|
Preuzeto sa “Kubadebate”
Razmišljanja druga Fidela
ONO
ŠTO NIJE REČENO O KUBI
Pažljivo sam pratio medijske reakcije Zapada na moje
razmišljanje od nedelje o Olimpijskim igrama u Kini.
Osetljive činjenice uključene u njega bile su potpuno
ignorisana; drugi aspekti su bili ad libitum preuveličani od
strane branilaca eksploatacije i pljačkanja sveta.
Da
vidimo:
«Fidel
Kastro je danas okrivio sudije i mafiju za jadnu ulogu
kubanske delegacije na Olimpijskim igrama. Isto tako je
opravdao kubanskog tekvondistu, Angela Valodju Matosa,
doživotno suspendovanog jer je nogom udario sudiju u glavu,
i izrazio mu potpunu solidarnost.»
«Bivši
kubanski predsednik je u ponedeljak pozvao da se izvrši
duboka revizija sporta na Kubi. Isto tako je izrazio svoju
solidarnost sa jednim doživotno suspendovanim sportistom
zajedno sa njegovim trenerom, zbog napada na sudiju.»
«Kastro
je izrazio potpunu solidarnost sa tekvondistom doživotno
diskvalifikovanim zbog napada na jednog arbitra i sudiju.«
«Kastro,
solidaran sa kubanskim tekvondistom diskvalifikovanim zbog
agresije.»
Dugačak
je spisak sličnih pasusa. To je bila glavna informacija koju
su preneli. Nisam ništa drugo ni očekivao. Bio sam osuđen,
kao i kubanski bokseri, pred podmićenim arbitrima i sudijama,
i dobro sam znao šta će objaviti.
O gladi,
neuhranjenosti, nedostatku lekova, sportskih objekata i
opreme od čega pati 80% zemalja koje su se tamo takmičile,
nije pomenuta ni jedna reč, kao što se dalo očekivati.
Pozdravio sam zaslugu zemlje koja je organizovala najnovije
Olimpijske igre. Nisam oklevao da priznam izuzetne
kvalitete sportista koji su postigli uspeh. Poštovao sam
radost, emocije i ljudske aspekte koje su dobitnici preneli
milijardama ljudi. Posebno sam vrednovao poruku mira koju
pruža jedna Olimpijada, pred neumornim prozorima ubijanja,
razaranja, genocida i stvarne opasnosti od istrebljenja koju
ljudska vrsta svakodnevno trpi.
Ono što
nije rečeno o Kubi:
1.
To je jedina zemlja gde ne postoji profesionalni
sport.
2.
To je jedina zemlja koje je odavno stvorila jednu
veliku Međunarodnu školu za fizičko obrazovanje i sport na
visokom nivou, gde je diplomiralo mnogo mladih iz Trećeg
sveta i gde trenutno studira oko 1.500 studenata ne
plaćajući ni jedan cent.
3.
To je jedina zemlja u kojoj vrhunski sportisti
besplatno studiraju za profesore fizičkog obrazovanja i
sporta i gde je u visokim obrazovnim centrima diplomiralo tu
specijalnost desetine hiljada građana, koji pružaju svoje
usluge deci, adolescentima, mladima i ljudima svih uzrasta.
Mnogi od njih osim toga rade kao saradnici u Trećem svetu,
uz minimalni trošak, ili, u određenim slučajevima,
besplatno. Tako su doprineli međunarodnom razvoju sporta.
4.
To je jedina zemlja, među onima koje su učestvovale
na Olimpijadi u Pekingu, koja je ekonomski blokirana od
najmoćnije i najbogatije imperije koja je ikad postojala.
5.
To je jedina zemlja, među istim tim učesnicima, na
koju se primenjuje Zakon o prilagođavanju, koji osim krvavih
plodova, omogućava i podstiče krađu kubanskih sportista.
6.
Naša zemlja je jednu specijalizovanu bolnicu
posvetila brizi za zdravlje vrhunskih sportista.
Istina
ne može da se sakrije pod anestezijom i vatrometom
Olimpijskih igara.
Kuba je
zauzela peto mesto po zlatnim medaljama u Barseloni 1992 g.,
kada smo već bili usred specijalnog perioda.
Na
poslednjim igrama smo još uvek dobili 24 medalje između
zlatnih, srebrnih i bronzanih, broj koji je veći od bilo
koje druge zemlje Latinske Amerike i Kariba.
Nemojmo
oklevati u objektivnoj analizi naše sportske aktivnosti i u
pripremi za buduće bitke, ne zaboravljajući, ponavljam, da
će «u Londonu biti evropskog šovinizma, sudijske korupcije,
kupovine mišića i mozgova, nenaplativog troška i jedne jake
doze rasizma.»
Dok
pišem ove redove sećam se da nas je jedan ciklon, Faj,
posetio usred Olimpijade. U isto vreme kada je juče stizao
najveći deo naše delegacije, pojavila se vest da drugi
ciklonski poremećaj direktno nišani istočne provincije.
Danas je njegova snaga veća i smešta se na najopasniju
putanju. Treba ojačati ne samo telesne mišiće, već i duhovne.
Sreća
da imamo Revoluciju! Ona garantuje da niko neće biti
zaboravljen. Ako se izgube životi, neće biti stotine, ili
hiljade, zbog nivoa mora, kao u Santa Krusu del Sur, 9.
novembra 1932 g., ili zbog Florija od 3. oktobra 1963 g.,
koji je poplavio srce istočnih provincija Kube, bez ijedne
regulacione brane kao što su današnje, koje su osim toga
izvori za navodnjavanje i tekuću vodu. Jedna snažna i
energična Civilna odbrana koja predviđa, štiti naše
stanovništvo i pruža više sigurnosti pred katastrofama nego
u SAD. Ipak, nikakva opasnost ne treba da bide zanemarena.
Ne
treba ni spavati na omorikama. Učestalost i rastući
intenzitet ovih prirodnih nepogoda pokazuje da se klima
menja krivicom čoveka. Vreme zahteva sve više posvećenosti.
Više čvrstine i više svesti. Nije važno što oportunisti i
prodavci otadžbine stiču korist ne doprinoseći ništa
bezbednosti i dobrobiti našeg naroda.
Fidel
Kastro Rus
26.
avgust 2008 g.
|
