B.Tadić i V.Drašković odavno nude Amerikancima Srbiju kao “topovsku hranu” za njihove onemoćale trupe u “mirovnim misijama” u Avganistanu i Iraku. Tek sada smo došli na red za ovaj izvoz jer su se ispred nas ugurali Slovenci, Hrvati, Makedonci, Bugari, Rumuni željni dokazivanja svoje privrženosti Evropi. Posle prvih batina dobijenih od talibana i Iračana izvoz “topovskog mesa” iz ovih zemalja je opao pa smo mi pozvani da ga dopunimo. Naravno, i ovde se radi o novcu koji će dobiti naši “izvoznici” a i plaćenici iz Srbije jer se služba u američkim i NATO legijama dobro plaća! Otuda i takva euforija zadovoljstva beogradske elite zbog poziva u Partnerstvo za mir i otimanje o zasluge za ovaj , kako se misli, dobar posao!

No, poslovi tek predstoje. Sledeća “ mirovna misija” SAD i NATO je na Kosovu posle pro-glašenja njegove nezavisnosti. Učešće u njoj Srbija ne može odbiti čim potpiše ugovor o Partnerstvu. Tako će srpski vojnici i oficiri ipak dobiti mogućnost da stupe na tlo Kosova ali ne kao narodna vojska Srbije već kao strani plaćenici u sastavu KFOR. Novac nema nacionalnost.

U opstoj veselosti zvaničnog Beograda povodom stupanja u Partnerstvo jedino je tužan princ Aleksandar II. Posto nema zvaničnu funkciju , neće moći ni da potpiše ovaj “pakt s đavolom” kao što je to uradio njegov “slavni” rodjak knez Pavle i tako ušao u istoriju jer drugih dela nije ni imao. No, možda je to i dobro za dinastiju jer kada narod, kao i 27.marta 1941., razjuri izdajnike i kapitulante, moći ce da ponudi svoju kandidaturu za kralja. Ako dotle nauči jezik svog naroda.

Centar Tito, Obilićev Venac 4/V, Beograd

 Predsednik Centra

Stevan Mirković,

                                                     general u penziji

E-mail: yugstevan@sezampro.yu