SRPSKOJ JAVNOSTI NA OCENU

 

»Pobeda srpske diplomatije«, ili providna laž i obmana srpske javnosti?

 

Srpska prozapadna marionetska vladajuća oligarhija, na čelu sa stateškim kormilarom Borisom Tadićem, preko medija mesecima, pre i posle septembarskog zasedanja Generalne Skupštine OUN,2008., kreštečim glasom obmanjuje srpsku i svetsku javnost o nekakvom »pobedonosnom-diplomatskom uspehu«, zasnovanom na podršči većine članica OUN srpskom predlogu, da Međunarodni sud oceni pravnu valjanost priznanja Kosova od strane grupe evropskih i još nekih država. Najviše o »pobedi« gromoglasno žutokljunski kukuriče »umetnik u diplomatiji«, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić. »Pobedonosno« kukurikanje bolno potseća na plotunsko »lagumanje« (pucanje iz puške kao znak pobede) naivnih, prevarenih vojnika tadašnje SRJ,koji su pobegli sa Kosmeta 1999.godine nakon NOTO-vog ultimatuma, sramno ostavljajući stotine hiljada sunarodnika u nemilosti šiptarskih terorista i agresorskih okupacijskih snaga NATO.

 

Prozapadne marionete uporno lansiraju tezu o »odlučnosti«, da obrane Kosovo »jedino ispravnim«, demokratskim, miroljubivim (ko tebe kamenom ti njega hlebom), političko-pravnim sredstvima. Verovatno je danas svakom političkom analfabeti jasno da su Međunarodno pravo pa i Povelja OUN podređeni volji velesila. Da nije tako, ne bi mogle velesile razbiti SFRJ niti izvršiti agresiju na SRJ 1999.godine. Isto važi za Irak,Avganistan i druge.

 

Potsetimo na značajne progesivne međunarodne faktore,koji su javno osudili podređenost navedenih svetskih institucija volji velesila. Najodlućnije osude su izrekli: Međunarodni društveni sud za zločine NATO u Jugoslaviji, počinjene za vreme agresije 1999. godine (Sud je ustanovljen 23.5.iste godine, na vanrednim Kongresu Međunarodnog saveza društvenih udruženja »Sveslovenski Sabor«, a sudio je u sastavu 14 eminentnih pravnika:6 iz Rusije,2 iz Nemačke, po jedan iz Gruzije, Poljske,Avganistana,Ukrajine, Meksika i Jugoslavije). Sud je opštom presudom proglasio NATO agresiju na SRJ za ratni zločin protiv mira a vojnu organizaciju NATO za zločinačku. Naredbodavce agresije proglasio je za zaverenike i zločince i predložio da se optuže za vršenje genocida nad srpskim i drugim narodima. Među ostalim, sud je uputio zahtev OUN ,da osudi agresiju na Jugoslaviju i da OUN pokrene postupak za smenjivanje generalnog sekretara Kofija Anana,koji je umesto osude agresije pristao na sporazum sa agresorima i agresiju opravdao. Drugi pravno značajni faktor, Međunarodni tribunal u Nju Jorku , pod vođstvom bivšeg američkog državnog tužioca, Remzi Klarka, dana 11.Juna 2000.osudio je vlade i šefove vlada zemalja koje su učestvovale u agresiji na SRJ,kao i čelnike NATO, za zločine protiv mira,ratne zločine i zločine protiv čovečnosti te za druge prestupe sa kojima su prekršili principe Nirnberškog suda,Haške propise temelječe na Ženevskim konvencijama,Povelje OUN i druge međunarodne i nacionalne zakone. Sud je zahtevao ukidanje sankcija protiv Jugoslavije, proglašenje istih za zločinačke, ukidanje nazakonitog Haškog tribunala za zločine u Jugoslaviji kao i kompenzaciju žrtvama agresije. Iako navedene presude nemaju pravnu, imaju snažnu moralnu snagu,jer kristalno objašnjavaju zločine izvršene nad suverenom članicom OUN,koji u veoma nesrazmernom odnosu oružanih snaga, nije mogla da se uspešno odbrani.

