AKTIVNOSTI SKOJ-a

DAN SEĆANJA NA ŽRTVE NATO AGRESIJE

Delegacije NKPJ i SKOJ-a su u vise gradova polaganjem cveca na spomen obelezja zrtvama NATO agresije obelezile 11 godina od surove NATO agresije protiv Savezne republike Jugoslavije. SKOJ je naglasio da je bombardovanje SRJ bilo duboko nehumano i izraz imperijalisticke agresije i ekspanzije u kojoj su zrtve bili pripadnici svih naroda koji su ziveli na podrucju SR Jugoslavije, posebno na Kosovu i Metohiji.

Sekretarijat SKOJ-a

24. mart 2010. God.

SUSRET EVROPSKIH KOMUNISTIČKIH OMLADINSKIH ORGANIZACIJA
6.-17. MART 2010. GODINE,  BRISEL

Delegacija Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) je prisustvovala osmom susretu evropskih komunističkih omladinskih organizacija koji se održao 16. i 17. marta u Briselu pod sloganom „Borba komunističke omladine protiv kapitlistčkog varvarstva; za socijalzam!“.

Ovom važnom skupu prisustvovalo je 16 delegacija komunističke omladina iz različitih zemalja Evrope. U dva radna dana raspravljalo se o položaju omladine u okolnostima koje je proizvela kriza kapitalizma, kao i o buržoaskoj reviziji rezultata izgradnje socijalizma, antikomunističkim napadima kao evidentnoj posledici straha od komunizma. Skup je bio sjajna prilika za razmenu iskustava o problemima sa kojima se susreću mladi komunisti Evrope u svom delovanju, kao i o rezultatima delovanja. Opšti zaključak je bio da su ključni problemi mladih komunista velikom većinom zajednički te da otud zajednična akcija u cilju razrešavanja istih predstavlja nužnost.

Delegacija SKOJ-a je imala zvanične bilateralne razgovore sa Komunističkom omladinom Portugala (JCP) i omladinom Belgije (COMAC). U posebno značajnim razgovorima sa predstavnicima Komunističke omladine Grčke (KNE) postignuto je nekoliko važnih dogovora oko formiranja balkanske federacije komunističke omladine, kao i nekim tehničkim pitanjima vezanih za delovanje SKOJ-a i KNE-a.

Delegacija SKOJ-a je izrazila čestitke Komunističkoj omladini Češke (KSM) na nedavno izvojevanoj pobedi pred vrhovnim sudom Češke Republike i ponovnoj legalizaciji te organizacije, i potvrdila solidarne, drugarske i bratske odnose između SKOJ-a i KSM-a koji se zasnivaju na zajedničkoj borbi za socijalizam, protiv antikomunizma i revizionizma.

U brojnim susretima SKOJ-a sa predstavnicima delegacija ostalih komunističkih omladinskih organizacija ispoljen je konstruktivan pristup u daljem internacionalnom delovanju. Ovaj skup je bio prilika da se SKOJ-u zvanično upute pozivi na nekoliko kongresa i festivala koji će se organizovati ove godine od strane niza bratskih komunističkih omladinskih organizacija.

Sekretarijat SKOJ-a

18. mart 2010. God.

NASTUP SKOJ-a NA VIII SUSRETU KOMUNISTIČKIH OMLADINSKIH ORGANIZACIJA

Drugarice i drugovi,

srdačno vas pozdravljam ispred Saveza komunističke omladine Jugoslavije. U cilju odgovora na dve glavne teme ovog važnog skupa prezentovaću vam sadašnju ekonomsku i socijalnu situaciju u Srbiji, njen odraz na položaj mladih, kao i aktivnosti naše organizacije.

