Vlada Srbije dušmanin
radnog čoveka
Savez komunističke
omladine Jugoslavije (SKOJ) smatra da je sramna
odluka Vlade Srbije o likvidaciji preduzeća Zastava
zapošljavanje i obrazovanje (ZZO) izazvala potpuno
opravdan bunt kragujevačkih radnika.
Buržoaska
proimperijalistička Vlada Srbije je, po lihvarskom
principu uzmi ili ostavi ponudila radnicima ZZO 250
evra po godini radnog staža dajući im rok od 10 dana
da prihvate tu bednu nadoknadu i posle toga i
zvanično postanu nezaposleni.
ZZO okuplja oko 4,5
hiljade ljudi koji su šest godina čekali na
ispunjenje obećanja Vlade Srbije da će država rešiti
socijalne probleme sa kojima se suočavaju a koja je
sama svojom buržoaskom politikom izazvala.
U trenutku kad
Koštuničin koalicioni kabinet obeležava sto dana
svoga rada, ministar ekonomije Mlađan Dinkić, vođa
jedne od najreakcionarnijih buržoaskih partija u
Srbiji,G17 Plus,za koju se proletarijat naše zemlje
iskreno nada da neće proći cenzus na sledećim
izborima te da će zauvek nestati sa domaće političke
scene, u terorističkom stilu tvrdi da je zatvaranje
ZZO bio najbolji potez Vlade Srbije.
Buržoaska vlada Srbije
tvrdi da ona nije dužna da građanima svoje zemlje
obezbedi posao. Pravo na rad je jedno od osnovnih
ljudskih prava i bilo je svetinja u našoj
socijalističkoj otadžbini Jugoslaviji, sve dok na
vlast nije došla buržujska banda čiji je jedan od
lidera i Mlađan Dinkić.Sada, buržuji koji su narodu
pre kontrarevolucionarnog puča nudili kule i gradove
u praksi samo oduzimaju posao, prodaju imovinu koju
je proletarijat decenijama stvarao i stvaraju
parazitsku nomenklaturu tajkuna,njihovih prijatelja
i pokrovitelja koji zajedno sa međunarodnom
imperijalističkom buržoazijom jašu na grbači
radničke klase.
Bulažnjenje državnih
činovnika da će radnici od svojih otpremnina moći da
pokrenu privatni posao najgnusnija je podvala. Kako
će u praksi njih 4,5 hiljade opstati kao mali
kapitalisti u međusobnoj žestokoj konkurenciji i
konkurenciji sa multinacionalnim kompanijama koje
sve više preduzimaju kontrolu nad našom privredom?
Da ne govorimo o tome da za otpremnine koje su
dobili ne mogu da kupe ni pola štale ili ambara a
kamo li nešto drugo.
Sramno je,ali ne i
neočekivano, ponašanje prorežimskih sindikata koji
su formalno podržali zahteve kragujevačkih radnika,
ali zbog tesnih veza sa režimom sa kojom su
sastavili jedan od najreakcionarniji zakon o radu
istovremeno vodili i tihu kampanju za smirivanje
bunta i ostvarivanje kapitalističkog sna-radničke
pasivnosti.
Osuda koju su
sindikati uputili povodom pojedinih vidova
opravdanog protesta protiv vlade i ministra Dinkića
pokazala je stvarno buržoasko provladino lice
sindikata. Proletarijat Srbije mora da shvati da je
pasivnost oružje kapitalističke tiranije. Radničkoj
klasi postaje sve jasnije da je nemoguće moliti za
milost one koji je eksploatišu, niti tražiti pomoć
tamo gde je nikad nisu i neće dobiti. Radnička klasa
Srbije mora razviti solidarnost između sebe. Jasno
je kao dan da je ova buržoaska vlada neprijatelj
radnog čoveka. Danas su se obračunali sa radnicima
Zastave sutra su ugroženi zaposleni u drugim
društvenim preduzećima koja još nisu stigla na red
za likvidaciju.Svaki put kada napadne nekog od njih
buržoaska vlada je napala celokupnu radničku klasu
Srbije. Stoga svi radnici moraju da ustanu kao jedan
kada se ugroze prava nekog od njih. Proletarijat
Srbije ne sme više nikada dozvoliti da se ponovi
slučaj ZZO. Samo organizovana i ujedinjena, radnička
klasa se može izboriti za svoja prava.
Ova i svaka buduća
buržoaska vlada mora znati da od onih koje
marginalizuje i ostavlja bez sredstava za život ne
može očekivati da prosto tiho sede i gladuju!
Živela radnička solidarnost i klasna borba!
Proleteri svih zemalja ujedinite se!