 

Nedavno je i Adolfo Perez Esquivel, norveški kipar, arhitekta i bivši univerzitetski profesor,koji je dobio Nobelovu nagradu za mir, inače poznati borac za ljudska prava, govorio o uticaju velesila na međunarodne pravne institucije (objavljeno u Delo 2.12.2008). Među ostalim, on smatra da su SAD potpuno marginizovale organizaciju OUN,koja ima 192 člana, a sa njom vlada 5 velikih država. Svi stavovi ostalih članica nemaju nikakve težine i ne utiču na obklikovanje odluka sa izvršnom snagom. Zato te članice ne mogu sprečavati krize, nego obično nastupaju POST FESTUM,(po svršenom činu), kao nemočni vatrogasci u plavim šlemovima. On takodjer smatra da su posle pada Berlinskog zida,sa pozicija apsolutne sile i kao odraz nestrpljenja stvoreni novi zidovi: između Palestine i Izraela te između SAD i Meksika. Velike sile, prvenstveno SAD,ignorišu međunarodno pravo i ljudska prava. Po njemu, Buš laže svom narodu i celom svetu: govori o terorizmu a ćuti o američkom državnom terorizmu; govori o slobodi a neprekidno je uništava; govori o bogu a istovremeno ga mrzi; govori o ljudskim pravima a sitematski ih krši ( u Bagdadskom zatvoru Abu Graib, Guantanamu i brojnim drugim tajnim zatvorima). Ustanovljava sudove za nekadašnjeg svog saveznika Sadama Huseina a ne priznaje Međunarodni kazneni sud. Nobelovac navodi duhovito- »Kada se Buš moli bogu,bog začepi-zatvori uši«. Adolfo Perez Esquivel je početkom rata u Iraku bio u Bagdadu i video,da su Amerikanci bombardovali sklonište i u njemu ubili 600 dece i majki, izgovarajući se ,da su u zabuni mislili da gađaju bunker. U vezi navedenog događaja pisao je Bušu i pitao ga, zašto mora ubijati decu da bi se rešio diktatora,koji je pre ( za vreme rata između Iraka i Irana-napomena autora) bio njegov odani saveznik? Naravno na pismo nije dobio odgovor.

 

Dok je napredna međunarodna javnost osuđivala i osuđuje agresiju na Jugoslaviju i otimanje Kosmeta od Srbije,prozapadne marionete u Srbiji,uz pomoć agresivnih imperijalističkih krugova, dokopale su se vlasti (potsetimo na primanje dolara od američke državne sekretarke Olbrajtove za obaranje Miloševićeve vlasti) i čine sve da se počinjeni zločini zaborave (ljudske žrtve, proterivanje naroda, razaranje privrednih i narodnih dobara i drugi). Mnogi od njih i javno govore,da je otimanje Kosmeta svršen čin,koji se »nije mogao sprečiti,niti se može promeniti«. Što je najsramnije, svom snagom rade na uključenju-integrisanju Srbije u političke i vojne organizacije agresorskih imperijalističkih država. Propagiraju »spasonosno« rešenje u krilu »vrhunske kapitalističke zapadne demokratije«.

 

Pokorno su prihvatili uslove za integracije-ultimatumi i obaveze postupaka i ponašanja; pravila o tome, što im je zabranjeno a što dovoljeno činiti. Po tom osnovu, zabranjeno im je: govoriti o agresorskoj okupaciji Srbije i otimanju Kosova i o tome ,da je NATO izvršio agresiju. (NATO se je, po njihovom - »hvala bogu«, preformirao u »mirovnjačke« snage OUN, da bi popravio Miloševićev »greh«, počinjen odbranom dela srpske teritorije). Zabranio je i tužiti vođe agresorskih država i država njihovih saučesnica, da se ne pogoršaju »prijateljski odnosi« sa narodima tih država. Na osnovu zabrane, srpski poslušnici povukli su tužbu koju je uložila SRJ protiv država agresora, nakon izvršene agresije.

