|
Poruka
Fidela Kastra, vođe Kubanske
revolucije:
"VIŠE OD 3 MILIJARDE LJUDI U SVETU OSUĐENO NA PREVREMENU
SMRT OD GLADI I ŽEĐI"
Ne radi se o preteranoj cifri, pre će biti oprezna.
O tome sam dosta razmišljao posle sastanka predsednika Buša
sa američkim proizvođačima automobila.
Paklena ideja da se hrana pretvara u gorivo
definitivno je utvrđena kao ekonomska linija spoljne
politike Sjedinjenih Država, 26. marta ove godine.
Telegrafska vest AP, američke novinske agencije,
koja stiže do svih krajeva sveta, doslovno glasi:
«Vašington, 26. marta (AP).- Predsednik Džordž V. Buš je u
ponedeljak, tokom sastanka sa proizvođačima vozila, na kome
je želeo da podstakne njihove planove za alternativna goriva,
pohvalio koristi od automobila koji rade na etanol i
biodizel.
«Buš je rekao da bi obavezivanje lidera nacionalne
automobilske industrije da dupliraju proizvodnju vozila na
alternativno gorivo, pomoglo da automobilisti napuste motore
koji rade na benzin i smanje zavisnost zemlje od uvozne
nafte.
«To je veliki tehnološki napredak za zemlju», rekao je Buš
posle pregleda tri vozila na alternativno gorivo. Ako
nacija želi da smanji potrošnju benzina, potrošač treba da
ima mogućnost da donese racionalnu odluku».
«Predsednik je zahtevao od Kongresa da ubrza donošenje
zakona koji je vlada nedavno predložila da bi naredila
upotrebu 132 milijarde litara (35 milijardi galona)
alternativnog goriva do 2017 g . i nametnula još zahtevnije
standarde za štednju goriva u automobilima.
«Buš se sastao sa predsednikom saveta i generalnim
direktorom «General Motors Corp.», Ričijem Vejgonerom,
generalnim direktorom «Ford Motors Co.», Alenom Malalijem i
generalnim direktorom grupe «Chrysler», «Daimler Chryslera
AG», Tomom Lasordom.
«Učesnici sastanka su diskutovali o merama za podršku
proizvodnji vozila na alternativno gorivo, pokušajima
razvoja etanola na bazi izvora kao što je trava ili
piljevina, i predlogu da se za 10 godina za 20% smanji
potrošnja benzina.
«Diskusija se odvijala u trenutku kada su porasle cene
benzina. Najnovija studija organizacije «Lundberg Survey»
je ukazala da je prosečna domaća cena benzina, za poslednje
dve nedelje, porasla za 6 centi po galonu ( 3,78 l ), na
2,61 dolar.»
Mislim da je smanjenje i reciklaža svih motora koji troše
struju i gorivo osnovna i hitna potreba čitavog
čovečanstva. Tragedija nije u smanjenju tih troškova za
energiju, već u ideji da se hrana pretvara u gorivo.
Danas se precizno zna da samo jedna tona kukuruza može da u
proseku proizvede 413 litara etanola, u zavisnosti od
gustine, što predstavlja 109 galona.
Prosečna cena kukuruza u lukama SAD dostiže 167 dolara po
toni. Znači potrebno je 320 miliona tona kukuruza za
proizvodnju 35 milijardi galona etanola.
Prema podatcima FAO, žetva kukuruza u SAD je 2005 g.
dostigla 280,2 miliona tona.
Iako predsednik govori O proizvodnji goriva na bazi trave
ili strugotine drveta, svako shvata da su to apsolutno
nerealne izjave. Da se razumemo: 35 milijardi galona znači
35 sa devet nula!
Posle će doći lepi primeri onoga što u produktivnosti po
čoveku i po hektaru postižu iskusni i dobro organizovani
poljoprivrednici SAD: kukuruz pretvoren u etanol; otpatci
od tog kukuruza pretvoreni u stočnu hranu sa 26% proteina;
stočni izmet iskorišćen kao sirovinama za proizvodnju gasa.
Naravno, to sve posle mnogobrojnih investicija koje mogu da
sprovedu samo najmoćnija preduzeća, u kojima sve mora da se
pokrene na bazi potrošnje struje i goriva. Primenite taj
recept na zemlje Trećeg sveta i videćete koliko će ljudi,
među gladnim masama naše planete, prestati da troši kukuruz.
Ili nešto još gore: dajte pozajmice siromašnim zemljama da
bi proizvodile etanol od kukuruza, ili od bilo koje druge
hrane i neće ostati ni jedno drvo za odbranu čovečanstva od
klimatskih promena.
Druge bogate zemlje sveta imaju programiranu upotrebu ne
samo kukuruza nego i pšenice, semena suncokreta, uljane
repice i druge hrane za proizvodnju goriva. Za Evropljane,
na primer, posao bi bio da uvezu svu soju sveta da bi
smanjili potrošnju goriva svojih automobila i nahranili
svoje životinje otpatcima te mahunarke, posebno bogate svim
vrstama esencijalnih aminokiselina.
