Na liniji fronta
NEPRIJATELJ:
Dok autobus “ Kosovo transa” grabi dolinom Ibra ka Raškoj i
K.Mitrovici pitam se – imamo li mi vojsku? Vodič i domaćin
na ovom putu mi je M.V., predsednik opštine K.Mitrovica u
vreme dok je Maršal bio živ. Usput ni traga od naše
vojske – ni kamion da prođe. Nema je ni na prelaznom punktu u Rudnici. Ali, zato,
već od punkta Jarinje (Leposavić) do mosta na Ibru
(K.Mitrovica) vrvi od tuđe
vojske – baze, borbena vozila , radiostanice, stražari i
patrole sa automatima “ na gotovs”. De Marnak sa KFOR, kao
nekada Murat sa turskom vojskom, pritisnuo Kosovo Uhvati
me neka jeza – setih se nemačkih
straža,patrola i tanketa, koje smo sretali na “svakom
ćošku” u Srbiji 41.Samo , Nemci nisu imali mira dok ih
nismo pokopali u zemlji i na kraju isterali iz nje. Ovi je
bezbrižno
gaze! Ali, čekaj Murate, nismo mi završili s tobom –
dobićeš i ti svog Miloša! Čuo si valjda, pustolove, za tu
ljudinu Obilića.
Ajde, Tadiću, pokaži narodu bar nešto od vojske koju “
reformišeš i modernizuješ” već osam godina! Ohrabri ga da
nije sam i napušten!Tači javno govori da će oružjem braniti
osvojeno! Imaš li ti,bre, “petlju”?
De Marnak otvorio novi most na Ibru u K.Mitrovici da “spaja
Srbe i Albance”.Licemeru! Pa ni ovim starim niko od Srba ne
ide. Pust je kao da je na Mesecu!
“PETA KOLONA “:
Uškopljenom spoljnom i unutrašnjom politikom
Predsednik, Vlada i Skupština Srbije su najbolji saveznik
Tačija, separatista na jugu Srbije i SAD! Pritegnite, bre,
bar onog balistu u Preševu! Ali ne smete - prijatelji su mu
Manter i Vordsvort, jebali vas oni.
NAŠE SNAGE:
Šetam Bosanskom mahalom u severnoj Mitrovici ,naseljenom
mahom Albancima, u društvu sa penzionisanim profesorom M.V.
On je više godina predavao albanskoj deci. Sad već odrasli
ljudi prilaze mu i srdačno razgovaraju. Ljubazni su i
prodavci svakojake robe izložene i na trotoaru. Pekari nude
ukusan hleb. Tu je i lep restoran T.Vitorovića ,zvanog
“Kale”, bivšeg igrača FK “Trepče”,koji je “uštopovao” čak i
jednog Miloša Milutinovića.To me podseća na “dobra,stara
vremena”, kada je na našim ulicama vladalo “brat je mio
koje vere bio”. Ima boga, kažu Srbi.
U Zvečanu, podno istoimenog brda, razgovaram sa
stamenim momkom S.P., rodom iz Svinjara.Pokazuje mi u
daljini prema jugu svoje napušteno selo i kaže: “Vratićemo
se. Tamo je naša kuća i imanje. Neki neće – to su izdajice
koji prodaju imovinu Albancima.” Ni trunke samosažalenja u
njegovom glasu niti ga traži!Možda i nehotice , tvrdi momak
je izrekao istinu , koju često zaboravljamo: nije samo
država dužnik izbeglicama i oni su dužni da vrate zemlji
oteta i napuštena sela i gradove!
Na Partizanskom brdu , što dominira nad Mitrovicom, uzdiže
se monumentalni spomenik revoluciji( rad B.Bogdanovića).
Rudarska korpa između dva visoka armirano betonska stuba
simbolizuje podvig trepčinih rudara, koji su 1941. rušenjem
žičare sprečili Nemcima dovoz rude iz Starog Trga u
Trepču. U njegovom podnožju pokopane su mošti slavnih minera
i narodnog heroja Jugoslavije Muharema Bektašija(uhvaćen od
balista i streljan u Tirani).Spomenik je danas ruševina.
Okolo, umesto cveća, korov.Tu je i punkt KFOR. Posećuju ga
samo borci NOR i potomci heroja. Opštinska vlast iz obe
Mitrovice ( severne i južne)
piša po njemu! Jasno je zašto, maltene, ceo svet piša po
nama.
U južnoj Mitrovici posetio sam dugogodišnju
prijateljicu F.Č. , pesnikinju. Iako pritisnuta bolešću i
nedaćama njen jugoslovenski duh je još uvek čio i vedar.
ODLUKA:. Kao i u svakom ratu i danas su vojnici najpotrebniji
Srbiji! Pisci rezolucija , diplomate,pravnici i tužioci,
analiticari, putnici po Evropi mogu da sačekaju. Pridružimo
se borcima koji su marta 2004.slomili ofanzivu balista i
spremni dočekuju novu . Svi srpski putevi vode danas ka KiM.
Ima mesta za sve sem za izdajnike i ljude sklone bežaniji!
Sa obale Ibra nema povlačenja . Vreme je da mi krenemo
napred, ka Pristini!
Stevan Mirković, general u penziji
|