UKIDANJE ZABRANA

Autor-Manuel E. Yepe

Izvor: CUBADEBATE: Protiv medijskog rata

Da se zapadna štampa bavila promenama koje se na Kubi dešavaju od 1959.god pa sve do danas, onako kako to danas rade, čitaoci iz celog sveta, a pogotovo oni američki, razumeli bi karakter kubanske Revolucije i shvatili bi šta se dešava.

To je bilo lično mišljenje jednog stranog novinara kome je bilo drago da pravi reportažu o aktuelnoj situaciji na Kubi, na način za koji ranije nije bilo prostora u štampanom mediju za koji radi.

Izgleda da je sadašnji vrhunac informacija o promenama na Kubi rezultat kombinacije različitih faktora.

Prvo, orijentacija u smislu medijske kampanje protiv kubanske Revolucije – koja potiče iz Vašingtona i traje već skoro pola veka – koja teži da iskoristi situaciju preuzimanja predsedničke funkcije na Kubi od strane Raula Kastra, koji je zamenio istorijskog lidera Revolucije, Fidela Kastra, kako bi naglasili pretpostavljene greške revolucionarnog kubanskog procesa, a da bi postigli kredibilitet za svoje napade u budućnosti.

Kubaska revolucija, u svojoj sadašnjoj etapi koja je započela 1959.god, odlikuje se neprestanom potrebom za novim oblicima i mehanizmima društvene mobilizacije, koji imaju osnovni cilj da oblikuju novi model društva, humanijeg i pravednijeg, u nezavisnoj i slobodnoj državi.

U toku razvoja, Revolucija je često morala da ispravlja taktičko ponašanje da bi izbegla neprijateljske udarce, ili kada ono nije služilo strateškim zahtevima iz bilo kog razloga.

U više navrata, morala je da izvrši popravku grešaka i pogrešnih tendencija, i to je i učinila na najprirodniji način, što je svojstveno revoluciji, ako je prava.

Hose Marti, narodni heroj Kube i prvi organizator borbe za nezavisnost Kubanaca protiv španske kolonijalne imperije u odlučujućoj etapi, branio je ideju da je «Politika umetnost pronalaženja novih sredstava za svako novo sredstvo protivnika, umetnost pretvaranja nesreće u sreću; prilagođavanja sadašnjem trenutku, a da ono ne zahteva žrtvovanje, ili smanjivanje ideala za kojim se traga; umetnost odstupanja kako bi se dobilo na snazi; umetnost da se neprijatelj napadne, pre nego što sakupi vojsku i pripremi bitku.»

I današnji kubanski revolucionari, predvođeni Fidelom i Raulom Kastro, ponose se što su Martijevi sledbenici, i sprovode ove ideje.

Kriza devedesetih godina, nastala na Kubi posle raspada Sovijetskog Saveza i evropskih socijalističkih država, bila je suočena sa strategijom «specijalnog perioda», koja je dovela do uvođenja niza novih politika, a koje su značajno promenile mnoge aspekte svoje razvojne strategije.

Oštro smanjenje inostrane razmene zbog raspada do tada sigurnih privrednih saveznika u istočnoj Evropi, naveli su čelnike Revolucije da uvedu rešenja kojima se nije pribegavalo u drugim okolnostoma.

Strani turizam, koji se nazirao kao izvor značajnog prihoda tek pošto je postignuto dovoljno u drugim sektorima i pokazalo se izvodljivim suočiti se mnogo sigurnije sa opasnostima koje društvu donosi industrija turizma, morao je da se razvija ubrzano kako bi se došlo do sredstava u konvertibilnoj valuti u kratkom roku.

Iz istog razloga, ulaganja kapitala, koja su čak podsticana kada su bila neizbežna ili nadasve odgovarajuća i sigurna, je trebalo ohrabrivati na najaktivniji način.

Kako bi se ublažio deficit čvrste valute, bilo je potrebno podsticati državne prihode, koje su predstavljale pošiljke Kubanaca u inostranstvu svojim rođacima na ostrvu. Sa tim ciljem, otvorene su specijalne prodavnice sa ponudom u konvertibilnim pesosima one robe koja nije bila uključena u robu koju subvencioniše država i koja je bila obezbeđena za ceo narod putem bonova za snabdevanje. Ta raspodela koja je garantovala svima minimalnu potrošnju potrepština, mogla je da se održi zahvaljujući prodaji u tim radnjama, koje su sakupljale konvertibilne devize.

Čelnicima Revolucije je bilo jasno da će donošenjem ovakvih pomoćnih odluka za tržište kao nužne mehanizme kako bi se došlo do neophodnog kapitala za ekonomski opstanak u revolucionarnom procesu, zapasti u ozbiljne rizične situacije u smislu političke i socijalne cene svake od njih.

Znalo se da će one dovesti do pojave razlika u prihodima stanovništva, koje će morati da se suoči sa takvim stanjem, a koje će i samo postati nepopularno i zahtevati kasnije popravke i izmene. Ali nije bilo alternative.

Zabrana pristupa Kubanaca u hotele za strance, ograničenja u vezi sa posedovanjem mobilnih telefona i druga ograničenja, koja su nedavno ukinuta - kao i neka koja su i dalje na snazi – predvođena su namerom da se smanji udar koji bi ove privilegije imale u jednom društvu koje je okrenuto jednakosti i solidarnosti, u trenutku ozbiljnih opasnosti za celu naciju.

Privremena zabrana slobodne prodaje nekih uvoznih električnih kućnih aparata, proizašla je iz potrebe da se prvo stvori dovoljno električne energije, neophodne za potrošnju.

Došlo je vreme da se ukinu i isprave neke ili sve te odluke, ne razmatrajući ih više nego što zahteva bezbednost nacije i dobro stanje kubanskog naroda.

Dobrodošle sve informacije iz štampe širom sveta o promenama na Kubi. Kao što je poznato, revolucija je sinonim za promene i revolucionarni kubanski proces će bez sumnje nastaviti da ih neprestano uvodi, kao što to čini od 1959.god, nikada ne gubeći pravac.