|
SVETSKA EKONOMSKA KRIZA
Neoliberalizam doživljava svoj krah posle dve decenije
surovog ataka na slobodu i prava radnih ljudi sirom planete.
Aktuelna
kriza koja je začeta u SAD krahom finansijsko-kreditnog
sektora posledica je anarhičnog razvoja kapitalizma, produkt
truljenja i parazitizma kapitalizma čiju
je sustinu osvetlio veličanstveni um Vladimira Iliča
Lenjina, čija marksistička analiza i kritika ni
do danas ne bledi.
Kriza
koja se javlja jasni je pokazatelj neizbežne sudbine svih
kapitalističkih ekonomija sto je jasni dokaz da kapitalizam
nije svemoguć uprkos pokušajima
kapitalista da ogromnom mašinerijom ubede radne mase kako je
kapitalizam savršen i da ga bespogovorno treba slediti.
Neoliberalizam je ideologija multinacionalnih kompanija.
Njegova sustina je da oni koji su bogati
budu još bogatiji, dok su siromašni postajali sve
siromašniji. Tu svoju nakaradnu ideologiju
su umotali u propagandu o globalizaciji, slobodnom tržištu i
civilnom društvu tvrdeći da ce tako svetu doneti mir i
blagostanje. Ipak svedoci smo da ekonomski poredak koji je
svetu namentuo neoliberalni globalizam neumoljivo
čovečanstvu naplaćuje žrtvama miliona ljudi u
najsiromašnijim zemljama sveta.
Multi
nacionalnim kompanijama trebalo je sve veće tržište, da bi
one uvećavajući svoje poslove, ostvarivali veće profite.
Neoliberalni kapitalizam rušio je sve prepreke pred sobom ne
štedeći novac i silu. Kao prva žrtva direktne izdaje pala je
prva zemlja socijalizma SSSR što je otvorilo vrata
globalizaciji, vrata krvavom pljačkaškom pohodu kapitalizma
sirom planete.
Od kraja
1990-tih, američki Bord Federalnih rezervi pokušavao je da
predupredi veliku ekonomsku krizu plaveći američku i
svetsku ekonomiju jeftinim kreditima.
Radnička klasa čije su realne nadnice u većini glavnih
ekonomskih sistema stagnirale ili opadale podsticana je da
pozajmljuju kako bi održala potražnju za dobrima i uslugama.
SAD u
cilju spasavanja od narastajuće krize pribegava
socijalističkim metodama u cilju finansijskog oporavka.
Odgovor vodećih kapitalističkih zemalja
– a posebno Sjedinjenih Država – sadrži se u pokušaju
obuzdavanja finansijskog sistema putem ogromnih državnih
intervencija, tu uključujući i nacionalizaciju i spasavanja
velikih banaka i ostalih finansijskih institucija koje
organizuju njihove vlade. Cilj ovih intervencija nije
zaštita zaposlenja, životnog standarda ili plata i penzija
radnih ljudi, ove intervencije za cilj imaju da održe
kapitalistički sistem koji je svet gura
iz krize u krizu svojom kazino ekonomijom.
Kapitalističke vlasti nameravaju da prebace teret krize
upravo na leđa radnih i siromašnih
ljudi. Od sindikata se zahteva da ne
traže povećanja plata koja bi kompenzovala rastuće troškove
života.
Kritike
koje danas čitamo ne ulaze u samu sustinu problema već
pokušavaju da odbrane stajalište neoliberalizma.
Obezbeđivanje maksimalnog zadovoljenja stalno rastućih
materijalnih i kulturnih potreba celog društva putem
neprekidnog povećanja i usavršavanja socijalističke
proizvodnje na bazi vise tehnike i tehnologije (J.V.Staljin)
osnovni je zakon socijalizma. Iskustva su pokazala da snažna
ekonomski jaka i nezavisna socijalistička ekonomija može
mirno da se razvija uprkos cikličkim krizama kapitalizma.
Setimo se recesije koje je 30-tih gurnula svet u bedu.
Uprkos blokadi SSSR je bio jedina država na planeti koje je
ostvarivala ogromne kapitalne uspehe na svim poljima.
Uprkos
ogromnim preprekama verujemo u snagu jedinstva radničke
klase i imamo poverenja u sposobnost za borbu za novi,
slobodan svet – svet socijalizma!
Sekretarijat SKOJ-a
28.
oktobar 2008. god.
|