 

Takodje jim je zabranjeno vršiti uticaj na izbor kadrova u okupacijske strukture vlasti na Kosovu. Na te funkcije postavljaju se potomci poraženih fašističkih država i njihovih saučesnica, koji se osvetnički ponašaju na štetu Srbije i srpskog naroda i čine sve da definitivno otmu Kosovo. Njih srpski poslušnici moraju primati u posete, čašćavati i sa njima »prijateljski« sarađivati. Kada diplomate iz navedenih zemelja u Beogradu izriču pretnje, ucene i vrše psihološki pritisak na srpsku javnost, zabranjen je njihov izgon (proglašenje za persone non grate). Zabranjen je i prekid diplomatskih odnosa sa sržavama koje su priznale nezavisno Kosovo, jer kako se integrisati bez diplomatskih odnosa? Tolerantan je samo nekakav manevar, privremeno poblačenje srpskih diplomata, u svrhe obmane srpske javnosti. Posebno, za Srbiju je opasna i ugrožavajuća zabrana izgradnje sopstvene vojne doktrine i odbrambenog sistema, limitiranje kontigenta oružanih snaga, naoružanja i opreme. Sve to mora biti u sklađeno sa potrebama NATO, kako se drugačije učlaniti u tu »miroljubivu« vojnu organizaciju?

 

Sinonimi zabrane su obaveze, koje poslušnici moraju ispunjavati, kako bi imali podršku gospodara i duže ostali na vlasti. Te su obaveze nametnute kao na stotine izričite uslova za integraciju, po sistemu – »uzmi ili ostavi«.

 

Najvažnije obaveze i uslovi su: Višepartijski sistem, ukidanje saveza komunistam rasprodaja prirodnih i privrednih dobara, likvidacija društvene imovine i samoupravljanja,promena samoupravljačke pozicije radničke klase u najamni odnos prema poslodavcima – kapitalistima, zavisnost od monopola banaka i fondova, uskraćuvanje socijalne i zdravstvene zaštite. Ukratko,ukidanje svega što je bilo u socijalističkom sistemu. Naročito važna obaveza je dozvola NATO snagama da koriste srpske teritorije za manvre i borbena dejstva (kopnene i vodne komunikacije,aerodrome,baze i druge objekte), a to znači likvidaciju suverenosti i samostalnosti Srbije.

 

Jedna među najtežim i najponižavajućim obavezama,koju su srpski lakeji ravnodušno prihvatili, je izručenje vodeće garniture branilaca Kosova u nemilost Haškom tribunalu- produženoj ruci imperijalista-agresora na SRJ. Tragična sudbina izručenih ili je već poznata ili je izvesna. Jedni su usmrćeni represivnim inkvizitorskim merama suda, drugim predstoji ista sudbina u kazematima imperijalističkih satelitskih država. Taj niskotni podvig ne bi se mogao pravdati i kada bi se radilo o kakvom obliku kompenzacije (povratak Kosova) ili komparacije (jednakih represivnih mera prema agresorima). Na žalost, opisana situacija može se uveliko usporediti sa stradanjem srpskih vitezova u obrani Kosova od Turske imperije, 1389, sa razlikom, što su tada vitezovi umrli na bojištu, a »vitezovi« branioci Kosova 1999. umiru i umrijet će u navedenim kazematima. Značajna razlika u kosovskoj tragediji je i ta, što je srpska legenda izmislila izdaju,da bi ublažila težinu poraza u Kosovskoj bitci, a izdaja i izručenje branilaca Kosova nakon 1999. je stvarna ne izmišljena. U vezi otimanja Kosova treba potsetiti i na još neka upoređenja: Turska imperija,1389.,okupatori-fašisti,1941-imperijalisti-NATO agresori,1999.,oteli su Kosovo sa istim ciljem i namerom- da ga zauvek oduzmu Srbiji. Razlike su u trajanju okupacije. Turska okupacija trajala je nešto više od 500 godina, fašistička oko 4 godine, a trajanje imperijalističke NATO okupacije je neizvesno. Sigurno je da neće trajati večno!

