| home | o nama | istorija KPJ-SKJ | Josip Broz Tito | literatura | arhiva | prilozi | linkovi |

 

     

Poruka Fidela Kastra, vođe Kubanske revolucije:

"VIŠE OD 3 MILIJARDE LJUDI U SVETU OSUĐENO NA PREVREMENU SMRT OD GLADI I ŽEĐI"

         Ne radi se o preteranoj cifri, pre  će biti oprezna. O tome sam dosta razmišljao posle sastanka predsednika Buša sa američkim proizvođačima automobila.

         Paklena ideja da se hrana pretvara u gorivo definitivno je utvrđena kao ekonomska linija spoljne politike Sjedinjenih Država, 26. marta ove godine.

         Telegrafska vest AP, američke novinske agencije, koja stiže do svih krajeva sveta, doslovno glasi:

«Vašington, 26. marta (AP).- Predsednik Džordž V. Buš je u ponedeljak, tokom sastanka sa proizvođačima vozila, na kome je želeo da podstakne njihove planove za alternativna goriva, pohvalio koristi od automobila koji rade na etanol i biodizel.

«Buš je rekao da bi obavezivanje lidera nacionalne automobilske industrije da dupliraju proizvodnju vozila na alternativno gorivo, pomoglo da automobilisti napuste motore koji rade na benzin i smanje zavisnost zemlje od uvozne nafte.

«To je veliki tehnološki napredak za zemlju», rekao je Buš posle pregleda tri vozila na alternativno gorivo.  Ako nacija želi da smanji potrošnju benzina, potrošač treba da ima mogućnost da donese racionalnu odluku».

«Predsednik je zahtevao od Kongresa da ubrza donošenje zakona  koji je vlada nedavno predložila da bi naredila upotrebu 132 milijarde litara (35 milijardi galona) alternativnog goriva do 2017 g . i nametnula još zahtevnije standarde za štednju goriva u automobilima.

«Buš se sastao sa predsednikom saveta i generalnim direktorom «General Motors Corp.», Ričijem Vejgonerom, generalnim direktorom «Ford Motors Co.»,  Alenom Malalijem i generalnim direktorom grupe «Chrysler»,  «Daimler Chryslera AG», Tomom Lasordom.

«Učesnici sastanka su diskutovali o merama za podršku proizvodnji vozila na alternativno gorivo, pokušajima razvoja etanola na bazi izvora kao što je trava ili piljevina,  i predlogu da se za 10 godina za 20% smanji potrošnja benzina.

«Diskusija se odvijala u trenutku kada su porasle cene benzina.  Najnovija studija organizacije «Lundberg Survey» je ukazala da je prosečna domaća cena benzina, za poslednje dve nedelje, porasla za 6 centi po galonu ( 3,78 l ), na 2,61 dolar.»

Mislim da je smanjenje i reciklaža svih motora koji troše struju i gorivo osnovna i hitna potreba čitavog čovečanstva.  Tragedija nije u smanjenju  tih troškova za energiju, već u ideji da se hrana pretvara u gorivo.

Danas se precizno zna da samo jedna tona kukuruza može da u proseku proizvede 413 litara etanola, u zavisnosti od  gustine, što predstavlja 109 galona.

Prosečna cena kukuruza u lukama SAD dostiže 167 dolara po toni.  Znači potrebno je 320 miliona tona kukuruza za proizvodnju 35 milijardi galona etanola.

Prema podatcima FAO, žetva kukuruza u SAD je 2005 g. dostigla 280,2 miliona tona.

Iako predsednik govori O proizvodnji goriva na bazi trave ili strugotine drveta, svako shvata da su to apsolutno nerealne izjave. Da se razumemo: 35 milijardi galona znači 35 sa devet nula!

Posle će doći lepi primeri onoga što u produktivnosti po čoveku i po hektaru postižu iskusni i dobro organizovani poljoprivrednici SAD:  kukuruz pretvoren u etanol;  otpatci od tog kukuruza pretvoreni u stočnu hranu sa 26% proteina; stočni izmet iskorišćen kao sirovinama za proizvodnju gasa.  Naravno, to sve posle mnogobrojnih investicija koje mogu da sprovedu samo najmoćnija preduzeća,  u kojima sve mora da se pokrene na bazi potrošnje struje i goriva. Primenite taj recept na zemlje Trećeg sveta i videćete koliko će ljudi, među gladnim masama naše planete, prestati da troši kukuruz. Ili nešto još gore: dajte pozajmice siromašnim zemljama da bi proizvodile etanol od kukuruza, ili od bilo koje druge hrane i neće ostati ni jedno drvo za odbranu čovečanstva od klimatskih promena.

Druge bogate zemlje sveta imaju programiranu upotrebu ne samo kukuruza nego i pšenice, semena suncokreta, uljane repice i druge hrane za proizvodnju goriva.  Za Evropljane, na primer,  posao bi bio da uvezu svu soju sveta da bi smanjili potrošnju goriva svojih automobila i nahranili svoje životinje otpatcima te mahunarke, posebno bogate svim vrstama esencijalnih aminokiselina.

