Tempo zivota u savremenom svetu je veoma ubrzan. Zivot coveka sve vise lici na filmsku sekvencu, odnosno epizodnu ulogu. Potrosacko drustvo je drustvo kojim dominiraju roba i novac, tj kapital. U takvoj stvarnosti sve “neproduktivne” vrednosti bivaju marginalizovane, ili pak eliminisane. No, u sferi drustvene nadgradnje, politici i moralu,tj vrednosnom sistemu moraju se definisati i propagirati odredjene ideje, odnosno stavovi koji stvaraju pozitivno raspolozenje veceg dela javnog mnjenja prema postojecem svetskom ekonomsko-politickom poretku. Nosilac pomenutih propagandnih poduhvata je vladajuca struktura drustva. Sam pak, propagandni proces, danas je sveobuhvatan, brz i veoma efikasan, jer se realizuje putem savremenih sredstava prenosenja informacija, mnogobrojnih stampanih i elektronskih medija kao i internet tehnologije.

Na osnovu iznetih cinjenica ovom prilikom treba razmotriti ulogu medija u nasem drustvu. Da samo razmatranje nebi bilo preobimno bice kroz nekoliko primera iz prakse elektronskih medija prikazani zastupljeni informativno-politicki sadrzaji koji stereotipno ostvaruju malocas pomenuti cilj. Vesti i dnevnici su osnovni oblici informativnih emisija koje gradjanima prezentuju dnevne drustveno-politicke dogadjaje. Pored pomenutih postoje i razliciti oblici tematskih informativno-politickih emisija – intervjua i debata u kojima gost, odnosno gosti, licnosti iz javnog zivota iznose svoje stavove vezane za temu emisije, zapravo aktuelna socijalna pitanja. Svakodnevno smo “bombardovani” na skoro svim TV kanalima emisijama u kojima promoteri svojih usko stranackih ideja u medjusobnom dijalogu, a najcesce kroz veoma zestoka medjusobna politicka sukobljavanja zele da nas upravo takvi kakvi nam se prikazuju povedu pravo u buducnost. Stoga hajde da pogledamo zajednicke imenitelje puta koji vodi ovom cilju. Nezaobilazni su, svagda i uvek sloboda, demokratija i svojinska transformacija.Ovo je “sveto trojstvo”nase drustvene tranzicije. Ovi termini su neizostavni refren svih “horskih pesama” kao determinatora medijskih informativnih programa.Na kraju, pak ovog mukotrpnog puta, i “poradjajnih muka” nastaje zivot potpune demokratije i ekonomskog blagostanja u carstvu kapitala.To je potpuna, sustinska, neprekidna, svakodnevna medijska poruka. Disonantnih tonova nema, pa borimo se za “cistu demokratiju”, a mediji su njena avangarda Disonancije nema, ali nihilizma ima u izobilju. Nihilizam koji se izrazava kao apsolutna negacija svega sto se na bilo koji nacin moze dovesti u vezu sa komunistima i komunizmom. Ova negacija se izrazava u jednom dosta sirokom rasponu od primitivnih pezorativnih, tj podsmesljivih tonova, pa do “ozbiljnih” i “naucnih” debata na primer o “ totalitarizmu u drustvu u vreme komunisticke strahovlade”. Svakako u ovako “elokventnim”emisijama ucestvuje sve sama naucna “elita” magistri i doktori nauka i profesori Univerziteta koji su od najranije mladosti, eto ispoljavali “neverovatan stepen licne hrabrosti”, pa su bas u doba pomenutog “totalitarnog drustva i strahovlade” uspeli da zavrse veoma uspesno osnovne i postdiplomske studije na fakultetu i steknu najcesce odlicnu profesionalnu afirmaciju i socijalni polozaj. Ljudi ovog profila evo vec 15 godina Srbe vracaju kulturi, veri i tradiciji predaka, uspostavljaju vezu zemaljske sa “nebeskom Srbijom” koja je vele oni bila prekinuta i razorena u vreme totalitarne komunisticke vlasti. No, jedan broj persona iz ovog antikomunistickog esalona je u potpunosti opredeljen za izgradnju “civilnog drustva i institucija razvijene zapadne demokratije”, a svi zajedno manje-vise za evro-atlanske integracije naseg ekonomskog, tj drzavnog sistema. Upravo iznesene cinjenice su najkraca verzija drustvenog, tj medijskog, odnosno informativnog "pluralizma" kao "slobodnog“ prezentovanja razlicitih stavova vezanih za bitna socijalna pitanja.

