|
RAZMIŠLJANJA DRUGA FIDELA KASTRA
DVOSTRUKA IZDAJA “FILIPSA”
Sjedinjene Države su naveći vlasnik patenata u svetu. Krali
su mozgove iz svih zemalja, razvijenih ili onih u razvoju
koje vrše istraživanja u brojnim oblastima, od proizvodnje
oružja za masovnu uništenje, pa do lekova i medicinske
opreme. Zbog toga ekonomska i tehnološka blokada nije nešto
što bi poslužilo samo kao izgovor za okrivljivanje imperije
za sopstvene teškoće.
Zdravstvo je polje na kome je naša zemlja najviše
napredovala, uprkos tome što su joj SAD oduzele skoro 50 %
lekara koji su diplomirali na jedinom univerzitetu Kube, a
kojih je bilo više od 5.000, od kojih mnogi nisu imali posla.
U toj oblasti je ispisana jedna od najlepših stranica
međunarodne saradnje Kubanske revolucije, započeta sa jednom
grupom lekara poslatih pre pola veka u skoro oslobođeni
Alžir. Ta politika nije prestala, i na tom polju, tako
humanom, naša zemlja uživa univerzalno priznanje.
Neka niko ne pomisli da je to bio lak zadatak. SAD su
učinile sve moguće da to izbegnu. Tokom proteklog vremena su
uložile najveći napor da ga sabotiraju. Primenile su protiv
Kube sve moguće varijante svoje kriminalne ekonomske blokade
koja je kasnije, u smislu Helms-Bartonovog zakona, tokom
administracije Bila Klintona, dobila ekstrateritorijalni
karakter.
Kada je pao socijalistički blok, i mesecima kasnije se
raspao njen glavni bastion, Sovjetski Savez, Kuba je
odlučila da nastavi da se bori. Već tada je naš narod stekao
visok nivo svesti i političke kulture.
Godine 1992, Ugo Ćaves, predvodi vojnu pobunu protiv
buržoaske oligarhijske vlade po sporazumu iz Punto Fiha,
koja je tokom više od 3 decenije pljačkala Bolivarovu
otadžbinu. Dopada zatvora kao i mi. Posećuje Kubu 1994 g., a
godinama kasnije uz punu podršku svog naroda, postaje
predsedik i započinje Bolivarsku revoluciju.
Narod Venecuele, isto kao i onaj sa Kube, morao je ubrzo da
se suoči sa neprijateljstvom SAD, koje su programirale
fašistički državni udar 2002 g., a koji su porazili narod i
revolucionarni vojnici. Mesecima kasnije se dogodio naftni
udar, koji je bio najteži trenutak, u kome su ponovo
zablistali vođa, narod i venecuelanski vojnici. Ćaves i
Venecuela su nam, usred Specijalnog perioda, pružili punu
solidarnost, a mi smo im pružili našu.
Već tada je naša zemlja raspolagala sa najmanje 60 hiljada
lekara specijalista, više od 150 hiljada iskusnih učitelja i
narodom koji je ispisao sjajne stranice internacionalizma.
Posle naftnog udara potekla je reka naših saradnika za
programe obrazovanja i zdravstva i za saradnju sa
Bolivarskom revolucijom u jednom od najobimnijih i najbržih
socijalnih programa koji je sproveden u nekoj zemlji Trećeg
sveta.
Navodim ove prethodne događaje jer su neophodni za davanje
suda o perfidnosti imperijalizma i za razumevanje teme koju
danas obuhvatam: nekorektan postupak i izdaju Kube i
Venecuele od strane poznate i prilično ugledne evropske
multinacionalne kompanije: holandskog «Filipsa»
specijalizovanog za proizvodnju medicinske opreme.
O toj temi sam pre dve godine, 14., jula 2007 g., napisao
jedno razmišljanje, ali nisam hteo da pominjem njegovo ime.
Još uvek sam se nadao da će se popraviti.
Sarađivali smo sa venecuelanskim narodom oko stvaranja
jednog od najboljih zdravstvenih sistema. Tamo je pružalo
usluge desetine hiljada kubanskih lekara specijalista i
drugi zdravstveni profesionalci. Predsednik Ugo Ćaves,
zadovoljan radom prvih kontingenata koji su otputovali u
Venecuelu da bi radili u «Kvartu iznutra» - programu
namenjenom da dovede zdravstvene usluge do najsiromašnijih
gradskih i seoskih područja zemlje -, u jednoj od svojih
poseta Kubi nam je zatražio izradu programa koji bi mogao da
bude od koristi svim sektorima venecuelanskog stanovništva:
siromašnoj, srednjoj ili bogatoj klasi. Tako su nastali
Dijagnostički centri visoke tehnologije; oni su trebali da
dopunjavaju zadatak 600 Integralnih dijagnostičkih centara
koji bi, kao i poliklinike za brojne usluge, sa svojim
laboratorijama i opremom, pomagali ambulantama iz Kvarta
iznutra. Jedan veliki broj centara za rehabilitaciju je
preuzeo humani zadatak borbe sa bilo kakvom vrstom fizičke
ili motorne nesposobnosti.