 

Nemoralnim ucenama oko izručenja njihovom sudu preostala dva srpska »zločinca« imperijalsiti sprčavaju Srbiji normalnu međunarodnu saradnju i razmenu dobara, čime kažnavaju nedužni srpski narod. Dok su, posle II.svetskog rata svestrano pomagali fašističke države, da se rapidno rekonstruišu u imperijalističke sile i njihove saveznike za osvajanja globalnih prostora. Nisu uslovljavali razvoj poraženih fašističkih država izručenjem preostalih ratnih zločinaca (uzgred, mnogi do danas nisu izručeni Međunarodnom sudu). Naprotiv, pojedinim ratnim zločincima-fašistima pomagali su, skrivali ih i postavljali na odgovorne funkcije u rekonstruisanim fašističkim državama. I sada njihov montirani Haški sud oslobađa odgovornosti ratne zločince, koji su zajedno sa njima i po njihovom nalogu izvršili zločine nad srpskim i drugim narodima bivše SFRJ.Naravno, i o tome srpske »mudre« marionete moraju ćutati.

 

Među obaveze (ultimatume ili ucene,nije važna kvalifikacija), spada i pristanak da ekipa EU- Eulex preuzme funkcije »mirovnjaka« OUN. »Mirovnjaci« će stražarski obezbeđivati Eulex i omogučiti mu uspešnu realizaciju otimanja Kosova.Nekakve srpske uslove sadržne u 6 tačaka i »garantovanje« od SB,srpski demagozi mogu vezati mačku za … I največim političkim naivcima je jasno da će ekipa EU,čija većina članova je iz država koje su priznale nezavisnost Kosova,raditi po nalogu svojih vlada. Prihvatanje Eulex od strane srpskih poslušnika potvrda je njenog legitimiteta i zeleno svetlo za njen uspešan rad.

 

Ipak,srpskim poslušnicima je dozvoljeno da čine i nešto iz arsenala »demokratskih sloboda«, bar u svrhu pridobijanja podrške na izborima za opstanak na vlasti. Npr.smiju govoriti da nikada neće prihvatiti nezavisnost Kosova i da će se protiv priznanja boriti političko-pravnim sredstvima. U tom kontekstu dozvoljen je i srpski predlog OUN za pravnu ocenu Međunarodnog suda u vezi priznavanja Kosova. Pri tome, predlagač-Srbija i podržavaoci predloga-članice OUN,jednako znaju da će ocena međunarodnog »delioca pravde« biti izrečena u korist priznavalaca Kosova. Da neće imati pravnu snagu i ukoliko bi bila izrečena u korist predlagača. Ukratko,sva ta lakrdija je provodna demagogija,namenjena prevari srpske javnosti. Krik o srpskoj diplomatskoj »pobedi« jednak je duvanju uz vetar. Iz navedenih razloga, kako je napred rečeno,bilo je dozvoljeno i privremeno povlačenje diplomata iz država koje su priznale nezavisnost Kosova.

 

Još su neke značajne dozvole »slobodnog odlućivanja«: O rehabilitaciji i obeštećenju (pa i podizanju spomenika), bivšim pomagačima okupatora i učesnicima u oružanim formacijama na strani okupatora,kako nagrada za njihovu doslednu borbu protiv komunista. Dozvoljeno je neograničeno jačanje nacionalizma,šovinizma,verskog fanatizma i svega što razdvaja, zavađa i suprostavlja narode,bez čega niti gospodari niti njihove marionete i vazali ne bi mogli vladati i opstati. Istini za volju,jednaku »slobodu« odlučivanja imaju i marionetske vlasti i drugim državicama,nastalim po razbijanju SFRJ, a zašto bi srbija bila iznimka?