Slika “pluralnog” medijskog kolorita u sferi informativno-politickog programa nebi bila potpuna kada je nebismo sagledali u jos nekim bitnim aspektima u konkretnoj sadrzinskoj, ali i analitickoj ravni. U vrhunskom stilu pomenute medijske antikomunisticke propagande po licnoj proceni je i nedavna izjava jednog visokog intelektualca, zestokog borca za demokratiju, burzuja sa pedigreom i svezijeg ex diplomate da je vladajuci rezim u predhodnoj deceniji u Srbiji bio srbo-komunisticki!!?? U istom smeru i kvalitetu, ali cini se u jos potpunijoj “istinitosnoj vrednosti i logickoj zasnovanosti” je i ideja koju je povodom pojave antisemitskih grafita u Beogradu, u jednoj veoma gledanoj TV emisiji u svojstvu gosta iznela poznata novinarka, jedna od lidera “nezavisnog novinarstva”, da treba ozbiljno raspravljati o zabrani upotrebe fasistickih simbola, ali da bi bila potpuno objektivna, dodade ona, i staljinistickih (citaj komunistickih, jer je raskid jugoslovenskog drustva sa staljinizmom izvrsen jos davne 1948 god.). Prva reakcija na ovakvu vrstu izjava je da nije tuzno (i otuzno) bilo bi zaista smesno. No, ovom prilikom treba otkriti pravu funciju i cilj ovih medijskih poruka, a to se postize analizom i prezentacijom relevantnih cinjenica. Prvo: pojam srbo-komunizam je nepostojeca, izmisljena kovanica, nepoznata naucnoj, politikoloskoj i socioloskoj terminologiji. Komunizam, tj marksizam kao osnova revolucionarne ideologije i prakticnih revolucionarnih aktivnosti radnicke klase esencijalno je internacionalnog karaktera. To nedvosmisleno svedoci i apelacija kojom se zavrsava “Manifest komunisticke partije”, “Proleteri svih zemalja ujedinite se”. Sto se pak, tice predhodne decenije, Srbijom je vladala Socijalisticka partija Srbije koja je nosena na krilima srpskog nacionalizma,a u sadejstvu sa nacionalizmima ostalih juznoslovenskih naroda dala svoj sustinski doprinos rusenju Jugoslavije i do tada postojeceg drustveno-ekonomskog sistema, socijalistickog samoupravljanja kao oblika uredjenja proleterske drzave. Evidentno ovakvo protivprirodno vracanje casovnika istorijskog razvoja drustva unazad produkovalo je snaznu politicku nestabilnost i ekonomsko osiromasenje najsirih slojeva drustva. Klerikalni elementi i vec pominjani najekstremniji oblici srpskog nacionalizma dominirali su javnom drustvenom scenom predstavljajuci fakticki dva noseca stuba vladajuceg rezima. U ovakvom istorijskom trenutku i socijalnoj klimi instalirani su i zaziveli svi bitni elementi restauracije burzoaskog drustva. Na temelju ovih nepobitnih cinjenica, a u duhu novokonponovane terminologije za vladajuci rezim iz predhodne decenije moglo bi se reci da je bio srbo-burzoaski sa izrazenim klerikalnim elementom. Koristeci pak, naucni pristup i terminologiju oznaceni rezim u potpunosti spada u red populistickih rezima. Druga ovom prilikom navedena izjava kojom se povezuju i kompariraju, a fakticki izjednacavaju fasisticki i komunisticki simboli, a samim tim i fasizam i komunizam otkkriva i u potpunosti demaskira svu moralnu i intelektualnu bedu najzagrizenijih promotera “savremenih demokratskih i evropskih vrednosti”.

