|
POLITIKA
Srpski imperativi
Možda je ulazak
srpske strane u pregovore sa izričitom tvrdnjom da ćemo
Kosovo i Metohiju braniti isključivo političkim sredstvima
bio pogrešan. Time smo se unapred odrekli poluge koju
Albanci i danas vešto koriste.
Posle posete Martija
Ahtisarija postalo je jasno da rešenje za Kosovo i Metohiju
neće nikako biti plod kompromisa kao što neće pružiti ni
dovoljne garancije za opstanak Srba na toj zemlji. Ako
pođemo od stava da Srbija ne može priznati nezavisnost
Kosmeta – stav koji smatramo opravdanim iako ga ovde nećemo
obrazlagati – pitanje je šta Srbija može da uradi u
pomenutom kontekstu.
Nepriznavanje nametnutog rešenja je minimalna moguća
reakcija države Srbije. Međutim, nema potrebe da se
zavaravamo da će srpsko neslaganje sa nametnutim rešenjem,
naročito ako se radi o „konstruktivnom neslaganju”, za šta
se vrlo naivno zalaže bivši ministar spoljnih poslova Goran
Svilanović, učiniti Kosovo manje nezavisnim ili pak
obezbediti uslove za opstanak srpskog naroda u, još uvek,
južnoj srpskoj pokrajini.
U slučaju nazavisnosti, i sa
ovako predviđenim mehanizmima zaštite nealbanskog
stanovništva, srpski narod će izgubiti, bez ikakve sumnje,
Kosovo i Metohiju za sva vremena. Ni severni deo, koji je
danas pod srpskom kontrolom i koji je, uostalom, tek 1959.
godine pripojen Kosovsko-metohijskoj oblasti, neće opstati
bez entitetske podele, suštinske autonomije, ili mehanizama
koji onemogućavaju upliv albanske vlasti.
Potrebna decentralizacija, na
koju ni Albanci ni velike sile sa zapada nisu spremni,
političke je, a ne upravne prirode. Srbima sa Kosmeta
potrebno je dati političku moć, a ne isključivo
administrativne prerogative poput biranja komandira
policijske stanice ili uprave nad osnovnim i srednjim
školstvom ili bolnicama.
Nepriznavanje najavljenog
rešenja Srbiji ništa ne donosi. Kosovo i Metohija će ubrzo
steći punu nezavisnost a istom brzinom će Srbi s Kosova i
Metohije nestajati. Albanci su bili uspešni u proterivanju
Srba i kada nisu upravljali – u potpunosti ili uopšte –
Kosmetom. Da li iko ozbiljno misli da će u proterivanju Srba
biti manje uspešni kada budu nezavisni? Problem jedne čisto
defanzivne, samim tim i sterilne pozicije, poput srpskog
verbalnog neslaganja sa nametnutim rešenjem, leži takođe u
činjenici da će jedan od uslova za prijem Srbije u EU kroz
nekoliko godina, biti priznanje nezavisne države Kosova. U
slučaju da EU prizna Kosovo i Metohiju, što će se verovatno
desiti ako stvari nastave da idu ovim tokom, taj uslov će
biti u potpunosti opravdan. Ako danas nismo spremni da
učinimo ništa više od zauzimanja verbalnog stava, za
nekoliko godina, kada Srba u pokrajini više ne bude, zaista
će biti besmisleno i patetično opirati se dalje.
Da li se takav scenario
donekle može sprečiti? Pasivnim stavom sigurno ne. Utoliko
je možda ulazak srpske strane u pregovore sa izričitom
tvrdnjom da ćemo Kosovo i Metohiju braniti isključivo
političkim sredstvima bio pogrešan. Time smo se unapred
odrekli poluge koju Albanci i danas vešto koriste. Izneti
stav da Srbija kao suverena država, zadržava pravo na
odbranu nacionalnih interesa svim raspoloživim sredstvima
sam po sebi ne bi smeo da bude šokantan. Takav stav ne može
da odmogne niti može da ostavi ravnodušnim nijednog od
aktera koji učestvuju u procesu rešavanja kosovske krize.
