| home | o nama | istorija KPJ-SKJ | Josip Broz Tito | literatura | arhiva | prilozi | linkovi |

 

     

  RAZMIŠLJANJA DRUGA FIDELA

NADAM SE DA NEĆU MORATI DA SE STIDIM

 

Ovi redovi će biti objavljeni sutra, 29. februara.  Uskoro nas očekuje veliki broj zadataka. U ponedeljak 3. će započeti X Međunarodni skup ekonomista o globalizaciji i problemima razvoja, kome sam uvek prisustvovao i na kome sam iznosio različite tačke gledišta. Zbog međunarodnih događaja koji se odvijaju, ovaj će bez sumnje imati veliki odjek zbog prisustva uglednih ekonomista, nekih nobelovaca i dva eminentna šefa države.

Želim da ovim što danas pišem obuhvatim jednu temu.

Ovih dana dobrovoljnog odmora sam pročitao veliki broj vesti koje su prenele tradicionalne agencije pisane štampe ili preko Interneta.  Među njima ima jedan dopis sa Kube sa digitalne stranice BiBiSija Svet   koji odbija svojim uvredljivim ličnim napadom.  Objavljen 25. februara, dan posle izbora Predsednika Državnog saveta, pod naslovom «Težina razmišljanja», tvrdi sledeće:

«Fidel Kastro izgleda da želi da smiri novu vladu i obećava «da će biti pažljiv» u mišljenjima iznetim u svojim uvodnim člancima,  koji se objavljuju u svim sredstvima informisanja u zemlji, uključujući radio i televiziju.

«U svojim razmišljanjima praktikuje novi vežbu skromnosti, ne samo da traži da ga zovu «drug Fidel»,  već i da se njegovi tekstovi ne pojavljuju na naslovnoj strani zvaničnog lista, i insistira da ostali mediji prenose samo sintezu.»

«...Radi se samo o nečem formalnom;  kad bi se njegova razmišljanja pojavila i na sportskoj strani, njihova težina zbog toga ne bi bila manja. Bilo kakav komentar «druga Fidela» će duboko odjeknuti kako ma domaćem, tako i međunarodnom planu.

«U izvesnoj meri to je Damoklov mač koji visi nad glavom rukovodilaca.  Svi oni znaju da bi bilo izuzetni teško da se sprovede bilo kakva politike koju bi Kastro javno osudio...»

«Odnosi među braćom Kastro su na Kubi misterija začinjena najrazličitijim glasinama...»

«Pričaju da su se nasamo zatvorili i diskutovali više sati, da se van Fidelove kancelarije mogla čuti vika obojice.»

«Ništa se od toga ne može potvrditi, nema dokaza, samo tobožnji svedoci; ali na Kubi, kao ni u jednoj drugoj zemlji, gde ima dima ima i vatre, i «Radio Mileva», usmeni prenos informacija, skoro uvek pogađa.

Drugi važni organi velike američke štampe, «The New York Times»,»The Washington Post» i «The Wall Street Journal», su izrazli frustraciju, ne pribegavajući  prostačkim uvredama.

Za mnoge je naša zemlja bila kao kotao pun pare koji samo što nje eksplodirao. Izaziva ih pola veka herojskog otpora.

Inteligentne i smirene Raulove reči, pošto ga je 609 prisutnih članova Narodne skupštine jednoglasno izabralo za Predsednika Državnog saveta, njegovi iskreni argumenti, doveli su u red zbrku iluzija stvorenih oko Kube. Oni koji dobro poznaju kako Raula, tako i mene, znaju da zbog osnovnog osećanja dostojanstva i poštovanja do takve vrste sastanka nikada ne bi moglo da dođe. Nije malo njih ostalo  sa željom da vidi nagli pad herojske Revolucije koja je  izdržala i izdržava pola veka imperijalističke agresije.

Sada se čuje zavijanje vukova povučenih za rep.  Kakav bes kod njih posebno izaziva izbor za prvog potpredsednika, Maćadita, Organizacionog sekretara Komunističke partije Kube, kojoj Ustav dodeljuje glavni zadatak u vođstvu naroda ka socijalizmu.

Pošto je u svetu nebuloza i protokola  ono što je važno, vođstvo države, a partijska organizacija se smatra nepoželjnim uljezom, i zbog toga internim principom, u specifičnom slučaju Kube treba da za njih bude dovoljno da znaju da Raul raspolaže svim zakonskim i ustavnim ovlašćenjima i prerogativima za upravljanje našom zemljom.  Kako je on sam objasnio, za dužnost Prvog potpredsednika koju je vršio - i sa koje niko nije uklonjen –konsultovao se sa mnom u procesu integracije jedinstvene kandidature. Nje to bilo zato što sam ja zahtevao konsultacije; Raulova odluka i odluka glavnih rukovodilaca zemlje je bila da me konsultuju. Isto tako je bila moja odluka da od Komisije za kandidature zatražim da se na listu kandidata za Državni savet uključi Leopoldo Sintra Frias i Alvaro Lopes Miera,  koji su se pridružili borcima Pobunjeničke vojske kada su imali jedva 15 godina. Obojica su mnogo mlađi od Mekejna i imaju više iskustva kao vojni komandanti, pokazanog u pobedonosnim internacionalističkim podvizima.