U skladu sa tim zahtevom predsednika, nabavili smo
odgovorajuću opremu za 27 Dijagnostičkih centara visoke
tehnologije, raspoređenih u 24 venecuelanske države, od
kojih tri, zbog velikog broja stanovnika, imaju po dva.
Naše pravilo je da uvek ugovaramo medicinsku opremu sa, na
svetskom nivou, najuglednijim i najnaprednijim firmama.
Nastojimo čak da u isporukama najsloženije opreme učestvuju
najmanje dve specijalizovane firme.
Na taj način su od nemačke firme «Simens» i holandske
«Filips» bili nabavljeni najsavremenija i najskuplji aparati
za imaginologiju, kao što je kompjuterizovani tomograf sa
više preseka, nuklearna magnetna rezonanca, dijagnostički
ultrazvuk i drugi slični aparati. Nijedna od njih dve ne
proizvodi, naravno, sve aparate, ali proizvodi neke od
najsloženijih i najsavremenijih. Obe su trebale da budu
konkurentne u kvalitetu i ceni. Nabavili smo dijagnostička
sredstva od obe firme za Venecuelu i za Kubu, gde smo
razvili sličan plan medicinskih usluga, koji je u godinama
punog Specijalnog perioda dobijao jako malo sredstava.
Za više od 10 različitih specijalnosti smo nabavili opremu
obe firme za službe obeju zemalja. Neću navoditi onu od
nemačke firme Simens, koja je ispunila svoje obaveze.
Ograničiću se na «Filips»; on je isporučio opremu za 12
specijalnosti za koje je sa drugom firmom podelio onu
najvažniju i najskuplju: 15 tomografa sa 40 preseka, 28
nuklearnih magnetnih rezonanci od 0,23 tesle, 8
telekomandnih stolova za urologiju, 37 dijagnostička
ultrazvuka 3D, 2 angiografa za neurologiju, 2 angiografa za
kardiologiju, 2 poligrafa, 1 gama kameru sa dve glave, 3
gama kamere sa jednom glavom, 250 pokretnih rendgen aparata,
1.200 neškodljivih monitora i 2.000 monitora defibrilatora.
Ukupno 3.553 aparata u vrednosti od 72 miliona 762 hiljade
694 dolara.
Lično sam učestvovao u pregovorima oko tih kupovina sa obe
firme.
O cenama se pregovaralo za svaki aparat posebno i
uključivale su znatna sniženja, jer se kupovalo za gotovinu
i u velikim količinama, spajajući one namenjene Kubi i one
za Venecuelu. Na drugi način se nisu mogli nabaviti sa
tolikom hitnošću kako je traženo, naročito u toj zemlji,
imajući u vidu nagomilane potrebe u najsiromašnijim
slojevima njenog stanovništva, što je već prevazilazilo 27
miliona ljudi.
Najsloženiji su bili namenjeni Centrima visoke tehnologije,
manje složeni i brojniji Dijagnostičkim centrima za Kvart
iznutra, iako nisu bili jedini koji bi se koristili u tim
centrima. Skoro svi su nabavljeni početkom 2006 g.
Teško sam se razboleo krajem jula te godine. Filips je
isporučio delove do kraja 2006 g. U 2007 g. je potpuno stao:
nije isporučio ni jedan jedini.
U martu mesecu te godine je jedna kubanka delegacija poslata
u Brazil, gde je bilo sedište glavne kancelarije Filipsa za
Latinsku Ameriku, koja je pregovaralo sa Kubom. Počeli su da
objašnjavaju teškoće. Bušova vlada im je tražila detaljne
informacije o aparatima koju je njihova firma isporučila
Kubi, upozoravajući da neki od njih sadrže programe, a
ponekad i komponente jenkijevskog patenta, a Filips je dao
tražene informacije o nabavkama iz te firme za Kubu i
Venecuelu. Sa tim nikada nije bilo nikakvih problema.
Šef Filipsa u Brazilu je doslovno rekao kubanskim
predstavnicima: «Postoji brutalno mešanje vlade SAD u vezi
propisa za opremu i zahteva za dozvole u vezi Kube.»