 

Srpskoj,a i svetskoj javnosti poznata je imperialistička lažna propaganda i neprincipielnost, prevare i lažna obećanja kaja se ne ispunjavaju,ukoliko to nije u interesu »zapadnih demokrata«. U okviru njihovih obmana su,ne samo ulazak Eulexsa na Kosovo,nego i ulazak kroz integracijska »rajska vrata« u »blagostanje« doboke polarizacije,na manjinu bogatih i ogromnu većinu siromašnih,koja se u aktualnoj svetskoj krizi rapidno povećava.Primera radi navodimo i druge prevare: Tako su prevarili heretika Gorbačova,kršenjem sporazuma o neuključivanju u vojnu organizaciju NATO bivših članica Varšavskog pakta.Sada na teritoriji tih država NATO postavlja preteće rakete uperene na teritoriju prevarenog i razbijenog Sovjetskog Saveza. Širili su i laži o atomskoj i terorističkoj opasnosti iz nekih država,da bi pravdali svoju agresiju na njih (Irak,Avganistan,Libija,Palestina i još neke). Tu su izmišljeni razlozi za agresiju na SRJ,1999,Posebno, neizvršavanje iz Kumanovskog sporazuma, o povratku srpske vojske i policije na Kosovo, zaštiti stanovništva,privrednih i istorijskih vrednosti Kosova. Prevarili su i naivnu figuricu,Radovana Karadžića,da će biti izuzet od odgovornosti pred njihovim Haškim tribunalom. Da je njihova vera kao na vodi pena, ubedljivo ukazuje i navedeni norveški nobelovac, Adolfo Perez Esquivel, govoreći o lažima Georgija Buša,američkog predsednika. Kako se može verovati u srpske diplomatske »pobede«,koje će vratiti bar osnovne atribute srpske suverenosti nad Kosovom (pravna jurisdikcija,povratak vojske i policije,povlačenje agresora i drugo)? Umesto da pred nadležnim međunarodnim institucijama,koje bi eventuelno mogle pomoći,intenzivno podnose tužbe,rezolucije i zahteve da se osude otimači Kosova i da Međunarodna zajednica pomogne suverenoj članici OUN da povrati oteti deo teritorije,oni svoje građšane slepe sa nekekvim diplomatskim pobedama. Pamti li itko da su poštovali diplomatsko –pravna prvila? Izgleda da danas samo srpskim vlastodršcima- »patriotama« nije jasno da su EU i SAD aktivno učestvovale u organizaciji i realizaciji razbijanja SFRJ,agresiji na SR Jugoslaviju i otimanje Kosova. »Patrioti« »slučajno« zaboravljajo govoriti o posledicama agresije (pobijenim i prognanim građanima, uništenoj privredi i komunikacijama, zločinačkim sankcijama i drugim posledicama).

 

Oni svoju »demokratičnost« i miroljubivost dokazuju srdačnim prijemom u goste evropskih »mudraca«, grle se i ljube sa njima, primaju savete i kritike, a na zahteve samo potvrdno kimaju glavom. Kimat će oni glavama i na ultimatum za odricanje od Vojvodine,Sandžaka (poznati plan imperijalista), pa će u evropsku »rajsku demokratiju« ući kao Beogradski pašaluk. Za marionete je važno da su na vlasti,a održat se ne mogu bez odricanja teritorije i bez pomoći-podrške imperijalista. Prednje navode napobitno potvrđuje i nedavna poseta Sloveniji srpskog diplomatskih »umetnika«,ministra Jeremića. Gde je,po nalogu svoga predsednika – »super stratega«,Borisa Tadića,molio slovenske »velikaše« za podršku uključenja Srbije u EU, u realizaciji strateškog opredeljenja za srpsku »srećnu« budučnost.