Polito je rukovodio bitkom kod Kvito Kuanavalea na jugoistoku i kontraofanzivom na jugozapadu, sa više od 40 hiljada kubanskih dobrovoljaca i više od 30 hiljada angolskih vojnika, koji su iz Angole proterali poslednje napadače vojske aparthejda.

Vlada SAD je stvorila uslove da rasistička Južna Afrika, u određenim okolnostima, upotrebi nuklearno oružje protiv tih trupa.

Lopes Miera je jednom samog sebe bombardovao kada je u blizini Luande naredio artiljeriji sa višestrukim dejstvom da gađa sopstvene položaje koje su napale skoro zauzele južnoafričke snage  kada su prvi pit napale Angolu 1975 g.

Šahovska tabla je pokazivala te varijante.  Nisu bile plod tobožnjih Raulovih militarističkih tendencija, niti se radilo o generacijama ili partijama koje se na krv i nož svađaju za svetsku moć. Sa moje strane, potvrđujem da  ću biti daleko od svih položaja, kao što sam izjavio u poruci narodu od 18. februara 2008 g.

Jedan od onih koji je ostao bez daha je teorijski otac «nezavisnosti Kosova». U jednom od razmišljanja, objavljenom 22. februara, opisao sam ga kao «veoma slavnu špansku ličnost,  nekadašnjeg ministra kulture,  savršenog socijalistu danas, i odavno  glasnogovornika oružja i rata.» (Osim toga je bio u raznim momentima, Ministar portparol vlade, Ministar obrazovanja i nauke i Ministar spoljnih poslova).

Šta je rekao? «Vesti od juče su mogle biti otvorenije, bolje. Ono u šta nisam siguran je da je započela tranzicija sa političke take gledišta... Sve što bi moglo ići u pravcu političke tranzicije ka demokratiji je dobrodošlo.»

Govorio je kao da živimo u Španiji  Fransiska Franka,  bliskog saveznika SAD, a ne na Kubi,  gde su uložili više od 100 milijardi dolara – mnogo veće vrednosti od današnjih – da je blokiraju i unište.

Kakav čovek! Nema načina da se ućutka. Kako se zove? Okrugli sto je već pre dva, tri dana pomenuo greh i grešnika: Havier Solana. Čiji je član? Socijalističke radničke partije Španije.  Ne bi putovao u našu zemlju jer je Kuba povodom rata protiv Republike Srbije nagovarala svet da mu sudi kao ratnom zločincu na nekom međunarodnom sudu.  Kao ministar spoljnih poslova Španije dočekao me je na madridskom aerodromu za vreme II Iberoameričkog samita održanog u prestonici Španije. Izgledao je kao anđeo!

Čak i Asnar koji je Klintonu savetovao da bombarduje televiziju Srbije,  što je izazvalo smrt desetine ljudi, shvata da se u ovom trenutku uoči izbora, ne sme igrati pitanjem nacionalnosti, jer svako shvata da bi se sa  tim presedanom  Baskija i Katalonija mogle uhvatiti za takav princip u Evrpskoj Zajednici, a to su dve najindustrijalizovanije nacije Španije.  Isto to mogu da učine i Škotlanđani i Irci.

Sa sudbinom ljudske vrste u takvi rukama, isto je kao kada bi se veselo plesalo  na ivici provalije gde caruje taština  ne malog broja poglavara globalizovanog kapitalističkog sveta,  koji   dovode u rizik sve zemlje.  Humanitarne, obrazovne i umetničke vrednosti koje je Revolucija na Kubu dostigla sopstvenim sredstvima, koje žele da unište, za njih ništa ne znače, ako se ne podvrgnu tiraniji slobodnog tržišta;  ono i njegovi slepi zakoni potapaju ljudsku vrstu u neodrživu ekonomsku krizu i promenu u prirodnim uslovima života koja može postati bespovratna.

Upravo kao borbu protiv toga pišem Razmišljanja. Možda bih, ako bude dovoljno vremena, bio spreman da pišem da bih osvežio uspomene koje su danas razbacane u govorima, intervjuima, dijalozima, deklaracijama, sastancima, razmišljanjima i sličnim stvarima.  Potrošio sam tone papira i tone zvuka – dozvolite simbolični izraz – ali nemam razloga da se stidim.

 

Fidel Kastro Rus

28.februar 2008 g.

 

 

Ambasada Republike Kube u Srbiji

Telf. (381-11) 3692 441, 3692 689

Fax: (381-11) 3692 442

www.kubabeograd.org.yu

     

Web magazin KOMUNISTI    Optimizovano za rezoluciju 800x600. CP 1250.