|
SMAK DIPLOMATIJE
(“Tuđe je njihovo”, 22.novembar)
Da je za funkciju ambasadora u MIP Srbije odlučujuća
pripadnost nekoj od vladajućih partija u Srbiji potvrdio nam
je, još jednom, A.Ilić, nekadašnji ambasador u Češkoj, svojim
setencama o boravku u Pragu na toj važnoj funkciji. I još
ponečim. Iz njegovog razgovora sa novinarom politike M.
Đordjević odmah se da uočiti da je od tog “ambasadorovanja”
više koristi imala Česka nego Srbija. Češka ga je, za
razliku od Srbije, zasula brojnim pohvalama i
odlikovanjima, a 20 prevedenih knjiga s češkog prosto
izaziva pitanje: da li je on tamo bio ambasador ili
prevodilac?
Iz pomenutog razgovora uočava se još jedna bitna
karakteristika današnjih vladinih službenika na radu u
inostranstvu– antikomunizam. Bez te stvari u prtljagu
inostranstvo ga ne priznaje, naročito posle Rezolucije
Saveta Evrope početkom 2006. o potrebi obračuna sa
komunizmom u nekadašnjim socijalističkim državama. Ta
rezolucija svojom direktivnošću, koja ide do detalja, kao na
primer brisanje odredjenih tekstova i podataka iz udžbenika
istorije, daleko prevazilazi u ovoj zemlji dobro poznate
medjunarodne instrukcije Informbiroa iz 1948. Tako “slepa
poslušnost, ta zlokobna komunistička navika“, koju A. Ilić
imputira komunistima, sasvim lepo pristaje “demokratskom
drustvu“ Zapada u kome postoji jedan neprikosnoveni centar
vlasti – Vašington. Kritički spisi Noama Čomskog i drugi
radovi na tu temu samo su “presipanje iz supljeg u prazno”
jer ne menjaju ništa u tom jadnom svetu.
Svoj antikomunizam, ali i nepoznavanje naše nedavne
istorije, A. Ilić školski demonstrira govoreći o KiM, NOB,
SKJ i Titu.
Nisu komunisti 1945. oteli bogatašima imovinu,
oni su je nacionalizovali. A to je velika razlika.
Nijedan dinar nacionalizovane imovine nije otišao u privatni
džep komunista već je pripao svom stanovništvu, koje je tu
bogatašku imovinu i stvorilo. Otimačina je današnja
privatizacija jer se ogromna zajednička imovina sliva u
džepove malog broja domaćih Ilića , a jos vise stranih
bogataša. Titova porodica praktično nije nasledila ništa od
imovine i novca, jer ni kolibu nije imao u svom vlasništvu,
dok se danas Karađordjevići svađaju i otimaju oko
basnoslovnog nasleđa kralja Aleksandra I, koji je više bio
trgovac nego kralj!.
Poistovećivanje nekadašnjeg CK i današnje OVK je
pokušaj diskreditacije KPJ ali i nepoznavanje ili skrivanje
činjenica u vezi KiM, u cemu M. Ilić nije usamljen. A to
nanosi štetu Srbiji. Naime, OVK se u 2. svetskom ratu zvala
Bali Kombetar ( nacionalni front), kvislinška oružana
formacija u službi italijanskih i nemačkih okupatora i
zajedno s njima poražena od NOV i POJ, a Kosovo oslobođeno
i vraćeno u sastav Srbije krajem 1944. NOVJ će, takođe,
brzo i efikasno ugušiti oružanu pobunu balista u Drenici
pocetkom 1945. Kada danas “demokratske” SAD i EU stvaraju
novu albansku državu Kosovo, oni nagrađuju baliste, nekad
verne sluge fašisticke Nemačke i Italije, a oštećuju svog
saveznika Srbiju.
Današnja vlast ne govori o tome jer su na čelu NOB
bili komunisti. Ona to ne govori i iz još jednog razloga:
posle sramne kapitulacije 1941. i begstva kralja, vlade i
vođa političkih građanskih partija iz zemlje, jedino
komunisti ostaju u njoj. Oni 1941. nisu brbljali kao
današnja vlast “mi ne priznajemo nezavisnost Kosova” već su
se odmah latili oružja i posle četiri godine Kosovo je bilo
oslobođeno i ponovo u sastavu Srbije.
Zato pokušaj M. Ilića da se podsmehne borcima čudjenjem “što
se SUBNOR Novog Beograda nije izjasnio o Ustavu – taj bi
svakako tražio da se Ustavom zajamči vodeća uloga SKJ i
druga J.B.Tita” zvuči otužno. Za ironiju ipak treba imati
duha koji očito nedostaje novim Ilićevcima.
Stevan Mirkovic, general u penziji
E-mail:
yugstevan@sezampro.yu
|
