Iz
slike nalik na smak sveta izranja Kremlj, na koji je pala
atomska bomba. Tako će početi prva od osamdesetak epizoda „Staljin.
Uživo" na moskovskoj NTV.
„Takva noćna mora je godinama mučila druga Staljina. I to
tako često da je prestao da je se plaši", poručuje preko
nevidljivog pripovedača s ekrana Grigorij Ljubomirov, tvorac
televizijskog dela koje među Ruse vraća sovjetskog vođu,
rođenog na današnji dan 1879. u Goriju (Gruzija).
Staljin je za života uzdizan u nebesa, a od Dvadesetog
kongresa Komunističke partije Sovjetskog Saveza 1956. na
njega je uglavnom svaljivana krivica za sve i svašta.
Ljubomirov, kako je rekao na radiju Eho Moskve, prvi posle
Staljinove smrti daje reč samom Staljinu:
- Po sociološkim istraživanjima, Staljin i njegovo doba
zanimaju više od 50 odsto stanovnika Rusije, i to je
dovoljan izazov za ovakav poduhvat. Cilj mi je da Staljin
sam objasni kakav je bio. Radnja se odigrava u februaru
1953, poslednjem mesecu njegovog života. Umro je, doduše, 5.
marta 1953, ali je zbog moždanog udara poslednjih pet dana
bio u besvesnom stanju. U tih 28 februarskih dana Staljin se
u mislima vraća na sve glavne događaje u svom životu, priča
šta je bilo, ocenjuje, prirodno, u umetničkoj formi. To će
nam omogućiti da s njim proživimo ceo njegov život. Po mom
mišljenju, Staljin se pri kraju života vratio svojim pravim
izvorima i s obzirom na 11 godina provedenih u bogoslovskim
školama gotovo da je imao hrišćanski pogled na svet. To je
jedan od razloga što poslednju njegovu trpezu s Berijom,
Hruščovom, Maljenkovom i Bulganjinom prikazujem kao Tajnu
večeru. S jedne strane, Hristovim pogledom pokušava da gleda
na ono što se s njim događa, a s druge strane čovek shvata
da mu nije još mnogo ostalo da živi.
Ljubomirov otkriva da je pristalica shvatanja da je Staljin
otrovan. Za glavnu ulogu je uzeo Davida Giorgobijanija, jer
mu je bilo važno da bude Gruzijac, a da nije poznat, kako
glavni junak ne bi bio u senci glumca. Isti pristup je
primenio i kod ostalih likova. Na konferenciji za novinare u
Moskvi je primećeno da ni Staljin, a ni ostali likovi ne
liče na sebe, da govor i pokreti nisu usklađeni, itd.
- Nisam hteo da napravim film. Ovo je originalna
televizijska forma. Bilo mi je važno da pokažem kako je
Staljin živeo poslednjeg meseca svog života, kakav je bio
njegov duh - objasnio je Ljubomirov, ali je rekao i nešto
što je od Hruščovljevog raskrinkavanja „kulta ličnosti" bilo
nezamislivo da se javno kaže.
- Ne poričem da je bilo represija, ali Staljin je stvorio
veliku imperiju, kojoj je bilo suđeno da propadne posle
njegove smrti. I on je to znao. Pokušao sam da ostavim u
pamćenju lik Staljina koji bi sve to sačuvao. Po mom
mišljenju, Staljin je jedini čovek dvadesetog veka čije
proučavanje života i dela duhovno napaja istraživača i
pomaže mu da shvati mnoge stvari.
Ljubomirov je kazao i da bi na izborima za predsednika
Rusije 2008. glasao za onog koji bi bio sposoban da mu
dokaže da može kao Staljin. Pošto bi prikazivanje trebalo da
počne iduće godine, elektronske novine „Gazeta.Ru"
zaključuju da će „Staljin. Uživo" biti prilog nečijoj
predizbornoj kampanji.
I. C.