Predsednik slovenske vlade , Borut Pahor,prihvatio je srpski poziv da poseti Beograd i obečao dovesti jaku delegaciju,sastavljenu od iskusnih privrednika.njima će Srbija,kao nadoknadu za traženu podršku, omogućiti još uspešniju kupovinu u rasprodaji srpske privrede, a time i proširenje slovenske kolonialne dominacije i na Srbiju, već uveliko ostvarene na Kosovu. O aktivnom učešću slovensko nacionalističko-separatističkog vođstva u otimanju srpskog dela teritorije, saučestovanju u NATO agresiji i bombardovanju SRJ i priznanju nezavisnosti kosova,ili o privrednom međudržavnom reciprocitetu, žutokljunom srpskom diplomati u toku posete nije bilo dozvoljeno govoriti.

 

U navedenoj,tragičnoj srpskoj stvarnosti,teško je reći šta je najrealnije i najsvishodnije činiti. Verovatno,jedan od realnih predloga srpskoj javnosti i srpskim građanima je da ne veruju propagandi vlastodržaca,o njihovoj »odbrani« Kosova i diplomatskim »pobedama«. Posebno, o korisnosti integracije i podređivanje EU. Javnost ih može sprečiti uskraćivanjem podrške na redovnim ili vanrednim izborima. Podršku bi mogli dati,bar zaradi probe,onima koji sada govore da neće dozvoliti podređivanje i gospodarstvo EU nad Srbijom,ma da je i njima teško verovati. Ukoliko ne izvrše deklerativna obećanja,može im se uskratiti poverenje i sprečiti in na isti način kao i vlastodršče.

 

Obzirom da se već duže vremena aktivno i ozbiljno radi na rekonstrukciji radničko-komunističkih snaga u Srbiji, srpski građani imaju mogućnost da njima ponovno ukažu poverenje na izborima.Te su snage sposobne da nađu najadekvatnijia rešenja, kako su to znale i činiti u prošlosti. One sigurno neće priznati agresore,niti dozvoliti da tuđini postavljaju podajničku vlast,određuju joj programe i zadatke, te da proveravaju njihovu lojalnost. Radnici i komunisti pozivaju i građane albanske narodnosti da se,zajedno sa ostalim srpskim građanima,odupru imperijalističkom odvajanju i pretvaranju Kosova u koloniju kapitalista-eksploatatora. Treba verovati da pošteni Albanci nisu zaboravili kakav napredak su ostvarili u nedavnoj zajedničkoj socijalističkoj državi, kao i da ostvareno ne bi postigli bez svestrane pomoći drugih,posebno srpskog naroda. Svakako, sudbina građana Srbije je u njihovim rukama, a verovati je da će, bar ogromna većina građana, izabrati pravi put sa kojim poći, u interesu svih.Naravno, bez dobrog predvođenja, ne može biti uspešnog kretanja. Zbog toga je ključno pitanje,izabrati pravo vodstvo-sigurne kormilare u sudbonosnem kretanju. Komunisti su sposobni da opravdaju ukazano im poverenje,da ponovno organizuju vlast radnih ljudi i naroda i socijalistički samoupravni sistem,jedinu alternativu eksploatatorskom kapitalizmu. Poučeni nedavnom tragičnom prošlošću, stradanjem nedužnih,razdvojenih i zavađenih građana nedavne zajedničke socijalističke države, prouzrokovanim izdajom od strane pohlepnih foteljaša i jurišnika- grabežnika narodnih dobara, u vodećim strukturama bivše države, komunisti će biti odlučni da izgrade snažne odbrambene mehanizme,kojima će sprečiti ponovnu izdaju i likvidaciju socialističke države.

Udruženje Jugoslovenski samoupravljaći