Partija rada

E-mail: prada@beotel.yu

Web: www.partijarada.org.yu  

 

INFORMATOR

decembar 2006

 

I

Apstinencija kod narodnih masa, kao i nesposobnost buržoaskih partija da ih zainteresuju za predstojeće parlamentarne izbore u Srbiji ujedno je i potvrda šta narodne mase misle o tim partijama i njihove neverice da im predstojeći izbori mogu doneti neko dobro. Za ove izbore su zainteresovane samo najuže partijske strukture, tajkuni, plaćenička i konzervativna inteligencija, nešto estrade i određeni broj mladih koji kroz podršku buržoaskim partijama misle da lakše obezbede sebi posao i karijeru. I dok je radništvo, potpuno razbijeno, dezorijentisano i neorganizovano, u proteklim godinama uglavnom glasalo za nacionalističke i profašističke partije, tj. za tzv. patriotski blok, sada je i kod njih u porastu uverenje da ih više nijedna partija ne može zaštititi od posledica surovog kapitalizma. Ovo stanje svakako će iskoristiti partije sadašnjeg režima i partije koje se zalažu za još snažniju neoliberalnu orijentaciju Srbije, kako bi učvrstile svoju vlast .

PR je zauzela stav da nije dovoljan samo bojkot predstojećih izbora, već treba buditi kod narodnih masa svest da je nužno suprotstavljati se svim buržoaskim partijama, pa i izborima koji su samo nagoveštaj većeg tlačenja, siromaštva i neslobode.

 

II

Sve države nastale raspadom bivše Jugoslavije su stavljene pod NATO kontrolu i novonastali režimi se prosto utrkuju koji će vernije služiti interesima imperijalista. Aktuelno primanje Srbije, BiH  i Crne Gore u tzv. Partnerstvo za mir samo ubrzava procez okupacije celog Balkana. Obuka vojnika iz Srbije za odlazak u Avganistan, gde već vojnici iz Hrvatske sramotno sprovode globalni terorizam nad avganistanskim narodom, ubrzano se privodi kraju. Svi ovi vojnici su ne samo logistička podrška, već i strateška rezerva udarnim ešalonima masovnih ubica u Trećem svetskom ratu protiv naroda sveta. Tokom janura će kroz Srbiju proći prvi konvoj okupatorske NATO vojske. U ovom trenutku na prostoru bivše Jugoslavije i Balkana ne postoji sila koja bi se mogla suprotstaviti ovim okupatorima, ali potreba da se ojača svest o protivljenju njihovom prisustvu, kao i slanju vojnika u službi globalnog fašizma, osnovni je zadatak svih revolucionarnih partija na Balkanu, sve dok u narodnim masama ne naraste potreba za stvaranjem snažnijeg aniimperijalističkog pokreta.

 

III

Demonstracije kojе je krajem novembra u Prištini izveo pokret Samoopredeljenje predvođen Albinom Kurtijem pokazuje da је ovaj pokret na putu da postane istinski predstavnik narodnih masa Kosova. Nekoliko hiljada pristalica  pokreta, na protestu ispred vlade i sedišta UMNIK-a, izražavalo je jasno protivljenje stanju na Kosovu, napadajući sadašnju vladu, trežeći proglašenje nazavisnosti Kosova i odlazak trupa KFOR-a. Kamenovano je i crvenom farbom gađano sedište kosovske vlade i KFOR-a. Policija je uz upotrebu  suzavca razbila ovaj skup. Posle toga su usledila hapšenja organizatora i učesnika demonstracija. 

IV

U Turskoj se nastavlja fašistički policijski teror protiv revolucionara, formalno pokriven pozivanjem na novousvojeni Zakon protiv terorizma.

Nekoliko hiljada policajaca je 7. decembra u Istambulu ušla u radnička predgrađa i provalilo u središte lista “Marš”. Oni su kundacima razbili vrata redakcije lista, zaplenili opremu i pohapsili mnoge aktiviste. Revolucionari iz radničkih četvrti su odgovorili barikadama i sukobom sa policijom. Kamenjem i molotovljevim koktelima su uspeli da odbiju nekoliko napada policije koja je koristila suzavac i dimne bombe. Podršku ovim sukobima dali su i aktivisti MLKP, Partizana, Fronta za prava i slobodu, Socijalističke platforme ugnjetenih i drugih revolucionarnih orgnanizacija. Revolucionari su sa barikada poručili:

“Da živi revolucionarna solidarnost!” i “Okmejdani će biti grobnica fašizma!”. U Okmejdaniju, nepokorenom radničkom predgrađu, dogodio se 2000. godine do sada najveći sukob policije i revolucionara, kada je preko 8.000 policajaca napalo radničke barikade, pri čemu je ubijeno 28 revolucionara.