Sada nakon prezentacije relevantnih cinjenca mogu se jasnije i potpunije sagledati bazicni elementi koji sacinjavaju i determinisu medijsko-informativni kolorit nase socijalne stvarnonosti. U kvalitativnom-kvantitativnom smislu, na nivou apsolutne zastupljenosti prisutan je ni najmanje nijansiran crno-beli kolorit. Konkretno na osnovu celokupnog dosadasnjeg sadrzinsko-cinjenickog izlaganja evidentno je da mediji eksponiraju iskljucivo jedan najpozeljniji, jedino ispravan i jedino moguci nacin uredjenja naseg drustva koji treba da bude “cvrst temelj naseg ulaska u savremenu evropsku civilizaciju, punu ljudskih prava, slobode i demokratije za sve”. Da li smo se nekada istinski zapitali kakav je to put i u sta se zaista nase drustvo tranzituje? Ne, nase drustvo se ne tranzituje iz “komunistickog totalitarizma” u carstvo zapadne demokratije, vec se tranzituje ekonomija i svojinski odnosi. Umesto socijalisticke drustvene svojine koja je zajednicko dobro svih radnih ljudi, putem procesa privatizacije ona se krcmi i rasprodaje domacoj i svetskoj biznis eliti, dok iz dana u dan sve veci broj radnika ne samo da gubi svoje svojinsko pravo nad sredstvima rada, vec gubi i radno mesto i ostaje na ulici. Tako nasi radnici postaju odlican i neophodan zalogaj jevtine radne snage koja treba da uveca kapital razvijenog zapada,

koji je i usao u proces globalizacije usled recesije sopstvene privrede. Da li se na bilo kom domacem mediju moze cuti ovakva, ili slicna interpretacija fakata, vezanih za drustvenu realnost? Postoje li validne cinjenice koje osvetljavaju realne negativne aspekte evro-atlanskih integracija? Da li smo nesto culi i saznali o antiglobalistickom pokretu i o uzrocima njegovog postojanja? Da li se kada skoro svakodnevno sa TV-a slusamo salvu najrazlicitijih napada na komuniste, zapitamo gde su ti ljudi, i zasto i njima nije omoguceno da iznesu svoje argumente i interpretaciju socijalne stvarnosti? Odgovori na ova pitanja, zapravo ukazujuju na najbolji nacin da nasuprot povrsne manifestno-pluralne, medijsko-informativne slike punog spektra, stoji istinska i apsolutna informativna skucenost i osasacenost kao direktna posledica namernog eliminisanja, iskrivljavanja i zamagljivanja stvarnih fakata. Ne, zaista ne treba ovaj tekst shvatiti kao apologiju komunista. Najbolji tuzilac i apologet je velika uciteljica zivota-istorija, cijem sudu niko nece i ne moze izmaci. Svakako, jedno je sigurno i evidentno, odnos jednog drustva prema relevantnim cinjenicama i ciniocima iz bitnih socio-istorijskh perioda nepogresivo ukazuje na aktuelno stanje tog drustva kao i na smer i perspektive njegovog raxvoja. Nase drustvo se nalazi na mukotrpnom putu dosezanja iluzorne srece-pune demokratije u okvirima gradjanskog drustva u kome klasni, tj ekonomski intresi krupnih kapitalista sustinski odredjuju svekoliki sadrzaj i obim demokratije. Na temelju ovih saznanja pocinjemo jasnije da shvatamo uzroke opisanog dualizama medijsko-informativne strukture u kojoj se kao sto smo videli njen pojavni aspekt istinski moze prepoznati samo kao manifestacija virtualne informativno-pluralne slike punog spektra.

Sanja Djordjevic