|
RAZMIŠLJANJA DRUGA FIDELA
URAGAN
U
poslednjem razmišljanju koje sam potpisao prošlog utorka,
26. avgusta u popodnevnim satima, kada se uragan Gustav
neočekivano pojavio, poklopivši se sa dolaskom naše
olimpijske delegacije i zapretio našoj teritoriji, napisao
sam: «Sreća je da imamo Revoluciju! Ona garantuje da niko
neće biti zaboravljen... Jedna snažna i energična Civilna
odbrana koja predviđa, štiti naše stanovništvo... Učestalost
i rastući intenzitet ovih prirodnih nepogoda pokazuje da se
klima menja krivicom čoveka. Vreme zahteva sve više
posvećenosti, više čvrstine i više svesti. Nije važno što
oportunisti i prodavci otadžbine stiču korist ne
doprinoseći ništa bezbednosti i dobrobiti našeg naroda.»
Poznati
su mi ogromni napori koje Revolucija treba da uloži kada
preko nacionalne teritorije prođu uragani. Mogu da dodam da
Kuba raspolaže oštroumnim i upornim naučnicima kao što je
Hose Rubiera.
Stotine
miliona radnih sati se gubi za kratko vreme kada snažni
udarci vetra direktno pogode privredne i društvene centre na
širokom prostoru nacionalne teritorije. Beskrajne kiše prate
ove prirodne pojave. Reke se izlivaju, ruše sve što nađu na
svom putu i plave znatne oblasti. Hiljade proizvodnih
objekata za povrće, mleko, jaja, živinsko i svinjsko meso,
napredni sistemi za navodnjavanje, ozbiljno su oštećeni;
desetine hiljada hektara trske, proteinskih zrna, žitarica i
voćnjaka pred branjem su oboreni; škole, poliklinike, mesta
za rekreaciju i kulturu, stanovi, krovovi, fabrike,
skladišta, putevi i mostovi su izloženi udarima vetrova i
vode. Ovom prilikom vetrovi i kiše su u većoj ili manjoj
meri pogodili sve pokrajine, pošto je uragan prošao morem
blizu južne obale zemlje i prešao preko najzapadnije
pokrajine sa radijusom od 30 kilometara u oku i više od 450
u prečniku jakih vetrova.
Ništa
nije tako rušilačko kao razaranje i šteta koja se vidi posle
uragana. Stotine hiljada sunarodnika se mobiliše i
intenzivno radi u ciklonskoj fazi i u obnovi. Rezerve se
smanjuju, ili iscrpljuju. Danas je više nego ikad udarac
nanet isporukama hrane skup i osetljiv. Ali to je naša
zemlja, deo koji nam je zapao od naše planete i mora se
razvijati i braniti.
Zadatak
koji imamo pred sobom zahteva vreme i iskustvo. Ne gradi se
u trenutku prava Kuba i njen plemeniti narod koji je bio u
stanju da sa drugima podeli svoja znanja pa čak i deo svojih
sredstava i svoje krvi. Zbog toga je bio nesavladivi
protivnik moćnoj imperiji, koja je protiv naše otadžbine
isprobala svo svoje oružje.
Ali se
svetu jedva govori o njenim zaslugama i njenoj izuzetnoj
borbi.
Pre dva
dana, u petak 29., od jedanaest vesti međunarodne štampe
koje su se odnosile na Kubu, nijedna nije govorila o uraganu
koji je napredovao nad našim ostrvom i grozničavim naporima
naše Civilne odbrane, uz velikodušnu pomoć miliona kubanskih
porodica pod vođstvom jedne očeličene političke avangarde.
Jedna
od vesti koju je potpisala DPA, nemačka novinska agencija,
je saopštavala:
«Popularni kubanski glumac stiže u Majami: «Otišao sam jer
sam se umorio.»
Odmah
zatim dodaje: «Popularno glumac iz TV serija, Jamil Haled,
stigao je u Majami sa Kube da bi se sastao sa svojom
kubansko-američkom suprugom, obavestio je danas lokalni
dnevnik.
«Haled
je radio u poznatim dramskim serijama na televiziji,
pozorištu i na filmu, u poslednjem slučaju u filmskim
superprodukcijama u Francuskoj i Italiji.»
«Diplomiravši
glumu na Visokom umetničkom institutu (ISA) 1997 g., Haled
je počeo svoje profesionalno delovanje u pozorištu «Rita
Montaner», ali godinu dana kasnije se priključio televiziji.»
Zatim
vest kaže da ima 31 godinu, naširoko govori o njegovim
umetničkim kvalitetima i trijumfalnom pohodu na televiziju.
Tako se stvara odjek jednog jenkijevskog organa štampe
posvećenog medijskom ratu i kampanjama protiv Kube. Kakav
patriota, kakav demokrata, kakav je brilijantan primer taj
koji nam prikazuju kao prototip, možemo dodati mi Kubanci!
Na taj način se svetu pokazuje jedan mnogo manje poznat i
važan tip nego što je uragan Gustav.
Žele od
njega da naprave svetu kravu. Najdublja ubeđenja, na ispitu
vremena i nepostojanosti života, ne postižu se za jedna dan.
Treba pre toga pobediti mnoge težnje koje nosimo u sebi.
Ne
mrzim druga ljudska bića, ali mrzim taštinu, kult samog sebe,
egoizam, pedanteriju, samodovoljnost, odsustvo etike i druge
sklonosti sa kojima mi ljudska bića dolazimo na svet, a samo
obrazovanje i primer najistaknutijih u njihovoj bitci da se
bude bolje, pobeđuje i utiče na nas. Potreban je minimum
filozofije o potrebi skromnosti.
Ima
svetih krava koje teže da izjednače našu Petoricu heroja,
brutalno odvojenih od otadžbine i najbližih i najintimnijih
rođaka, sa plaćenicima pravedno kažnjenim zbog izdaje i
nikad podvrgnutim ličnim i nehumanim omalovažavanjima.
Ono što
iznosim u ovom razmišljanju potvrđuje ubeđenje koje želim da
prenesem mojim sunarodnicima, da preživljavaju samo pravedne
ideje koje se brane hrabrošću, dostojanstvom i postojanošću.
Fidel
Kastro Rus
31.
avgust 2008 g.
|