Kriza u kojoj se našao kapitalizam usled nesposobnosti da razreši omasovljene antagonističke protivrečnosti koje je proizveo i u koje se zapleo, pogodila je kako veći deo sveta tako i Srbiju.  U zemljama poput naše, u kojima je posle kontrarevolucije izvršena pljačkaška privatizacija sa stravičnim konsekvencama koje su našu ekonomiju i druge aspekte društvenog života dovele do kolonijalnog položaja i zavisnosti od osnovnih finansijkih poluga međunarodnog imperijalizma – MMF, Svetska banka i Svetska organizaija za trgovinu – doprinela je da rezultati krize budu posebno očigledni, teški i poražavajući. Naši tzv. prijatelji iz Vašngtona i EU u najboljim namerama da doprinesu što bržem prelasku Srbije i ostalih jugoslovenskih republika na liberalnu tržišnu privredu su samo u zadnjih deset godina preko multinacionalnih kompanija koje posluju u Srbiji kupovinom njene privrede, banaka i prirodnih bogatstava izvukli profit od preko 200 milijardi dolara. U isto vreme spoljnji dug Srbije je prevazišao 35 milijardi dolara. Kako bi se nosila sa ovako teškom situacijom „naša“ vlada slepo sluša sve savete MMF-a i Svetske banke i sprovodi reforme na uštrb socijalne brige i javnog sektora. Građanima Srbije se kroz buržoaske medije servira laž o bezalternativnosti tih postupaka i čak se vrši javna prpoaganda u cilju podrške što potpunijem i bržem ostvarivanju tzv. reformi. Manipulativna strategija vlade ima za cilj okretanje radnika iz privatnog sektora protiv radnika iz javnog sektora, optužujući potonje za parazitizam, te na taj način legitimiše prohteve svojih nalogodavaca i vrši ozbiljne i neodgovorne postupke na štetu miliona polugladnih radnika Srbije. S druge strane vlada ne poseduje nikakvu strategiju za izlazak iz krize i oporavak, već životari isključivo na račun kredita koje halapljivo uzima bez ikakvog plana i računa o načinu otplate istih. Ne razmišlja se o podsticanju proizvodnje i otvaranju novih radnih mesta, već kako da se kreditima podstakne rast potrošnje, a znamo da je neracionalno kreditiranje potrošnje i bilo glavni uzročnik ove samo još jedne struktune i ciklične krize kapitalizma. Da stvar bude još ciničnija,vlada najavljuje brzi izlazak iz krize i u isto vreme nova otuštanja. Kriza ne može da se stišava a da broj nezaposlenih raste. Najveći sindikati u Srbiji imaju poltronsku ulogu vlasti, te je to ogroman problem za realizaciju generalnog štrajka, iako za njim ima potencijala usled opšteg nezadovoljstva radnika.

Ovakva situacija teško pogađa mlade u Srbiji. Usled bolonjskih adaptacija obrazovnog sistema i preskupih školarina čije cene svake godine skaču, frapantno se smanjuje broj studenata koji se upisuju na prvu godinu studiju, po nekim podatcima čak za 7% godišnje. Školarine na univerzitetima u Srbiji premašuju u proseku 1200 e, dok u isto vreme prosečne plate teško prelaze 200 e, a nepotrebno je na ovom mestu dodatno obrazlagati kakvu vrstu znanja zahvaljujući bolonjskim reformama naši studenti dobijaju za ovako previsoku cenu. Čak i po završenim studijama šanse mladog čoveka su mršave usled sve manje ponude poslova, što doprinosi opštoj apatiji među mladima. Uz to našu zemlju pogađa još jedan jako bolan i iscrpljujući problem a to je okupacija naše južne pokrajine Kosova od strane udarne pesnice krupnog kapitala, NATO pakta. Taj problem izaziva pojavu nacionalne postiđenosti posebno vidne među omladinom, kojom se demagoški manipuliše po tom pitanju. Ksenofobija i radikalni nacionalizam su logične reakcije među mladima koje nemaju svoje autentično izvorište u našem društvu, već su nuspojave postsocijalističkog razdoblja, privatizacije, klasnog razotuđivanja koje je usledilo kao i poglavito stranog faktora, t.j. doslvno kolonizacije. 

SKOJ se striktno protivi ulasku Srbije u EU. Teror kojim se promoviše nužnost i bezalternativnost tog procesa pokušava da zamagli robski karakter istog i pruži legitimnost procesima koji su sada na sanzi u Srbiji.

SKOJ se striktno protivi agresorskoj politici koju ralizuje NATO pakt proizvodeći nova ratna žarišta i okupacije širom planete. Mi se zalažemo za neutralnu poziciju naše zemlje.

