|
Razmišljanja vrhovnog komandanta
INTERNACIONALIZACIJA GENOCIDA
 Upravo
se završio sastanak u Kemp Dejvidu. Svi smo sa
interesovanjem saslušali konferenciju za štampu predsednika
SAD i Brazila, kao i vesti u vezi sastanka i iznetih
mišljenja.
Buš, suočen sa zahtevima svog brazilskog gosta u vezi
carinskih i preferencijalnih tarifa, koje štite i
podržavaju američku proizvodnju etanola, nije u Kemp Dejvidu
napravio ni najmanji ustupak.
Predsednik Lula je tome dodao poskupljenje kukuruza, koje
je, prema njegovim rečima, povećano za više od 85 %.
Prethodno je list «The Washington Post» objavio članak
najviše vlasti Brazila, gde je izneo ideju da se hrana
pretvori u gorivo.
Nije moja namera da povredim Brazil, niti da se mešam u
pitanja vezana za unutrašnju politiku te velike zemlje.
Upravo je Rio de Žaneiro bio sedište Međunarodnog skupa o
životnoj sredini, pre tačno 15 godina, gde sam žestoko, u
jednom govoru od 7 minuta, ukazao na ekološke opasnosti koje
prete opstanku naše vrste. Na tom sastanku je bio prisutan i
Buš otac kao predsednik SAD, koji je kurtoazno aplaudirao
tim rečima, kao i svi ostali predsednici.
Niko u Kemp Dejvidu nije odgovorio na osnovno pitanje. Gde
i ko će isporučivati više od 500 miliona tona kukuruza i
drugih žitarica koje će biti potrebne SAD, Evropi i bogatim
zemljama za proizvodnju te količine galona etanola koje su
potrebne velikim američkim preduzećima i onima iz drugih
zemalja kao nadoknada za njihova ogromna ulaganja? Gde i ko
će proizvoditi soju, seme suncokreta i uljanu repicu, čija
esencijalna ulja će te iste bogate zemlje pretvarati u
gorivo?
Jedan broj zemalja proizvodi i izvozi svoje viškove hrane.
Balans između izvoznika i potrošača je već bio tesan,
povećavajući cene. Da bih bio kratak, nemam drugu
alternativu nego da se ograničim na sledeće:
Pet glavnih proizvođača kukuruza, ječma, sirka, raži, prosa
i ovsa koje Buš želi da pretvori u sirovinu za proizvodnju
etanola, prema nedavnim podatcima, isporučuju svetskom
tržištu 679 miliona tona. S druge strane, petorici glavnih
potrošača, od kojih neki i proizvode ove žitarice, sada je
godišnje potrebno 604 miliona tona. Raspoloživi višak se
smanjuje na 80 miliona tona.
Ovo ogromno rasipanje žitarica za proizvodnju goriva, ne
uključujući uljarice, poslužilo bi bogatim zemljama da
uštede samo 15% godišnje potrošnje svojih nezasitih
automobila.
Buš je u Kemp Dejvidu izneo svoju nameru da primeni ovu
formulu na svetskom nivou, što ne znači ništa drugo do
internacionalizaciju genocida.
Predsednik Brazila je, u svojoj javnoj poruci objavljenoj u
«The Washington Postu» uoči sastanka u Kemp Dejvidu,
potvrdio da je manje od jednog procenta brazilskog obradivog
zemljišta namenjeno trsci za proizvodnju etanola. Ta
površina je skoro trostruko veća od one koja se koristila na
Kubi kada se proizvodilo skoro 10 miliona tona šećera, pre
krize SSSRa i klimatskih promena.
Naša zemlja još duže proizvodi i izvozi šećer, prvo na
osnovu rada robova, kojih je bilo više od 300 hiljada prvih
godina XIX veka i koji su špansku koloniju pretvorili u
glavnog izvoznika sveta. Skoro 100 godina kasnije, početkom
XX veka, u pseudo republici, čiju je punu nezavisnost
osujetila američka intervencija, samo su antilski imigranti
i nepismeni Kubanci nosili teret gajenja i sečenja trske.
Tragedija našeg naroda je bilo takozvano mrtvo vreme, zbog
cikličnog karaktera ove kulture. Zemljište za gajenje trske
bilo je u vlasništvu američkih preduzeća ili velikih
posednika kubanskog porekla. Zbog toga smo sakupili više
iskustva nego iko o socijalnom dejstvu te kulture.
Prošle nedelje, šestog aprila, CNN je preneo mišljenje
brazilskih stručnjaka, koji su potvrdili da su bogati
Amerikanci i Evropljani kupili mnogo zemljišta namenjenog
gajenju trske.
U mojim razmišljanjima objavljenim 29. marta objasnio sam
posledice klimatskih promena na Kubi, na šta se nadovezuju
druge tradicionalne odlike naše klime.