Zaista, da li je mogućnost
ulaska vojske Srbije na sever Kosmeta i zaustavljanje na
Ibru, kao i spremnost srpske vojske da u slučaju potrebe
odbrani srpske enklave u Pomoravlju i Štrpce, makar i
privremeno, dok međunarodne snage ne preuzmu odgovornost za
zaštitu enklava, danas potpuno nezamisliva? Neko bi emotivno
reagovao i pomislio da bi to ponovo značilo rat,
bombardovanje Srbije, izolaciju, jer prosto prevelika sila
stoji ispred nas. Možda prevelika sila stvarno stoji pred
nama, a možda je samo prevelik naš strah. Sigurno je sledeće:
svaka bi država u sličnoj situaciji, u najmanju ruku,
razmotrila jednu ofanzivniju opciju.
Iz konstatacije da smo iz
jugoslovenske krize izašli kao poražena nacija mogu se
izvući dva suprotna zaključka: da smo poraženi jer smo se
borili, ili da smo poraženi jer se nismo dovoljno borili.
Kada se događaji dobro promisle, od secesije Slovenije do
danas, sasvim realno mogla bi izgledati teza da smo poraženi
zato što se nismo dovoljno borili. Zato budimo iskreni prema
sebi. Odbraniti srpske interese na Kosovu i Metohiji još je
moguće. Prekinuti spiralu delimičnih ili potpunih poraza ne
samo što je moguće, već je i potrebno, ako ne želimo da nam
se država svede na „beogradski pašaluk”. Boriti se protiv
gubitničkog mentaliteta takođe je moguće. Taj put je težak,
možda i opasan, ali je jedini. Pitanje je samo koliko smo mi
za tako nešto spremni.
Istraživač-saradnik u
Institutu za međunarodnu politiku i privredu
Miloš Jovanović
[objavljeno: 13.02.2007.]
_____________________
Komentar:
Već godinama, Stevan Mirković, general-pukovnik u penziji i
nekadašnji načelnik generalštaba JNA, upozorava na poguban
odnos vlasti prema aktuelnim problemima na
Kosovsko-Metohijskom prostoru, navodeći često puta i potrebu
da se, ako je to, po državne interese opravdano, upotrebi i
vojska, sa ciljem očuvanja teritorijalnog integriteta SRJ,
SCG, a sada Srbije. Upozorenja se nisu ozbiljno shvatala,
mediji jedan broj njegovih argumentovanih upozorenja, ne
objaviše, a problemi na pomenutom prostoru dođoše do "biti
il` ne biti".
Pa i sada, svi aktuelni političari, svoj odnos i dalje
predstavljaju kroz česte navode "borićemo se svim sredstvima,
ali mirnim putem i bez upotrebe vojske".
Drugim rečima, ne damo Kosmet, ali samo na rečima. A vojska?
Pa ona je pod civilnom kontrolom, i to je sav domet našeg
otpora! Važno je da vojsku kontroliše civilna vlast i da ona
neće intervenisati, jer šta da radimo, pa protivnik je jači!
Članak Miloša Jovanovića, uz očigledno odobrenje redakcije "Politike",
na liniji je onoga što i general Mirković zastupa već
godinama. Eto, pomaka ima i u javnosti, ali od kukavnih
političara i dalje ništa!
Pa koga oni to zastupaju, čemu im služi vojska? Da li da
služi NATO paktu i osvajačkom pohodu velikih, ili treba da
je u službi svoje zemlje i naroda? U čijoj su onda službi i
sadašnji političari i partije na vlasti?
Vojska je tu da odbrani ono što je, po svim svetskim
kriterijumima naše i tu ne može biti dileme. Onaj ko je ne
upotrebi, da bi zaštitio legitimne interese Srbije i njenih
građana, ako sse sa otimanjem Kosmeta nastavi, protiv je
samih tih građana i njihovih interesa!
Najkraće rečeno - izdajnik je!
Slobodan Ž. Janković
kumbodo@yahoo.com |
