|
GOVOR NJ. EKS. G. FELIPEA PERESA ROKEA, MINISTRA SPOLJNIH
POSLOVA REPUBLIKE KUBE, NA TEMU “POTREBA OKONČANJA EKONOMSKE
, TRGOVINSKE I FINANSIJSKE BLOKADE KUBE OD STRANE
SJEDINJENIH AMERIČKIH DRŽAVA”, 30. OKTOBAR 2007 G.
Gospodine Predsedniče,
Gospodo delegati,
Ekonomska, trgovinska i finansijska blokada koju su SAD
nametnule protiv Kube, i protiv prava naroda koje vi
predstavljate u ovoj Skupštini, traje već skoro pola veka.
Prema konzervativnim proračunima Kubi je prouzrokovala
gubitke od više do 89 milijardi dolara. To znači, po
trenutnoj vrednosti dolara, ne manje od 222 milijardi dolara.
Svako može shvatiti nivo ekonomskog i socijalnog razvoja
koji bi Kuba dostigla da nije bila podvrgnuta ovom
nemilosrdnom i opsesivnom ekonomskom ratu.
Blokada je danas glavna prepreka razvoju i dobrobiti
Kubanaca i flagrantno, masovno i sistematsko kršenje prava
našeg naroda.
Blokada nastoji da umori glađu i bolestima kubanski narod.
Tako je 1960 g. na jednom sastanku kojim je predsedavao
predsednik Dvajt Ajzenhauer, objašnjena suština blokade Kube.
«...ne postoji prava politička opozicija na Kubi; zbog toga
je jedino predvidljivo sredstvo koje danas imamo za
oduzimanje unutrašnje podrške Revoluciji, razočaranje i
obeshrabrenje zasnovano na nezadovoljstvu i ekonomskim
teškoćama. Treba uskoro upotrebiti bilo koji metod smišljen
za slabljenje ekonomskog života Kube. Odbijati novac i
isporuke Kubi da bi se smanjile stvarne plate u novcu, sa
ciljem proizvođenja gladi, očajanja i obaranja vlade».
Četrdeset i sedam godina kasnije, to je ponovio i predsednik
Džordž V. Buš:
«zahtevam od našeg Kongresa da da primer podrške i
solidarnosti za suštinsku promeno na Kubi tako što će
zadržati naš embargo...»
Sedam od svakih deset Kubanaca, gospodo delegati, je
upoznalo samo neprestane pretnje agresijom na našu Otadžbinu
i ekonomsku nemaštinu prouzrokovanu nemilosrdnim
sprovođenjem blokade.
SAD su arogantno i sa političkim slepilom ignorisale petnest
rezolucija koje je usvojila ova Generalna skupština tražeći
ukidanje blokade Kube. Čak i više, tokom poslednje godine
usvojile su nove mere koje se graniče sa ludošću i
fanatizmom, što još više pooštrava sankcije i
ekstrateritorijalno praćenje naših odnosa sa zemljama koje
vi predstavljate.
Blokada nije nikada bila primenjena sa toliko besa kao
poslednje godine.
14. avgusta 2006 g. Vlada SAD je došla do ekstrema da oglobi
Savez baptističkih crkava, navodeći da su se neki od
njihovih parohijana «bavili turizmom» tokom posete Kubi u
religiozne svrhe.
Decembra 2006 g., Vlada SAD je zabranila američkim
kompanijama da pružaju Kubi Internet usluge. Zbog toga, ako
se sa Kube pokuša pristup uslugama Google Earth, kao što
svakodnevno čine milioni korisnika u čitavom svetu, kao
odgovor se dobija da: «Ovaj proizvod nije raspoloživ u vašoj
zemlji».
Kubanska deca su posebno oštećena blokadom koju je
Predsednik Buš obećao da će pojačati.
Kubanska deca ne mogu da dobijaju inhalatorni anestetik «Sevorane»,
američke kompanije «Abbott», koji je najbolji za opštu
pedijatrijsku anesteziju. Moramo da koristimo zamenu manjeg
kvaliteta. Predsednik Buš će to sigurno objasniti govoreći
da su ta kubanska deca «kolateralne žrtve» rata protiv Kube.
