuje apel da mudrost i skromnost moraju da budu merilo efikasnijeg i odgovornijeg globalnog liderstva. „Ovo što smo napisali pridružuje se sve brojnijim kritikama savremene američke strategije. Ali dosta je neoubičajeno, jer ne optužujemo samo republikance, nego i veliki broj demokrata,” kaže Liven. On veruje da između dve partije postoji „štetan konsenzus” u „krajnje opasnom i suludom planu” da preoblikuju svet po američkom modelu.

Liven se prisetio razgovora sa jednim od najviših kreatora politike u Vašingtonu, koji je izjavio da je „rasista svako ko negira da su arapske zemlje spremne za demokratiju zapadnog stila”. Na primedbu da se domaće javno mnjenje protivi, samo je odmahnuo rukom i rekao nešto sasvim kontradiktorno prethodnoj rečenici: „Možemo da slomimo svaki otpor. Jedini jezik koji Arapi razumeju je sila...”  

Po Livenovom mišljenju, mesijanska okrutnost predstavlja pošast, bilo da se javlja kao boljševički, talibanski ili tržišni fundamentalizam. Da bi istakao svoj stav o reformatorima dogmatama koji hoće da promene postojeći poredak ne uzimajući u obzir ljudske žrtve, citirao je Klinta Istvuda. 

U filmu „Otpadnik Džozi Vejls”, Klint sreće lovca na ucenjene glave i pita ga zašto radi tako prljav posao. Ovaj mu odgovora  da „čovek mora nekako da zaradi za život.” Klint mu na to kaže „Smrt i nije neki život.” Poslednja rečenica, smatra Liven, ukratko izražava neospornu istinu koju današnji plaćenici i fanatici zanemaruju: „Kad se nađeš u grobu, sve fantastične prednosti koje tvoju zemlju možda čekaju u budućnosti gube značaj.” 

„Nijedna  čestita osoba ne može da vidi u misiji civilizovanja Iraka bilo šta drugo osim katastrofu,” kaže on. „Stvoreni su milioni izbeglica, a broj žrtava je već premašio cifre iz poslednje decenije Sadamovog režima.” Liven se onda osvrće na bivši Sojvetski Savez, gde je imao veliko lično iskustvo. Mnogima je tranzicija donela „nesumnjivu katastrofu”. Ismevajući „američko naklapanje kako će raspad „imperije zla” doprineti trijumfu ljudskih prava,” on navodi podatke Amnesti internešenela da danas „samo u Uzbekistanu ima više političkih zatvorenika nego u celom Sovjetskom Savezu u vreme Leonida Brežnjeva.” 

Kad je u pitanju bivša Jugoslavija, zemlja koje se s ljubavlju seća iz vremena kada je kao dete putovao, Liven veruje da je „opstanak federacije, mada nesumnjivo labavije vrste, bio mnogo bolje rešenje.” Zapad sada ima pune ruke posla da u Istočnoj Evropi ponovo napravi „kajganu” kako bi pomirio razlike i uspostavio manjinska prava. Očuvana Jugoslavija mogla je da ostvari ove ciljeve, a izbegla bi se razaranja i stravična patnja. „Ja i dalje podsećam ljude da još nije sve gotovo.” 

„Istorija je dug proces i ima čudne preokrete. Sećate se šta je britanski premijer Harold Mekmilan odgovorio jednom od svojih savetnika koji ga je pitao šta je bio njegov najveći spoljnopolitički izazov: „Događaji, momče, događaji!” Liven veruje da još uvek postoji mogućnost da  događaji na Balkanu izmaknu kontroli. 

„Ako bude nametnuto ’rešenje’ za Kosovo koje je suštinski neprihvatljivo bilo kojoj srpskoj vladi, njegovo održanje zavisiće od prisustva spoljne sile ili grupe sila. Srbija će uvek biti jača od Albanije i pre ili kasnije učiniće ono što su druge zemlje uvek radile u takvim okolnostima: poništiće rešenje silom.” Ukoliko SAD onda budu rešile da se umešaju, suprotstaviće se „ne Jeljcinu i njegovoj slaboj administraciji u kojoj dominiraju prozapadni oligarsi, već Putinu ili nekom poput njega, ko će biti mnogo oštriji.”

„Strahujem je i od toga da će, ako, ne daj Bože, SAD dožive još jedan veliki teroristički napad, isti faktori stupiti na scenu kao posle 11. septembra. Verovatno će manji akcenat biti na širenju slobode, a veći na čistoj osveti, ali biće učvršćena slika o Americi kao apsolutno dobroj i nevinoj, a o njenim protivnicima kao apsolutno zlim i krivim,” nastavlja Liven.

Danas je „previše i demokrata i republikanaca koji poručuju da ne treba da dozvolimo da nas činjenice ometu u sanjarenju” On se osvrće na senatore Hilari Klinton i Džona Mekejna, dva najistaknutija kandidata za predsednika. Nijedno od njih nije izgleda spremno da značajnije smanji obim i domet vojne sile, da prestane da „petlja po Kosovu, Ukrajini, Gruziji ili kineskoj unutrašnjoj politici,” da „sedne u red iza EU” ili da suštinski „preispita američku globalnu poziciju.” 

„Da  mogu da glasam, a ne mogu, jer sam još uvek britanski državljanin, podržao bih nju. To se više svodi na stvar temperamenta i karaktera nego na bilo kakvu važnu razliku u političkim stavovima.” Liven veruje da je Klintonova „u krajnjoj liniji veoma pragmatična, prvenstveno kad je reč o svojoj karijeri. Suočena sa stvarnom krizom, verovatno bi pokušala da smiri situaciju. Mekejn je, s druge strane, „vrlo, vrlo eksplozivnog temperamenta” i nagonski reskira.

„Da jedan senator i predsednički kandidat svesno preleti u gruzijskom helikopteru iznad južne Osetije, izazivajući vatru sa zemlje, što je izgleda dobio – to ne ukazuje na mudrog čoveka kome bi trebalo poveriti veliku odgovornost.”

Ma koliko smatrao Hilari Klinton oportunistom, Liven veruje da je njena hladno proračunata ambicija sigurniji ulog od Mekejnove odvažne i strastvene prirode. „Pomislite na Niksona. Ne biste mogli da nađete nesimpatičniju osobu. Ali, zaboga, zar ne bismo svi poželeli da je on bio predsednik ovih poslednjih godina.”

(Autor je američki dokumentarni scenarista i povremeni saradnik „Politike” za koju je izveštavao iz Izraela)
[objavljeno: 04.02.2007.]