|
RAZMIŠLJANJA DRUGA FIDELA
NADAM SE DA NEĆU
MORATI DA SE STIDIM
Ovi redovi će
biti objavljeni sutra, 29. februara. Uskoro nas očekuje
veliki broj zadataka. U ponedeljak 3. će započeti X
Međunarodni skup ekonomista o globalizaciji i problemima
razvoja, kome sam uvek prisustvovao i na kome sam iznosio
različite tačke gledišta. Zbog međunarodnih događaja koji se
odvijaju, ovaj će bez sumnje imati veliki odjek zbog
prisustva uglednih ekonomista, nekih nobelovaca i dva
eminentna šefa države.
Želim da ovim
što danas pišem obuhvatim jednu temu.
Ovih dana
dobrovoljnog odmora sam pročitao veliki broj vesti koje su
prenele tradicionalne agencije pisane štampe ili preko
Interneta. Među njima ima jedan dopis
sa Kube sa digitalne stranice BiBiSija Svet
koji odbija svojim uvredljivim ličnim napadom. Objavljen
25. februara, dan posle izbora Predsednika Državnog saveta,
pod naslovom «Težina razmišljanja», tvrdi sledeće:
«Fidel Kastro
izgleda da želi da smiri novu vladu i obećava «da će biti
pažljiv» u mišljenjima iznetim u svojim uvodnim člancima,
koji se objavljuju u svim sredstvima informisanja u zemlji,
uključujući radio i televiziju.
«U svojim
razmišljanjima praktikuje novi vežbu skromnosti, ne samo da
traži da ga zovu «drug Fidel», već i da se njegovi tekstovi
ne pojavljuju na naslovnoj strani zvaničnog lista, i
insistira da ostali mediji prenose samo sintezu.»
«...Radi se
samo o nečem formalnom; kad bi se njegova razmišljanja
pojavila i na sportskoj strani, njihova težina zbog toga ne
bi bila manja. Bilo kakav komentar «druga Fidela» će duboko
odjeknuti kako ma domaćem, tako i međunarodnom planu.
«U izvesnoj
meri to je Damoklov mač koji visi nad glavom rukovodilaca.
Svi oni znaju da bi bilo izuzetni teško da se sprovede bilo
kakva politike koju bi Kastro javno osudio...»
«Odnosi među
braćom Kastro su na Kubi misterija začinjena najrazličitijim
glasinama...»
«Pričaju da su
se nasamo zatvorili i diskutovali više sati, da se van
Fidelove kancelarije mogla čuti vika obojice.»
«Ništa se od
toga ne može potvrditi, nema dokaza, samo tobožnji svedoci;
ali na Kubi, kao ni u jednoj drugoj zemlji, gde ima dima ima
i vatre, i «Radio Mileva», usmeni prenos informacija, skoro
uvek pogađa.
Drugi važni
organi velike američke štampe, «The New York Times»,»The
Washington Post» i «The Wall Street Journal», su izrazli
frustraciju, ne pribegavajući prostačkim uvredama.
Za mnoge je
naša zemlja bila kao kotao pun pare koji samo što nje
eksplodirao. Izaziva ih pola veka herojskog otpora.
Inteligentne i
smirene Raulove reči, pošto ga je 609 prisutnih članova
Narodne skupštine jednoglasno izabralo za Predsednika
Državnog saveta, njegovi iskreni argumenti, doveli su u red
zbrku iluzija stvorenih oko Kube. Oni koji dobro poznaju
kako Raula, tako i mene, znaju da zbog osnovnog osećanja
dostojanstva i poštovanja do takve vrste sastanka nikada ne
bi moglo da dođe. Nije malo njih ostalo sa željom da vidi
nagli pad herojske Revolucije koja je izdržala i izdržava
pola veka imperijalističke agresije.
Sada se čuje
zavijanje vukova povučenih za rep. Kakav bes kod njih
posebno izaziva izbor za prvog potpredsednika, Maćadita,
Organizacionog sekretara Komunističke partije Kube, kojoj
Ustav dodeljuje glavni zadatak u vođstvu naroda ka
socijalizmu.
Pošto je u
svetu nebuloza i protokola ono što je važno, vođstvo
države, a partijska organizacija se smatra nepoželjnim
uljezom, i zbog toga internim principom, u specifičnom
slučaju Kube treba da za njih bude dovoljno da znaju da Raul
raspolaže svim zakonskim i ustavnim ovlašćenjima i
prerogativima za upravljanje našom zemljom. Kako je on sam
objasnio, za dužnost Prvog potpredsednika koju je vršio - i
sa koje niko nije uklonjen –konsultovao se sa mnom u procesu
integracije jedinstvene kandidature. Nje to bilo zato što
sam ja zahtevao konsultacije; Raulova odluka i odluka
glavnih rukovodilaca zemlje je bila da me konsultuju. Isto
tako je bila moja odluka da od Komisije za kandidature
zatražim da se na listu kandidata za Državni savet uključi
Leopoldo Sintra Frias i Alvaro Lopes Miera, koji su se
pridružili borcima Pobunjeničke vojske kada su imali jedva
15 godina. Obojica su mnogo mlađi od Mekejna i imaju više
iskustva kao vojni komandanti, pokazanog u pobedonosnim
internacionalističkim podvizima.