Na Kubi,  alkoholi se proizvode samo kao nusproizvod industrije šećera posle tri ekstrakcije šećera iz soka trske.  Klimatske promene već pogađaju našu industriju šećera. Velike suše se smenjuju sa rekordnim kišama, koje jedva omogućavaju  proizvodnju šećera sa odgovarajućim prinosom, tokom 100 dana u mesecima naše veoma blage zime, tako da ili nema dovoljno šećera po toni trske ili nema dovoljno  trske po hektaru usled produžene suše u mesecima setve i rasta.

Koliko sam shvatio, u Venecueli bi koristili alkohol ne za izvoz, već za poboljšanje ekološkog kvaliteta sopstvenog goriva. Zbog toga, nezavisno od odlične brazilske tehnologije za proizvodnju alkohola, na Kubi primena takve tehnologije za direktnu proizvodnju alkohola na osnovu soka trske nije ništa drugo do san ili bunilo onih koji se oduševljavaju tom idejom.  U našoj zemlji, zemljište namenjeno direktnoj proizvodnju alkohola može biti mnogo korisnije u proizvodnji hrane za narod i u zaštiti životne sredine.

Sve zemlje sveta, bogate i siromašne bi, bez ikakvog izuzetka, mogle da uštede milione i milione dolara ulaganja u gorivo, jednostavnom zamenom svih žarećih sijalica fluorescentnim, nešto što je Kuba sprovela u svim domaćinstvima u zemlji.  To bi značilo predah za izdržavanje klimatskih promena, bez ubijanja glađu mase siromašnih u svetu.

Kao što se može primetiti, ne koristim prideve za ocenu sistema i gospodara sveta.  Taj zadatak znaju savršeno dobro stručnjaci za informisanje i pošteni ljudi iz društveno-ekonomskih i političkih nauka, kojih ima dosta u svetu i koji stalno čeprkaju po sadašnjosti i budućnosti naše vrste.  Dovoljan je jedan kompjuter i rastući broj mreža Interneta.

Danas prvi put poznajemo jednu zaista globalizovanu  ekonomiju i jednu dominantnu silu na ekonomskom, političkom i vojnom terenu, koja ni malo ne liči na imperatorski Rim.

Neki će se zapitati zbog čega govorim o gladi i žeđi.  Odgovaram: ne radi se o drugoj strani medalje, već o više strana jednog komada, kao što može biti jedna kockica sa šest strana, ili jedan poliedar sa mnogo strana.

Pribegavam u ovom slučaju jednoj zvaničnoj novinskoj agenciji, osnovanoj 1945 g . i uglavnom dobro informisanoj o ekonomskim i socijalnim problemima sveta,  TELAMu. On je doslovno rekao:

«Oko 2 milijarde ljudi će već kroz 18 godina nastanjivati zemlje i regione gde će voda biti daleka uspomena.  Dve trećine svetskog stanovništva bi moglo živeti na mestima gde bi ta nestašica izazvala socijalne i ekonomske tenzije takvog obima da bi narode mogli da dovedu do ratova zbog dragocenog «plavog zlata».

«Tokom poslednjih 100 godina, upotreba vode se povećavala dva puta većim tempom od stope rasta stanovništva.

«Prema statistici Svetskog kongresa o vodi (WWC, na engleskom), procenjuje se da  će do 2015 g . broj stanovnika pogođenih ovom teškom situacijom dostići 3,5 milijardi ljudi.

«Organizacija Ujedinjenih Nacija je 23. marta proslavila Svetski dan vode, pozivajući, od tog istog dana, na suočavanje sa svetskim nedostatkom vode u koordinaciji OUN za poljoprivredu i hranu (FAO), u cilju isticanja rastućeg značaja nedostatka vode na svetskom nivou i potrebe veće integracije i saradnje koja bi omogućila garanciju održivog i efikasnog upravljanja hidro resursima.

«Mnogi krajevi sveta pate od ozbiljnog nedostatka vode, živeći sa manje od 500 kubnih metara po osobi godišnje. Sve više je regiona koji pate od hroničnog nedostatka ovog vitalnog elementa.

Glavne posledice nedostatka vode su nedovoljna količina te dragocene tečnosti za proizvodnju hrane, nemogućnost industrijskog, urbanog i turističkog  razvoja i zdravstveni problemi.»

Do ovde je telegrafska vest TELEMa.

Neću u ovom slučaju pominjati druge važne činjenice, kao što je topljenje leda na Grenlandu i Antarktiku, oštećenje ozonskom omotača i rastuću količinu žive u mnogim vrstama riba koje se uobičajeno jedu.

Ima još tema koje bi se mogle obuhvatiti, ali ovim redovima jednostavno želim da dam komentar na sastanak predsednika Buša sa glavnim direktorima američkih automobilskih kompanija.

28. mart 2007 g .

Fidel Castro

     

Web magazin KOMUNISTI    Optimizovano za rezoluciju 800x600. CP 1250.