Najviši organi Jugoslovenskih komunista, SKJ u Srbiji, SKJ, NKPS (Zrenjanin) i Centra – Tito doneli su odluku o zajedničkom izlasku na izbore po opštinama, u gradu Beogradu i u AP Vojvodini u 2007. godini. Nakon više dogovora u periodu od februara, koalicioni sporazum je potpisan 9. juna 2007.

Radi se o strateškom potezu iz dva razloga:

Naše je opredeljenje da prihvatimo odgovornost za sudbinu običnog čoveka u Srbiji ulaskom u opštinske i druge parlamente, jer na taj način možemo efikasnije od drugih načina rešiti njihove životne probleme i ujedno se pripremiti za naredne republičke izbore.

Razvojem i omasovljenjem naših organizacija u Srbiji želimo biti istinska levica, organizovana politička snaga najugroženijih ljudi iz sveta rada, nezaposlenih, omladine, seljaka i penzionera.

Trenutno, mi komunisti prihvatamo borbu u uslovima parlamentarizma, ali ne kao jedini način borbe. Biće nas u štrajkovima, protestima, sindikatima, NVO, peticijama itd. Mi nećemo obećavati radnicima, želimo raditi sa njima u njihovom interesu. Mi nećemo našu vlast, već hoćemo vlast radnika, promenu položaja nadničara i slugu u koji su dovedeni zbog profita, fotelja, i interesa multinacionalnog kapitala. Mi želimo stvoriti uglednu, kreativnu, radničku Srbiju, a ne Srbiju mafiju, afera i šverca što dokazuju prošlih 18 godina posrtanja naše zemlje. Dok se politička i biznis elita pljačkanjem, korupcijom, pranjem novca bogatila, većina građana je osiromašila, ostala bez posla, a veliki broj mladih stručnih ljudi napustio Srbiju. Mi smo garancija za drugačiju Srbiju, Srbiju po meri ljudi. Mi komunisti i radnici izlazimo zajedno na izbore zbog toga što se o ljudima iz sveta rada niko ne brine. Dok se elite bore za fotelje i veći profit, dotle je radnik—stvaralac marginalizovan na političkoj sceni i lišen mogućnosti da utiče na svoju sudbinu. Svake četvrte godine pet sekundi odlučuje, a posle ga niko ništa ne pita.

Već se moraju pripremati platforme za izbore po opštinama. 90 posto ciljeva izbornog programa mora se odnositi na opštinu, a ostalo da budu prioriteti na novou Srbije. Od toga koliko ćemo pogoditi istinske interese najugroženijih građana u opštini, zavisiće koliko ćemo glasova dobiti. Jačajući naš koalicioni kapacitet, platforma mora sadržati i programe drugih. Ako se u svemu i ne slažemo, u ključnim pitanjima moramo biti saglasni. Mora se i oceniti i učinak dosadašnjih vlasti, moraju se izvući pouke i ukazati na greške. Platforma ne sme biti kritika svega postojećeg, već moramu nuditi konkretna rešenja, acije za rešavanje konkretnih problema ljudi: ako dođemo u pralament, uradićemo to i to ! Ovaj zadatak se mora veoma ozbiljno i odgovorno shvatiti i na njemu se moraju mobilisati svi, ne samo članovi već i simpatizeri, dobronamerni i ugledni ljudi. Liste kandidat se moraju pripremati uz poštovanje Zakona o lokalnim izborima (25% žena), ljudi poštovani od strane sredine, 25% mladih, itd. Do izbora mora da se podiže nivo akcione sposobnosti, da se jačaju odnosi sa javnošću (press, saopštenja i dr.), i mora se ići u zajedničke akcije, da na građani zapaze i zapamte.

Na nivou Srbije naši prioriteti su:

Da Kosovo i Metohija ostanu u sastavu Srbije sa istinskom autonomijom najvišeg stepena

Da smo protiv ovakve privatizacije kada su radnici izigrani, kada se oštećuje država i kada nema razvoja.

U svakoj opštini, gradu Beogradu i Vojvodini moramo reći kako i za koliko ćemo smanjiti nezaposlenost, jer ona se u Srbiji ne smanjuje nego se povećava.

U svakoj opštini prioritet se mora dati otvaranju perspektive za omladinu, za njihovo zapošljavanje, za osnivanje fondacija za organizovano korišćenje slobodnog vremena, za informatičko opismenjavanje, za slobodan i otvoreni kontakt sa mladima sveta.

Zdravstvo, koje je uništeno, mora biti osposobljeno da bude u službi građana. Nismo za zdravstveno osiguranje tipa : "ko ima para, ostaće živ"!

Nacionalizmi svih boja i dalje jačaju. Šta su nam oni, koje rezultate doneli svojim rušilačkim delovanjem? Kako, na koji način jačati nacionalnu ravnopravnost, međunacionalnu toleranciju u svakoj opštini?!

Mi nismo za ovakav podanički odnos prema EU i NATO. Zalažemo se za to da o ulasku u EU i NATO građani Srbije odluče na referendumu. Nezavisnost Srbije mora se jačati i osiguravati principijelnom politikom, protiv svih blokova i rešavanja konflikata silom, nego putem učešća u međunarodnoj podeli rada na ravnopravnoj osnovi.

Mi se zalažemo za autonomiju Vojvodine sa izvršnom, zakonodavnom i delimično sudskom vlašću. Vlast mora biti spuštena ne nivo opština, preduzeća i mesnih zajednica, a ne da centar bude u Novom Sadu. Mi smo za realizaciju Zakona o pravima nacionalnih zajednica (ne "manjina") i protiv smo nacionalnih i terotorijalnih autonomija u Vojvodini!