Na Kubi, alkoholi se proizvode samo kao nusproizvod
industrije šećera posle tri ekstrakcije šećera iz soka
trske. Klimatske promene već pogađaju našu industriju
šećera. Velike suše se smenjuju sa rekordnim kišama, koje
jedva omogućavaju proizvodnju šećera sa odgovarajućim
prinosom, tokom 100 dana u mesecima naše veoma blage zime,
tako da ili nema dovoljno šećera po toni trske ili nema
dovoljno trske po hektaru usled produžene suše u mesecima
setve i rasta.
Koliko sam shvatio, u Venecueli bi koristili alkohol ne za
izvoz, već za poboljšanje ekološkog kvaliteta sopstvenog
goriva. Zbog toga, nezavisno od odlične brazilske
tehnologije za proizvodnju alkohola, na Kubi primena takve
tehnologije za direktnu proizvodnju alkohola na osnovu soka
trske nije ništa drugo do san ili bunilo onih koji se
oduševljavaju tom idejom. U našoj zemlji, zemljište
namenjeno direktnoj proizvodnju alkohola može biti mnogo
korisnije u proizvodnji hrane za narod i u zaštiti životne
sredine.
Sve zemlje sveta, bogate i siromašne bi, bez ikakvog
izuzetka, mogle da uštede milione i milione dolara ulaganja
u gorivo, jednostavnom zamenom svih žarećih sijalica
fluorescentnim, nešto što je Kuba sprovela u svim
domaćinstvima u zemlji. To bi značilo predah za izdržavanje
klimatskih promena, bez ubijanja glađu mase siromašnih u
svetu.
Kao što se može primetiti, ne koristim prideve za ocenu
sistema i gospodara sveta. Taj zadatak znaju savršeno dobro
stručnjaci za informisanje i pošteni ljudi iz
društveno-ekonomskih i političkih nauka, kojih ima dosta u
svetu i koji stalno čeprkaju po sadašnjosti i budućnosti
naše vrste. Dovoljan je jedan kompjuter i rastući broj
mreža Interneta.
Danas prvi put poznajemo jednu zaista globalizovanu
ekonomiju i jednu dominantnu silu na ekonomskom, političkom
i vojnom terenu, koja ni malo ne liči na imperatorski Rim.
Neki će se zapitati zbog čega govorim o gladi i žeđi.
Odgovaram: ne radi se o drugoj strani medalje, već o više
strana jednog komada, kao što može biti jedna kockica sa
šest strana, ili jedan poliedar sa mnogo strana.
Pribegavam u ovom slučaju jednoj zvaničnoj novinskoj
agenciji, osnovanoj 1945 g . i uglavnom dobro informisanoj o
ekonomskim i socijalnim problemima sveta, TELAMu. On je
doslovno rekao:
«Oko 2 milijarde ljudi će već kroz 18 godina nastanjivati
zemlje i regione gde će voda biti daleka uspomena. Dve
trećine svetskog stanovništva bi moglo živeti na mestima gde
bi ta nestašica izazvala socijalne i ekonomske tenzije
takvog obima da bi narode mogli da dovedu do ratova zbog
dragocenog «plavog zlata».
«Tokom poslednjih 100 godina, upotreba vode se povećavala
dva puta većim tempom od stope rasta stanovništva.
«Prema statistici Svetskog kongresa o vodi (WWC, na
engleskom), procenjuje se da će do 2015 g . broj stanovnika
pogođenih ovom teškom situacijom dostići 3,5 milijardi
ljudi.
«Organizacija Ujedinjenih Nacija je 23. marta proslavila
Svetski dan vode, pozivajući, od tog istog dana, na
suočavanje sa svetskim nedostatkom vode u koordinaciji OUN
za poljoprivredu i hranu (FAO), u cilju isticanja rastućeg
značaja nedostatka vode na svetskom nivou i potrebe veće
integracije i saradnje koja bi omogućila garanciju održivog
i efikasnog upravljanja hidro resursima.
«Mnogi krajevi sveta pate od ozbiljnog nedostatka vode,
živeći sa manje od 500 kubnih metara po osobi godišnje. Sve
više je regiona koji pate od hroničnog nedostatka ovog
vitalnog elementa.
Glavne posledice nedostatka vode su nedovoljna količina te
dragocene tečnosti za proizvodnju hrane, nemogućnost
industrijskog, urbanog i turističkog razvoja i zdravstveni
problemi.»
Do ovde je telegrafska vest TELEMa.
Neću u ovom slučaju pominjati druge važne činjenice, kao što
je topljenje leda na Grenlandu i Antarktiku, oštećenje
ozonskom omotača i rastuću količinu žive u mnogim vrstama
riba koje se uobičajeno jedu.
Ima još tema koje bi se mogle obuhvatiti, ali ovim redovima
jednostavno želim da dam komentar na sastanak predsednika
Buša sa glavnim direktorima američkih automobilskih
kompanija.
28. mart 2007 g .
Fidel Castro |
