Garnizonska država

17.II.2008.je za bezbednost Srbije ono što je 11.IX.2001. za SAD – ništa više nije kao pre. Svi elementi odbrane zemlje moraju se ponovo proceniti i projektovati nova  strategija borbe protiv oružanog ugrožavanja zemlje jer je sadašnja “pala na ispitu”, uključujući i srpsku diplomatiju, čiji je kardinalni promašaj Partnerstvo za mir s neprijateljem!? To se mora raditi temeljito i mirno i sa novim kadrovima.Verujem da je svaki prilog tome od iskusnih i kompetentnih pojedinaca za tu oblast  dobro došao Vladi.

Neprijatelj: SAD su proglasile nezavisno Kosovo,  što nije iznenađenje ( Albanci su  u ovoj priredbi bila samo “ozvučenje). SAD su garant postojanja nove države pa će Srbija, u poništenju te odluke, imati posla sa SAD a ne sa Albanijom. Sada je, valjda, svakom u Srbiji jasno da  su nam SAD neprijatelj .To je  nasilnička i animalna država,  daleko od demokratije, sve omraženija u svetu – nikakva kulturna i demokratska, normalna zemlja, kako o njoj govori “peta kolona”(vođa B.Tadić). Ugled SAD u svetu stalno opada.

 Zašto nam SAD ovo čine? Zvanična verzija o etničkoj ugroženosti Albanaca od Srba je laž. Albanci su u SR Srbiji doživeli nacinalni preporod u svakom pogledu: to je jedina nacionalna manjina u svetu koja je imala svoju Akademiju nauka, vojsku(TO) itd! I za vreme SPS i S.Miloševića imali su veća prava i slobode  nego manjine u mnogim zemljama Evrope i sveta. SAD ovo čine iz ideoloških razloga. KiM je samo jedna etapa u razbijanju nekadašnje SFRJ, države koja je nacionalnom ravnopravnošću, samoupravljanjem i nesvrstanošću  najviše dovela u pitanje kompetentnost svetskog kapitalizma kao sistema i tvrdnju da je on “kraj istorije”. Za SAD je Srbija još uvek crvena. I nisu daleko od istine jer je nostalgija za njom kod Srba još jaka!

Uloga balista i OVK u stvaranju nezavisnog KiM je minorna. Njihova  “oslobodilačka borba” trajala je nekoliko dana (kao i slovenačka!) – dok nije poginuo Ahmet Jašari. Onda su vođe OVK “zdimile” u Albaniju i vratile se 1999.na američkim tenkovima. H.Tači, najbrži u bežaniji,  nedavno je, uvlačeći se u guzicu B.Klintonu, rekao  “Vi ste nam doneli slobodu, vi ćete  nam dati i drzavu”! H.Tačiju  je ostalo da dovrši etničko cišćenje nove države, po ugledu na  svoje saveznike Sloveniju i Hrvatsku, u čemu  je majstor kao i ustaše i bela garda. U suštini nije nam on problem već Buš. To je već drugi put za mog života da balisti dobiju drzavu “na tacni” . Prvo 1941. od Nemaca, što je anulirano NOB 1941.-1945. Takva je sudbina i ove instant države - sa padanjem ugleda SAD pada i ona. Ali, za to je potrebno imati i vojsku. Zahvaljujući B.Tadiću i Pentagonu vojsku nemamo  ali ima “materijala” da je brzo formiramo, samo bez sadašnjih vojnih škartova i “petokolonaša”.

Naše snage: Ovo je krah dvolične politike B.Tadića. Sada se vidi da su SAD sklepale nezavisno Kosovo u dosluhu sa njim. Jasnije su i stalno ponavljane njegove  teze da je “KiM izgubljeno 1999.” i da “ nisu važne teritorije već ljudi”, što je pasiviziralo jedan broj gradjana Srbije i umanjilo kapacitete države u borbi za KiM.

U ovim danima vojni vrh se ponaša kao da je KiM na Marsu. Vojska Srbije stavljena je u ulogu humanitarne organizacije koja će sačekivati i zbrinjavati nove izbeglice sa KiM kod Merdara! A Tadić nastavlja priču o miru i  “medu i mleku” iz EU, umesto da pozove narod na napore i odricanja, na “znoj, krv i suze” koje nas čekaju u dugoj borbi za KiM. U svetu punom oružja samo budale hodaju nenaoružane.

Najvažniji odbranbeni resurs - moral i patriotizam naroda – nije narušen. Srbi na Kosovu su opstali uprkos teroru a  najveći deo aktivnog i rezervnog  sastava vojske privržen je narodu  i spreman da se bori za KiM. Srbija mora brzo preći na “ ratni kolosek” i, grubo rečeno, postati garnizonska država u kojoj se uči, radi i bije za slobodu, spremna i mobilna za odbranu KiM svim sredsvima bez onog Tadićevog “ali ne nasiljem”. Od kada je odbrana domovine nasilje? 

KiM su nam oteli oružjem i možemo ga vratiti samo tako - ne možeš na svadbu bez one stvari! Deklaracije, diplomatija, krivične prijave,  tužbe,mitinzi - u redu! Ali to su ” pomoćne snage”. Srbi na KiM su u svojevrsnoj oružanoj borbi već  devet  godina i čas je da se država Srbija uključi u nju.  Borba za KiM oživeće patriotizam kod ljudi u čijim je dušama on utihnuo pod psihološkim pritiscima SAD i domaćih izdajnika a izdaja zemlje biće opet ono što je uvek bila – sramota! Posle duže vremena narod Srbije ima jedan veliki, plemeniti i jedinstven cilj  - odbrana svog zavičaja! To neće biti kopija  ranijih ratova i NOB, već racionalan i konstantan oružani otpor osvajaču koji će ga pogađati na najosetljive mesto - njegovu živu silu!

Vlada Srbije, kakva je takva je, treba tu borbu da organizuje i vodi, ako drugim sredstvima ne uspe osloboditi KiM. Njen prvi potez će, valjda,  biti savez sa Rusijom i  stvaranje masovne narodne vojske u kojoj ima mesta za sve gradjane i partije, sve nacije i vere čija je domovina Srbija i čije je geslo - branićemo zemlju, branićemo Kosovo! A prvi zadatak je - očuvati srpske enklave i čvrsto ih povezati sa maticom!