«Znam da problem pogađa Komandantov plan. Naša organizacija
je pogođena i zaprećeno joj je. Sve naše organizacije se
mnogo plaše.» Odmah ponavlja. «Mnogo se plaše».
Na kraju su dodali da bi oni želeli da sarađuju i će
tražiti način.
Sredinom jula 2007 g., na takozvanoj Konferenciji Bele kuće
o dve Amerike, Buš, Državni sekretar i drugi lideri vlade
SAD su, kako je najavo AP, «čak i na lakat govorili» o
obrazovanju i zdravstvu. Izgledalo je nerealno. Obećali su
da razdele zdravstvo po Latinskoj Americi.
Skoncentrisali su se na «Konfort», jedan stari nosač aviona
pretvoren, po njima, u «najveći brod bolnicu na svetu», koji
bi za 10 dana obišao svaku zemlju ove hemisfere južno od
SAD. To je bio njihov zdravstveni program. Ono što nisu
rekli je da su u Venecueli sabotirali najozbiljniji
zdravstveni program koji je ikad predložen u nekoj zemlji
Trećeg sveta.
Uprkos poklapanja datuma nisam hteo da u tom trenutku
direktno obuhvatim problem sa «Filipsom». On je obećao da u
martu reši problem. Još uvek sam se nadao da će se
popraviti.
Ograničio sam se da napišem u tom istim razmišljanju:
«Problem je što SAD ne mogu da urade ono što radi Kuba.
Umesto toga brutalno vrše pritisak na firme proizvođače
odlične medicinske opreme isporučene našoj zemlji, da bi
sprečile da zamene određene kompjuterizovane programe ili
neki rezervni deo koji imaju patente iz SAD. Mogu da navedem
konkretne slučajeve i imena firmi. Odvratno je...»
Uprkos svečanom obećanju Filipsa Kubi, protekao je ostatak
2007 g., 12 meseci 2008 g. i skoro polovina 2009 g., a da od
te firme nije stigao ni jedan jedini deo za aparate.
Juna 2009 g., posle plaćanja globe od 100 hiljada evra vladi
Baraka Obame, koja nije mnogo daleko od normi svog slavnog
prethodnika, Filips se udostojio da saopšti da će brzo
isporučiti delove svoje opreme Kubi.
U zamenu za to, zbog prouzrokovane humanitarne štete, niko
nije obeštetio Kubance, niti venecuelanske pacijente naših
lekara iz «Kvarta iznutra» i one koji posećuju Dijagnostičke
centre visoke tehnologije.
Kao što je i logično, od poslednje kupovine iz 2006 g., od
Flipsa nismo nabavili više ni jedan aparat.
S druge strane, sarađivali smo sa Venecuelom u kupovini
medicinske opreme, raznovrsnog asortimana savremenih aparata
visoke tehnologije poreklom iz drugih uglednih evropskih,
kao i japanskih firmi, za njihovu nacionalnu zdravstvenu
mrežu, za stotine miliona dolara. Želeo sam da verujem da će
ta firma učiniti napor da ispuni obavezu.
Tako Venecuela poseduje u svojoj bolničkoj mreži
najmodernije aparate; najbogatije privatne klinike bi mogle
da nabave samo neke od njih. Sve ostao će sada zavisiti od
efikasnosti koju bi zemlja mogla da dostigne u svojim
službama. Predsednik Venecuele je ozbiljno zainteresovan da
postigne taj cilj. Smatram da bi jako dobro učinio ako bi
stišao venecuealansku naviku da nabavlja američku medicinsku
opremu, ne zbog njenog kvaliteta, koji je dobar, iako sa
manje zahtevnim standardima od evropske, nego zbog suštine
politike te zemlje, sposobne da blokira isporuku delova kao
što je učinila sa Kubom.
Naravno da smo Dijagnostičkim centrima Venecuele, onima
visoke tehnologije i drugima, kojima rukovode naši lekari,
poslali opremu poznatih svetskih marki, koje su nabolje u
svojoj struci, kao Simens, Karl Cajs, Drager, SMS, Schewind,
Topcon, Nihon Kohden, Olimpus i druge iz Evrope i Japana,
od kojih su neke osnovane pre više od 100 godina.,
Sada kada je Bolivarova otadžbina, kojoj je Marti tražio da
služi, više nego ikad ugrožena od strane imperijalizma,
organizacija, rad i efikasnost naših napora treba da budu
veći negi ikad, ne samo u oblasti zdravstva, nego i na svim
poljima naše saradnje.
Fidel Kastro Rus
6. septembar 2009 g.
|