Na našem siromašnom ostrvu, daleko od preterane potrošnje,
ne bi bilo čak ni dovoljno ljudi da izdrže tešku surovost
ove kulture i brigu o poljima trske usred žege, kiše ili
rastuće suše. Kada protutnje cikloni, čak ni najsavršenije
mašine ne mogu da žanju poleglu i povučenu trsku. Vekovima
se nije praktikovalo njeno spaljivanje, niti se zemljište
nabijalo pod težinom složenih mašina i ogromnih kamiona;
azotna, kalijumska i fosfatna đubriva, danas veoma skupa,
nisu čak ni postojala, a suvi i vlažni meseci su se redovno
smenjivali. U modernoj poljoprivredi nisu mogući visoki
prinosi bez promene kultura.
Francuska agencija za štampu je u nedelju, prvog aprila
prenela zabrinjavajuće informacije o klimatskoj promeni, što
stručnjaci koje su okupile Ujedinjene Nacija smatraju već
neizbežnim i sa teškim posledicama u sledećim decenijama.
«Prema izveštaju OUN koji treba da se iduće nedelje usvoji
u Briselu, klimatske promene će značajno pogoditi američki
kontinent, stvarajući više jakih oluja i toplotnih talasa,
koji će u Latinskoj Americi izazvati suše, sa istrebljenjem
vrsta, pa čak i glad.
«Krajem ovog veka, svaka hemisfera će trpeti probleme sa
vodom i, ako vlade ne preduzmu mere, povećanje temperature
bi moglo da poveća rizik od - smrtnosti, zagađenja,
prirodnih katastrofa i infektivnih bolesti -, upozorava
Međuvladina grupa za klimatske promene (IPCC).
«U Latinskoj Americi, zagrevanje već uništava glečere u
Andima i preti amazonskim šumama, čiji se obim može
pretvoriti u savanu», potvrđuje dalje vest.
«Usled velikog broja ljudi koji žive blizu obala, SAD su
takođe izložene ekstremnim prirodnim fenomenima, kao što je
pokazao uragan Katrina 2005 g.»
«To je drugi izveštaj IPCCa u seriji od 3, koji je otvoren
februara ove godine sa prvom naučnom dijagnozom gde se
utvrđuje izvesnost klimatske promene».
«U drugom od 1400 strana, u kome se analizira promena po
sektorima i regionima i čiju je kopiju dobila AFP, smatra
se da je, iako se budu preduzele radikalne mere za smanjenje
ispuštanja ugljen dioksida u atmosferu, povećanje
temperature na čitavoj planeti narednih decenija već
sigurno», završava informacija francuske novinske agencije.
Kao što se moglo očekivati, Dan Fisk, savetnik za
nacionalnu bezbednost za region, izjavio je istog dana kada
je održan sastanak u Kemp Dejvidu da bi «u diskusiji o
regionalnim pitanjima, tema Kube bila jedno od njih, ne baš
da bi se razmatrala tema etanola – o kojoj je Predsednik
Fidel Kastro, koji se oporavlja, napisao jedan članak u
četvrtak – već glad koju je stvorio u kubanskom narodu».
Zbog potrebe da se ovom gospodinu odgovori, obavezan sam da
ga podsetim da je stopa smrtnosti dece na Kubi manja nego
u SAD. Može se potvrditi da nema ni jednog građanina bez
besplatne zdravstvene zaštite. Svi studiraju i nikom ne
nedostaje ponuda za koristan rad, uprkos skoro pola veka
ekonomske blokade i pokušaja vlada SAD da umore glađu i
ekonomski uguše kubanski narod.
Kina nikada ne bi upotrebila ni jednu jedinu tonu žitarica
ili mahunarki za proizvodnju etanola. Radi se o naciji sa
naprednom privredom koja obara rekorde rasta, gde svi
građani dobijaju potrebna sredstva za osnovna potrošna
dobra, iako 48 % njenog stanovništva, koje premašuje 1
milijardu i 300 miliona stanovnika, radi u poljoprivredi.
Naprotiv, predložena je značajna ušteda energije ukidanjem
na hiljade fabrika koje troše neprihvatljive cifre za struju
i naftu. Mnoge od navedenih prehrambenih proizvoda uvozi iz
bilo kog dela sveta prevozeći ih hiljadama kilometara.
Desetine i desetine zemalja ne proizvode naftu i ne mogu da
proizvode kukuruz i druge žitarice, ni uljarice, jer nemaju
dovoljno vode ni za pokrivanje najelementarnijih potreba.
Na jednom sastanku u Buenos Airesu koji je sazvala Komora
industrije ulja i Centar izvoznika u vezi proizvodnje
etanola, Holanđanin, Loek Boonekamp, direktor za tržište i
poljoprivrednu trgovinu Organizacije za saradnju i razvoj
(OCDE), izjavio je za štampu da:
«Vlade su se mnogo oduševile; trebalo bi da hladno
razmotre da li je potrebna tako snažna podrška etanolu.
«Proizvodnja etanola je izvodljiva samo u SAD; ni u jednoj
drugoj zemlji, osim ako se ne primene subvencije.
