|
Kuljić
Todor
Kakva je slika titoizma potrebna EU
Međunarodna naučna konferencija „Tito: viđenja i tumačenja”
sa oko 70 učesnika iz zemlje i inostranstva biće održana u
Beogradu 7, 8. i 9. maja. Kako se trideset godina nakon
Titove smrti pamti titoizam i kako će se u budućnosti
pamtiti? Teško je reći jer je prošlost u previranju. Ali
nešto se ipak može nazreti na osnovu globalne prošlosti koju
danas pokušavaju da kanališu pi-ar menadžeri briselske
birokratije. Kakva je zapravo slika titoizma potrebna EU?
Hegemono sećanje na titoizam vrti se oko slike mračne
prošlosti bez koje nema vizije nove svetle budućnosti.
Prosto rečeno, bez mraka komunizma nema ni svetla EU. Gde je
mesto titoizma u ovoj mreži vremena? Smešten je u grupu
javnih neprijatelja EU. Zašto? Najopštije govoreći zato što
se bilo kakvo složeno tumačenje titoizma kosi sa
teleologizacijom EU. Članstvo u EU danas je glavni cilj i
bezalternativni pravac kretanja i još više od toga proces
uključivanja i isključivanja. Prosto rečeno, postoji samo
evropsko i neevropsko. Nema trećeg. Na delu je svojevrsna „EUzurpacija“.
Novi hegemoni evrodiskurs ne propisuje samo budućnost nego
kroji i prošlost Evrope. U novoj funkcionalnoj prošlosti
titoizmu je mesto s onu stranu evropskog. Naravno da nije
reč o golom zaboravu socijalizma. Reč je o dubljem
nastojanju da se razdvoji dozvoljena od nedozvoljene
prošlosti. Neoliberalna EU organizovano nastoji da se
oslobodi neevropskih ostataka prošlosti, nacionalizma i
komunizma. Zato ih i povezuje kao neželjene srodne
kolektivističke ostatke prošlosti. Dakle, spojivost i
nespojivost sa hegemonim vrednostima EU je kontekst i
kriterij koji određuje šta iz prošlosti treba negovati, a
šta zaboravljati. Rečju i prošlost je Drugo. Pa i titoizam.
Titoizam se danas predstavlja kao nedemokratski režim sa
mnoštvom nasilja i mitova. Katkad se, doduše, kao meki
totalitarizam koristi kao turistički brend, u čijem središtu
je maršal bonvivan, a ne klasni oslobodilac. Tito je ostao
nepromenjen u kamenu, ali je izmenjena njegova simbolizacija.
EU ulaže dosta novca da binametnula prioritete novog
menadžmenta sećanja.
Posredno, ali uporno EU nameće i okvire slike titoizma. To
što je danas evropska praksa sećanja jasno usaglašena oko
protivljenja totalitarizmu svakako utiče i na pamćenje
titoizma. Ali od daljeg toka integracije EU zavisiće koji će
joj stupanj usaglašene prošlosti biti potreban.
Verovatno će Nemci i Francuzi teže prepravljati vlastitu
prošlost, nego što to danas čine Makedonija ili Albanija. Ni
slika titoizma neće ostati statična, ali ne samo zato što će
restauracija kapitalizma pojačavati zaborav i kritiku
socijalizma, nego i otuda što će nove generacije sa novim
iskustvima drugačije gledati na prošlost. Ukoliko se kultura
sećanja bude i dalje doterivala u briselski korak, i viđenje
titoizma biće ,,evropeizovano”. Kako? Tako što će u novoj
multikulturnoj globalizaciji EU verovatno najpre izbledeti
sećanje na interkulturno jugoslovenstvo.
Jer, bar kako danas izgleda, briselski multikulturalizam
nastoji da globalizuje samo nacionalno, a ne i
internacionalno.
Ono što je pre dvadesetak godina bila normalnost, sada je
skoro smešno.
Multikulturalizam EU podržava sapostojanje raznolikih
nacionalnih sadržaja (od preimenovanih Bošnjaka do
iskonstruisanih Kosovara), ali ne jugoslovenskih, zato što
ne ulazi Jugoslavija u EU nego nove nacionalne države.
Ironija istorije jeste da EU priznaje Kosovare, ali ne i
Jugoslovene. Osim toga, ključni okvir integracije jeste
neoliberalno tržište robe i radne snage, a ne socijalna
država.
Titoizam će lagano, ali sigurno bledeti u sećanju zato što
nije značajan za sadašnjicu. Ovaj proces osigurava i
Rezolucija 1481 Parlamentarne skupštine Saveta Evrope od 26.
januara 2006. o
međunarodnoj osudi zločina totalitarnih komunističkih
poredaka kao jezgro neoliberalne ocene prošlosti
levice.
Iako u Rezoluciji nema govora o fašizmu, sam atribut
totalitaran već dovoljno nagoveštava njegovu srodnost sa
socijalizmom. Doduše u Rezoluciji se titoizam izričito ne
pominje, ali nije ni izuzet iz kategorije ,,totalitarnih
komunističkih režima u srednjoj i istočnoj Europi”.
Snažno izmenjeni kontekst sećanja prožet novim
društvenokorektnim smislom aktivno menja sadržaje iz
prošlosti. Vrdoljakov serijal o Titu nije jedini primer.
Svuda je na Balkanu napor za oslobođenjem klase zamenjen
žarom za oslobađanjem nacije. Zbog toga je danas Tito
smešten u kontekst kojim dominira Blajburg, dok je potisnut
kontekst u kom je kao simbol dominirala Sutjeska. Ako se
nešto bitno ne izmeni, naši unuci nam neće zavideti što smo
živeli u velikoj i uglednoj državi, nego će nas žaliti zato
što smo životarili u strahovladi titoizma.
Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Todor Kuljić
[objavljeno: 05/05/2010]
 
pošaljite komentar
|
pogledajte komentare (11)
Povezani tekstovi
|