Kubanska deca koja pate od aritmije više ne mogu da dobijaju
pejsmejkere koje nam je prodavalo američko preduzeće
«Saint-Jude». Pritisak Kancelarije za kontrolu strane aktive
je bio veoma jak i «Saint Jude» je bio prinuđen da prekine
sa Kubom.
Delegacija SAD treba da objasni ovoj Skupštini zbog čega su
kubanska deca koja pate od srčane aritmije neprijatelji
američke vlade.
Kubanska delegacija ne može da objasni, a možda bi američka
to mogla, zbog čega je kultura bila jedan od glavnih
predmeta primene blokade.
Vlada SAD sprečava Kubu da učestvuje na Sajmu knjiga u
Portoriku. Blokiranje učešće kubanskih pisaca i izdavača na
Sajmu knjiga je varvarski čin.
Počevši od decembra 2006 g., hoteli američkih lanaca Ritz,
Carlton, Hilton i Marriott su dobili instrukcije Vlade SAD
da storniraju ugovore sa kubanskim muzičarima koji su
privremeno radili u njihovim hotelima u čitavom svetu. Samo
ako se presele u Majami, proglase se obožavaocima politike
predsednika Buša i pokaju se zbog toga što su nekad živeli
na Kubi, moći će da ponovo dobiju ugovore.
Želeo bih danas da potvrdim našu solidarnost sa američkim
režiserima, Oliverom Stounom i Majklom Murom. Prvoga je već
oglobila vlada SAD, u ime slobode, zato što je putovao na
Kubu da snimi dokumentarne filmove «Komandant» i «Tražeći
Fidela». Zaista ne znam kako predsednik Buš zamišlja da je
Stoun mogao da nađe Fidela da nije putovao na Kubu. Drugi,
Majkl Mur, bio je pod istragom zbog putovanja u našu zemlju
prošlog marta, radi snimanja dokumentarca «Sicko». To je,
gospodo delegati, makartizam XXI veka.
Sa tim grotesknim proganjanjem poštene reči i nezavisne
umetnosti, predsednik SAD se pretvara u takmaca
srednjovekovne Inkvizicije. Jedino što je ova moderna
inkvizicija varvarskija i smrtonosnija: ona je organizovala
pljačku čuvene Bagdadske biblioteke i spaljivanje više od
miliona knjiga.
Želeo bih sada da se podsetim reči kubanske i svetske
umetnice, Alisije Alonso, u njenom nedavnom pismu američkim
intelektualcima i umetnicima:
«Radimo zajedno na tome da kubanski umetnici i pisci mogu da
odnesu svoj talenat u SAD i da vas ne sprečavaju da dođete
na naše ostrvo da podelite vaša znanja i vrednosti; da jedna
pesma, knjiga, naučna studija ili koreografsko delo ne budu
iracionalno smatrani prestupom».
Blokada proganja razmenu i humane odnose između naroda Kube
i SAD. Osim toga sprečava normalne odnose između kubanskih
porodica sa jedne i druge strane Floridskog tesnaca. Globe
od čak milion dolara za preduzeća i 250 hiljada dolara za
pojedince i kazne zatvorom do 10 godina za prekršioce je
cena koju mora da rizikuje neki Amerikanac da bi došao kao
turista u našu zemlju ili neki Kubanac koji živi u SAD, ako
želi da poseti bolesnog rođaka na Kubi.
Gospodo delegati:
U više navrata je ova Skupština slušala predstavnike SAD da
govore da je tema o kojoj danas diskutujemo bilateralno
pitanje, da ne treba da se razmatra na ovom forumu.
Verovatno će ponoviti ovaj lažni argument kada budu davali
objašnjenje posle vašeg glasanja.
Ipak, kao što dobro znate, brutalni ekonomski rat koji se
nameće Kubi ne pogađa samo Kubance. I kada bi bilo samo to,
bilo bi izuzetno teško, ali je još gore. To je uvreda
međunarodnog prava, ciljeva i principa ustanovljenih u
Povelji Ujedinjenih nacija i prava bilo koje zemlje da
slobodno i suvereno trguje sa kim hoće.
Ekstrateritorijalna primena američkih zakona, uz
omalovažavanje legitimnih interesa trećih zemalja - zemalja
koje vi, gospodo delegati, predstavljate u ovoj Skupštini –
da ulažu i razvijaju normalne ekonomske i trgovinske odnose
sa Kubom, je tema koja se tiče svih ovde okupljenih država.