«To nije nebeski nektar i ne treba da se slepo
obavezujemo», kaže se dalje.
«Danas razvijene zemlje podstiču da se fosilna goriva
mešaju sa biogorivima sa skoro 5% i to već pritiska
poljoprivredne cene. Ako se ta moda podigne na 10%, bilo bi
potrebno 30% zasejanih površina u SAD i 50% u Evropi. Zato
pitam da li je to održivo. Povećanje potražnje kultura za
etanol će dovesti do povećanja i nestabilnosti cena».
Protekcionističke mere se danas povećavaju na 54 cente po
galonu, a stvarne subvencije dostižu mnogo veće cifre.
Primena jednostavne aritmetike koju smo naučili u srednjoj
školi, dokazala bi da bi prosta zamena sijalica žarulja
fluorescentnim, kao što sam izneo u prethodnom
razmišljanju, donela uštedu investicija i energetskih
sredstava od biliona dolara, bez korišćenja i jednog jedinog
hektara poljoprivrednog zemljišta.
Za to vreme javne vesti koje potiču iz Vašingtona doslovno,
preko AP potvrđuju:
«Misteriozno iščezavanje miliona pčela u čitavim
Sjedinjenim Državama dovodi pčelare na ivicu nervnog sloma i
brine čak i Kongres, koji će ovog četvrtka raspravljati o
kritičnoj situaciji insekta ključnog za poljoprivredni
sektor.
«Prvi ozbiljni signali ove enigme pojavili su se malo posle
Božića u državi Floridi, kada su pčelari otkrili da su
pčele iščezle.
«Od tada, sindrom koji su stručnjaci krstili kao «Problem
kolapsa kolonija (CCD skraćenica na engleskom), smanjio je
za 25% rojeve pčela u zemlji.
«Izgubili smo više od pola miliona kolonija, sa naseljem od
oko 50 hiljada pčela svaka», rekao je Danijel Vejver,
predsednik Američke federacije pčelara, koji je podvukao da
ova nevolja pogađa nekih 30 od 50 država u zemlje.
Zanimljivo u ovoj pojavi je da se u mnogim slučajevima ne
nalaze posmrtni ostatci.
«Prema studiji Univerziteta Kornel, vredni insekti
oprašuju kulture u vrednosti od 12 do 14 milijardi dolara.
«Naučnici barataju svim vrstama hipoteza, među kojima je i
ta da je neki pesticid izazvao neurološke smetnje kod pčela
i promenio njihov osećaj za orijentaciju. Drugi krive sušu,
pa čak i talase mobilne telefonije, ali izvesno je da niko
tačno ne zna koji je pravi uzrok».
Najgore tek može da dođe: novi rat za obezbeđenje
snabdevanja gasom i naftom,što bi ljudsku vrstu dovelo na
ivicu totalnog holokausta.
Neki ruski mediji su, pozivajući se na obaveštajne izvore,
javili da je rat protiv Irana pripremljen do detalja još pre
tri godine, na dan kada je vlada SAD odlučila da potpuno
okupira Irak, raspaljujući jedan beskrajan i pun mržnje
građanski i rat.
Za to vreme, vlada SAD namenjuje stotine milijardi dolara
razvoju oružja visoko sofisticirane tehnologije, kao ono
koje koristi mikroelektronske sisteme, ili novo nuklearno
oružje koje može biti nad ciljem sat vremena po dobijanju
naredbe.
SAD olimpijski ignorišu to što je svetsko javno mnjenje
protiv svih vrsta nuklearnog oružja.
Uništavanje i poslednje iranske fabrike je tehnički
relativno lak zadatak za jednu silu kao što su SAD. Ono
teško bi moglo doći posle, ako se razvije jedan novi rat
protiv druge muslimanske vere koja zaslužuje svo naše
poštovanje, kao i ostale religije naroda Bliskog, Srednjeg
ili Dalekog istoka, koje su prethodile ili se pojavile
posle hrišćanstva.
Hapšenje engleskih vojnika u teritorijalnim vodama Irana
izgleda potpuno isto kao ona sa «Braćom za spas», kada su
prekršivši naredbe predsednika Klintona ušli u naše
teritorijalne vode, a odbrambena akcija Kube, potpuno
legitimna, je poslužila kao izgovor vladi SAD da proglasi
Helms-Bartonov zakon, koji krši suverenitet drugih zemalja.
Moćni novinski mas-mediji su sahranili u zaborav tu epizodu.
Nije malo onih koji pripisuju cenu nafte od skoro 70 dolara
za barel, dostignutu u ponedeljak, strahu od napada na
Iran.
Odakle će siromašne zemlje Trećeg sveta izvući minimalna
sredstva za preživljavanje?
Ne preterujem niti koristim reči bez mere, držim se
činjenica.
Kao što se može videti, mnoge su mračne strane poliedra.
3. april
2007 g.
Fidel
Kastro Rus
Tekst poslalo Društvo
Srpsko-Kubanskog prijateljstva. |
