|
ALBA I KOPENHAGEN
Na svečanostima Sedmog samita ALBE, koji je održan u
bolivijskom istorijskom regionu Koćabamba, moglo se zapaziti
koliko je bogata kultura latinoameričkih naroda i koliko
simpatija kod dece, omladine i odraslih svih doba bude pesme,
igre, nošnja i izražajna lica ljudskih bića svih etničkih
grupa, boja i nijansi: indiosa, crnaca, belaca i meleza.
Tamo su bili prikazani milenijumi ljudske istorije i bogata
kultura koji objašnjavaju odluku lidera više naroda Kariba,
Centralne i Južne Amerike o sazivanju ovog Samita.
Skup je imao veliki uspeh. Njegovo sedište je bila Bolivija.
Nedavno sam pisao o odličnim perspektivama te zemlje,
naslednice ajmarsko-kečuanske kulture. Jedna mala grupa
naroda iz te oblasti nastoji da pokaže da je jedan bolji
svet moguć. ALBA – koju su stvorile Bolivarska Republika
Venecuela i Kuba, inspirisane idejama Bolivara i Martija,
kao primerom bez presedana revolucionarne solidarnosti -
pokazala je koliko može da se uradi za jedva 5 godina
miroljubive saradnje. Ona je otpočela nešto malo posle
političke i demokratske pobede Uga Ćavesa. Imperijalizam ga
je potcenio; grubo je pokušao da ga obori i ukloni. Pošto
je u XX veku, tokom dugog razdoblja, Venecuela bila najveći
proizvođač nafte u svetu i virtuelno vlasništvo jenkijevskih
multinacionalnih kompanija, put koji se uputio je bio
posebno težak.
Moćni neprijatelj je računao sa neolibaralizmom i ALCOM, dva
instrumenta dominacije sa kojima je uvek suzbijao svaki
otpor u hemisferi posle Revolucije na Kubi.
Ljuti pomisao na grub i prezriv način sa kojim je vlada SAD
nametnula vladu milionera Pedra Karmone i pokušala da ukloni
izabranog predsednika Uga Ćavesa, kada je SSSR već nestao,
Narodnoj Republici Kini nedostajalo nekoliko godina da
postane ekonomska i trgovinska sila kakva je danas,
zahvaljujući rastu od više od 10% tokom 2 decenije. Narod
Venecuele, kao i onaj sa Kube, odupro se brutalnom napadu.
Sandinisti su se oporavili i borba za suverenitet,
nezavisnost i socijalizam je dobila na snazi u Boliviji i
Ekvadoru. Hondras, koji se priključio ALBI, bio je žrtva
brutalnog državnog udara, koji je bio smišljen od strane
jenkijevskog ambasadora i podstaknut iz vojne baze SAD u
Palmeroli.
Danas su 4 latinoameričke zemlje radikalno eliminisale
nepismenost: Kuba, Venecuela, Bolivija i Nikaragva; peta,
Ekvador, ubrzano napreduje ka tom cilju. Planovi integralnog
zdravstva u svim zemljama idu ritmom kakav nikad nije
postojao u narodima Trećeg sveta. Programi ekonomskog
razvoja, uz socijalnu pravdu, su postali projekti svih pet
država, koje su već stekle priznati ugled u svetu zbog
hrabrog stava prema ekonomskoj, vojnoj i medijskoj moći
imperije. ALBI se priključuju tri karipske zemlje crnačkog
porekla i engleskog jezika, koje se odlučno bore za svoj
razvoj.
Samo po sebi to predstavlja veliku političku zaslugu, kada
bi u današnjem svetu ta činjenica bila jedini veliki problem
ljudske istorije.
Ekonomski i politički sistem koji je u jednom kratkom
vremenskom razdoblju doveo ka postojanju više od milijarde
gladnih, i još mnogo stotina miliona čiji životi jedva
prelaze polovinu proseka koji uživaju privilegovane i bogate
zemlje, do ovog trenutka je bio glavni problem čovečanstva.
Na samitu ALBE je snažno iznet novi izuzetno težak problem:
klimatske promene. Ni u jednom drugom trenutku ljudske
istorije nije se pojavila toliko velika opasnost.
Dok su se juče, u nedelju, Ugo Ćaves, Evo Morales i Danijel
Ortega opraštali od stanovništva na ulicama Koćabambe,
istog dana, prema informacijama koje je preneo BBC svet,
Gordon Braun je u Londonu predsedavao sastankom Foruma
velikih privreda sveta, koji većinom čine najrazvijenije
kapitalističke zemlje, najodgovornije za emisiju ugljen
dioksida, gasa koji je doveo do efekta staklene bašte.
Značaj Braunovih reči je da ih nije izgovorio neki
predstavnik ALBE, ili neko iz 150 zemalja u razvoju ili
nerazvijenih zemalja planete, nego Veilka Britanija, gde je
započet industrijski razvoj i jedna od onih koja je najviše
ugljen dioksida ubacila u atmosferu. Britanski premijer je
upozorio da će, ako se na samitu OUN u Kopenhagenu ne
postigne dogovor, posledice biti «razorne».
Poplave, suše i smrtonosni toplotni talasi su neke od
«katastrofalnih» posledica, potvrdila je sa svoje strane
jedna ekološka grupa, «Svetski fond za prirodu»,
nadovezujući se na ono to je ukazao Braun. «Klimatske
promene će u sledećih 5-10 godina biti van kontrole, ako se
drastično ne smanji emisija CO2. Ako Kopenhagen propadne,
neće biti plana B.»
Isti izvor vesti tvrdi da: «stručnjak BBCa, Džejms Lendejl,
je objasnio da ne ide sve kako se očekivalo.»
«Njusvik» je objavio da: «Svakim danom izgleda sve
neverovatnije da će se u Kopenhagenu države obavezati na
nešto.»
Kako je obavestio ovaj značajni američki organ štampe,
predsedavajući sastanka, Gordon Braun, je izjavio da «ako se
ne postigne dogovor, bez sumnje neće moći da se nekim
budućim dogovorom popravi šteta od nekontrolisanih emisija».
U nastavku je nabrojao sukobe kao «nekontrolisanu emigraciju
i 1 milijardu i 800 miliona ljudi kojima nedostaje voda.»
U stvari, kako je obavestila kubanska delegacija u Bangkoku,
SAD su bile na čelu industrijalizovanih zemalja koje su se
najviše usprotivile potrebom smanjenju emisija.
Na sastanku u Koćobambi je sazvan novi samit ALBE. Tako će
hronogram biti: 6. decembra, izbori u Boliviji; 13. decembra
sastanak ALBE u Havani; 16. decembra učešće na samitu
Ujedinjenih Nacija u Kopenhagenu. Tamo će biti mala grupa
zemalja ALBE. Više nije pitanje «otadžbina ili smrt», već je
realno i bez preterivanja pitanje «života i smrti» za
ljudsku vrstu.
Kapitalistički sistem ne samo da nas ugnjetava i pljačka.
Najbogatije industrijalizovane zemlje žele da ostatku sveta
nametnu glavni teret borbe protiv klimatskih promena. Koga
će time prevariti? U Kopenhagenu će se ALBA i zemlje Trećeg
sveta boriti za opstanak vrste.
Fidel Kastro Ruz |