SKOJ se striktno protivi pljačkaškoj privatizaciji i konstntno naglašava da ne postoji poštena priatizacija jer svaka privatizacija predstavlja pljačku radnika.

SKOJ i NKPJ se na međunarodnom planu zalažu za reupostavu Komintere, a u prvim koracima za osnivanje balkanske federacije komunističkih omladina kao i oslanjanje na trenutno postojeće socijalističke i druge progresivne zemlje u svetu. Zašto je to nama važno? Zato što je prosečan radnik u Srbiji prepušten utisku nesposobnosti rukovođenja vlastitom sudbinom usled volje inostranih faktora od kojih njegov položaj u potpunosti zavisi. Zato mi zagovaramo uspostavu snažne međunarodne alteranative imperijalističkim polugama kao što su EU, SAD, NATO, MMF, Svetska banka...

Naša borba za reafirmaciju i reuspostavu socijalizma se odvija u jako teškim uslovima. Antikomunistička histerija koja je zavladala po rušenju naše domovine Jugoslavije ne jenjava. Ipak, sve veći broj ljudi, i to poglavito mladih, uviđa bezilzlaznost procesa koje je ostvarilo kapitalističko varavastvo, i u tom cilju odbacuje tu histeriju što je rezultiralo prilivom novih članova u našoj organizaciji u poslednjem periodu. Aktivnosti su brojne i u skladu sa našim mogićnostima. SKOJ deluje na tri glavna fronta a to je borba za besplatno visoko obrazovnje, borba za srednjoškolska pitanja i borba za prava mladih radnika.

Sva tri fronta na koja delujemo su međusobno povezana. Mi uvek polazimo od kritike tlačiteljske podele na intelektualni i fizički rad. Nepostojanje besplatng visokog obrazovanja se odražava i na srednjoškolsko i veću nezainteresovanost mladih za obrazovanje i dalju emancipaciju. Po svim pitanjima mi nastupamo kao jedinstveni front.

Redovno se priključujemo studentskim protestima i blokadama, a u talasu studentskih protesta u novembru prošle godine uspeli smo i da povedemo i radikalizujemo neke od tih protesta. U toku je formranje našeg studentskog sindikata za šta su nam dragocena iskustva naših drugova iz inostranstva. Za prvo vreme u okviru njega ćemo aktivno nastupati sa minimalnim realno izvodivim zahtevima kojim mislimo da izvršimo dalju promociju i omasovjenje sindikata.

Na svim značajnim radničkim protestima mi smo redovno viđeni. Solidarnost sa radnicima i dizanje svesti o katastrofalnim posledicama svake privatizacije su glavna oruđa sa kojima raspolažemo. Pod našim je uticajem i jedan manji sindikat radnika iz privatnog sektora od kojeg očekujemo značajnije rezultate u skorom periodu.

Srednjoškolska omladina je posebno aktiva u našem radu, jer ona predstavljaja najbolji primer buntovnika sa jednim ogromnim razlogom. Njihova zainteresovanost i želja za daljom marksističko-lenjinističkom edukacijom je nešto što uliva puno nade u našoj borbi. Obrazovanje mladih kadrova je proces od nasušnog značaja za naš rad jer od njega zavise naši dalji rezultati, te mu ozbiljno i pristupamo. 

Pored naporne borbe i teške situacije u kojoj se nalazimo mi optimistično gledamo na ispunjenje ciljeva za koje se zalažemo. Socijalizam predstavlja zakonomernu etapu u razvoju čovečanstva. Sukob rada i kapitala moraće da porodi nove proleterske revolucije u raznim delovima sveta. Socijalne pravde nema bez socijalizma, a istinskog socijalizma nema bez autentičnog marksizma-lenjinizma. Kako nas drug Lenjin uči samo zauzimanjem dosledne pozicije bez ikakvih kompromisa po idološkim pitanjima mi smo sposobni da delujemo tako da naša akcija utiče na trenutno postojeću političku konstealaciju. Marsizam-lenjinizam za razliku od kojekavih trećeputaških skretanja i pomirivanja sa kapitalizmom je jedini sposoban da bude dostojna i potpuna njegova zamena. Zato će XXI vek biti vek trujumfa socijalizma.

Živeo marskizam-lenjinizam!

Živela internacionalna omladinska komunistička solidarnost!