|
SAOPŠTENJE
OPŠTINSKOG KOMITETE NKPJ
VELIKOG GRADIŠTA
Srbiji treba socijalni, a ne
koalicioni sporazum
Kakav god epitet naredna Vlada
Srbije bude ponela - „demokratska“, „nacionalna“, „proevropska“,
„radikalna“, ona će u suštini biti još jedna buržoaska,
kapitalistička vlada čija se vlast neće podudarati ni
najmanje sa težnjama radničke klase i radnih ljudi.
Neoliberalni koncep
reformi-smrt za Srbiju
Tvorac neoliberalnog koncepta
koji se sprovodi kod nas nobelovac Fridman priznao je da je
neoliberalni koncept koji se zasniva na tome da bogati budu
još bogatiji, a siromašni još siromašniji, potpuno pogrešan.
Prva poluga koncepta koji se
sprovodi kod nas je spoljnotrgovinska liberalizacija. U ovom
konceptu profitira uvoznički lobi. Od 2001. do 2008. godine
41 milijarda dolara je otišlo nepovratno iz zemlje.
Druga je ubrzana, divljačka,
banditska privatizacija zasnovana na geslu: rasprodaj što
pre u bescenje. Do sada je privatizovano preko 2.600 firmi i
procena raznih stručnjaka je da je preko 20 milijardi evra
izgubljeno. Firme su prodavane u bescenje: šećerane koje su
vredele 35 miliona evra date su za svega tri, „Sartid“ za 23
miliona, a vredi 700 miliona, poljoprivredna dobra vrednosti
oko 40 miliona za milion i po, „Nisal“ u Nišu procenjen da
vredi 61 milion za 325.000 evra i tako dalje.
Treća je vezivanje dinara za
evro kojim Narodna banka nanosi ogromnu štetu i lažno štiti
nacionalnu valutu. I statistički podaci kojima Jelačić i
njemu slični varaju narod su lažni, a ekonomija je
matematika i sve je jednostavno. Recimo, nije istina da je
inflacija prošle godine iznosila 10,5 već je ona bila 27
odsto. Ako je jedan evro bio 60 dinara, a sada je oko 83, to
je rast od oko 35 odsto. Za to vreme od 2001. do danas rast
cena bio je oko 180 odsto, što naši građani i te kako
osećaju po svom džepu. Dakle, cene su porasle šest puta brže
nego kurs. Dinar je precenjen i kao takav služi lažnom
održavanju stabilnosti države, a zapravo nanosi gubitke.
Takva pogrešna ekonomska politika za zemlju koja je
preživela sankcije, ratove i hiperinflaciju dovela je danas
do nezaposlenosti milion ljudi. Dovela je i dotle da je
spoljnotrgovinski deficit od 2001. do 2007. premašio 41
milijardu dolara, da je spoljni dug sa 10 milijardi narastao
na 26,2 milijardi dolara, da je inflacija od 2001. do 2007.
kumulativno dostigla 200 odsto, da je javna potrošnja preko
52 odsto bruto domaćeg proizvoda, da su građani za nekoliko
godina povećali zaduženost sa 147 na preko 1.017 evra, da
plate godišnje rastu i do 30 procenata, dok se
produktivnosti povećava po stopi od svega četiri odsto i da
je stopa privrednog razvoja daleko ispod stope rasta zemalja
u regionu, tako da nema poboljšanja životnog standarda,
usled čega, međutim, rastu socijalne nejednakosti i
napetosti.
Pri tom tek predstoji lomljenje
kičme s prodajom državnih firmi i nameće se pitanje od čega
ćemo živeti onda kada sve
rasprodamo.
Lažni stručnjaci prodaju u
bescenje naše nacionalne strateške interese, a otimačinu
pokrivaju marketinškom dogmom o evropskim integracijama.
Srbija ima 4,5 miliona hektara
obradive zemlje, a prošle godine je na jedvite jade
ostvarili suficit od 700 miliona evra. Holandija sa 950.000
hektara, međutim, ima suficit u spoljnoj trgovini
poljoprivrednim proizvodima od 16 milijardi evra. Svakom je
jasno da mi samo izvozimo i ne radimo više faze prerade, što
je dokaz da je naša privreda neokolonijalnog karaktera,
dakle takva da bi se samo
Srbija je sa 26,23 milijarde
dolara spoljnog duga rizično zadužena zemlja. Spoljni dug je
u prošloj godini povećan za čak 6,6 milijardi dolara ili
33,8 odsto. Ako bi se tempo njegovog povećanja nastavio do
kraja ove godine bio bi čak 35 milijardi dolara
Trgovinski deficit je u prošloj
godini prešao 9,5 milijardi dolara i povećan je u odnosu na
isti
period 2006. godine za 41 odsto.
Ako bi ove godine bio povećan za 30 odsto, dostigao bi 12,35
milijardi dolara.
„Argentinski tango“ je sasvim
izvestan za Srbiju. „argentinski tango“ je moguć čim se
potroše
sve devize, ostvarene
privatizacijom to bi se moglo dogoditi za dve-tri godine.
Ako izaberemo nove lopove ne
znači da ćemo zaustaviti pljačku. Srbiji je potrebna
odgovorna, anti imperijalistička i dosledna Vlada koja ce
napustiti nametnuti koncept. Verujemo da će doći i dan kada
će se razotkriti mafija u procesu ovdašnje tranzicije i
privatizacije, kada će narodno biti vraćeno pravom
vlasnikuradničkoj klasi i radnim ljudima, čitavom društvu.
Svima je već dosta borbe za
vlast između ovih i onih, dosta im je i pregovora, i
konsultacija, i
dogovora, i pustih obećanja, i
raznih komisija, jer više nemaju povjerenja u nikoga.
Radni čovek želi ono što želi i
svaki čovjek u svim zemljama sveta: sasvim besplatno, a onda
školovanje od najnižeg do najvišeg stupnja (jer Bolonjski
proces pretvara fakultete u profitabilna preduzeća), sigurno
radno mesto i radno zakonodavstvo koje neće radnicima dati
prava na nivou kolonijalne Afrike, 8 sati odmora, 8 sati
kulturnog uzdizanja, late dostojne čoveka; pristojne penzije
od kojih se može živeti, stambeni fond koji će garantovati
krov nad glavom svima a ne da neko poseduje čitave lance
zgrada a drugi da celi život budu podstanari ili da do smrti
otplaćuju visoke rate. Žena želi otići na porodiljsko
bolovanje bez straha da će joj sutra poslodavac uručiti
otkaz.
Nama treba socijalni, a ne
koalicioni sporazum, i država koja će brinuti o svojim
građanima, jer država to su njeni građani.
„Radnici će neizebežno jednog
prekrasnog dana uzeti političku vlast u svoje ruke“ (Karl
Marks). „Ma kakve bile teškoće i mogući privrmeni neuspesi
ili talasi kontrarevolucije-konačna pobeda proletarijata je
neizbežna“ (V.I.Lenjin)
15. maj 2008.
Opštinski komitet NKPJ Velikog
Gradišta |