Polito je
rukovodio bitkom kod Kvito Kuanavalea na jugoistoku i
kontraofanzivom na jugozapadu, sa više od 40 hiljada
kubanskih dobrovoljaca i više od 30 hiljada angolskih
vojnika, koji su iz Angole proterali poslednje napadače
vojske aparthejda.
Vlada SAD je
stvorila uslove da rasistička Južna Afrika, u određenim
okolnostima, upotrebi nuklearno oružje protiv tih trupa.
Lopes Miera je
jednom samog sebe bombardovao kada je u blizini Luande
naredio artiljeriji sa višestrukim dejstvom da gađa
sopstvene položaje koje su napale skoro zauzele južnoafričke
snage kada su prvi pit napale Angolu
1975 g.
Šahovska tabla
je pokazivala te varijante. Nisu bile plod tobožnjih
Raulovih militarističkih tendencija, niti se radilo o
generacijama ili partijama koje se na krv i nož svađaju za
svetsku moć. Sa moje strane, potvrđujem da ću biti daleko
od svih položaja, kao što sam izjavio u poruci narodu od 18.
februara
2008 g.
Jedan od onih
koji je ostao bez daha je teorijski otac «nezavisnosti
Kosova». U jednom od razmišljanja, objavljenom 22. februara,
opisao sam ga kao «veoma slavnu špansku ličnost,
nekadašnjeg ministra kulture, savršenog socijalistu danas,
i odavno glasnogovornika oružja i rata.» (Osim toga je bio
u raznim momentima, Ministar portparol vlade, Ministar
obrazovanja i nauke i Ministar spoljnih poslova).
Šta je rekao?
«Vesti od juče su mogle biti otvorenije, bolje. Ono u šta
nisam siguran je da je započela tranzicija sa političke take
gledišta... Sve što bi moglo ići u pravcu političke
tranzicije ka demokratiji je dobrodošlo.»
Govorio je kao
da živimo u Španiji Fransiska Franka, bliskog saveznika
SAD, a ne na Kubi, gde su uložili više od 100 milijardi
dolara – mnogo veće vrednosti od današnjih – da je blokiraju
i unište.
Kakav čovek!
Nema načina da se ućutka. Kako se zove? Okrugli sto je već
pre dva, tri dana pomenuo greh i grešnika: Havier Solana.
Čiji je član? Socijalističke radničke partije Španije. Ne
bi putovao u našu zemlju jer je Kuba povodom rata protiv
Republike Srbije nagovarala svet da mu sudi kao ratnom
zločincu na nekom međunarodnom sudu. Kao ministar spoljnih
poslova Španije dočekao me je na madridskom aerodromu za
vreme II Iberoameričkog samita održanog u prestonici
Španije. Izgledao je kao anđeo!
Čak i Asnar
koji je Klintonu savetovao da bombarduje televiziju Srbije,
što je izazvalo smrt desetine ljudi, shvata da se u ovom
trenutku uoči izbora, ne sme igrati pitanjem nacionalnosti,
jer svako shvata da bi se sa tim presedanom Baskija i
Katalonija mogle uhvatiti za takav princip u Evrpskoj
Zajednici, a to su dve najindustrijalizovanije nacije
Španije. Isto to mogu da učine i Škotlanđani i Irci.
Sa sudbinom
ljudske vrste u takvi rukama, isto je kao kada bi se veselo
plesalo na ivici provalije gde caruje taština ne malog
broja poglavara globalizovanog kapitalističkog sveta,
koji dovode u rizik sve zemlje. Humanitarne, obrazovne i
umetničke vrednosti koje je Revolucija na Kubu dostigla
sopstvenim sredstvima, koje žele da unište, za njih ništa ne
znače, ako se ne podvrgnu tiraniji slobodnog tržišta; ono i
njegovi slepi zakoni potapaju ljudsku vrstu u neodrživu
ekonomsku krizu i promenu u prirodnim uslovima života koja
može postati bespovratna.
Upravo kao
borbu protiv toga pišem Razmišljanja. Možda bih, ako bude
dovoljno vremena, bio spreman da pišem da bih osvežio
uspomene koje su danas razbacane u govorima, intervjuima,
dijalozima, deklaracijama, sastancima, razmišljanjima i
sličnim stvarima. Potrošio sam tone papira i tone zvuka –
dozvolite simbolični izraz – ali nemam razloga da se stidim.
Fidel Kastro
Rus
28.februar
2008 g.
Ambasada
Republike Kube u Srbiji
Telf.
(381-11) 3692 441, 3692 689
Fax:
(381-11) 3692 442
www.kubabeograd.org.yu |