Samo u periodu od maja 2006 g. do maja 2007 g., najmanje 30
zemalja je bilo pogođeno ekstrateritorijalnim odredbama
politike blokade Kube.
Da pogledamo samo neke primere:
- 28. jula 2006 g. na banku «Netherlands Carribien Bank» sa
Holandskih Antila su bile primenjeni propisi blokade,
uključujući i zamrzavanje računa u SAD i zabranu bilo kakve
transakcije američkih građana i organizacija sa pomenutom
Bankom.
- 4. maja 2007 g. britansko preduzeće «PSL Energy Service»
bilo je oglobljeno sa 164 hiljade dolara zbog izvoza na Kubu
opreme i usluga za naftnu industriju.
- Isto tako ni kompresori marke «Sabroe» nisu mogli da budu
izvezeni na Kubu pošto je dansku kompaniju koja ih proizvodi
kupilo jedno američko preduzeće.
- Američka multinacionalna kompanija «General Electric»
kupila je finsko preduzeće «Datex-Ohmeda». Samo do tog
trenutka je Kuba mogla da kupuje odličnu opremu za
anesteziju i višenamenski monitoring, proizvedenu u Finskoj
koju smo tradicionalno nabavljali.
- Kada je Institut za ishranu i higijenu namirnica Kube
pokušao da od japanske kompanije «Shimadzu» kupi infracrveni
spektrofotometar, pronašao je da je to zabranjeno zbog
blokade jer aparat ima više od 10% američkih komponenti.
- Nemačka kompanija «Basf AG» nije mogla da proda jedna
herbicid Kubi, ni iz Nemačke ni iz svojih podružnica u
Latinskoj Americi, jer je aktivni sastojak bio američkog
porekla.
- Od kada je krajem 2006 g. špansku kompaniju za krstarenja
«Pullmantur» kupila američka «Royal Caribbean», brod za
krstarenje «Holiday Dream», vlasništvo prve, morao je da
obustavi svoje poslove sa Kubom.
- Decembra 2006 g. menadžment hotela «Scandic» iz Norveške
koga je marta 2096 g. kupio američki hotelski lanac
«Hilton», stornirao je rezervacije jedne kubanske delegacije
za smeštaj tokom međunarodnog sajma turizma. To je izazvalo
veliki skandal i izazvalo opšti otpor norveškog javnog
mnjenja. Ali ono najneverovatnije je tek dolazilo: portparol
grupe Hilton u Londonu je javno najavio, slušajte dobro,
gospodo delegati, da bi pomenuti lanac zabranio boravak
Kubanaca u svim njihovim hotelima po čitavom svetu, jer bi u
suprotnom bili izloženi globi ili bi mogli da odu u zatvor
prema zakonima blokade.
Ipak, najpoznatija epizoda koja se dogodila ove godine u
vezi blokade Kube od strane SAD bila je bez sumnje
bespoštedni rat američkog Ministarstva finansija protiv
odnosa Kube sa finansijskim i bankarskim institucijama
drugih zemalja.
To je posebno bilo moguće pošto su Vlada SAD i njene
specijalne službe dobile pristup poverljivim informacijama
Društva za svetske finansijske međubankarske
telekomunikacije (SWIFT), institucije preko koje se
obavljaju praktično sva plaćanja i razmena poruka koja se
vrši između finansijskih institucija iz čitavog sveta.
Poslednje godine je više od dvadeset banaka iz različitih
zemalja dobilo grubu pretnju sa ciljem da prekine bilo kakve
odnose ili transakcije sa Kubom. Iz razumljivih razloga, ne
mogu ovoj Skupštini da dam više informacija o tako
osetljivoj temi, jer bih time olakšao opsesivno praćenje
američkih agencija koje su potpuno posvećene tom niskom
zadatku.
Gospodine Predsedniče:
Gospodo delegati:
Pre samo nekoliko dana, Predsednik SAD je izjavio: «Kubanski
režim koristi embargo SAD kao žrtvenog jarca za sve muke od
kojih Kuba pati».
Međutim, Izveštaj Generalnog sekretara sadržan u dokumentu
A/62/92, sa informacijama koje je dalo 118 zemalja i 21
Međunarodna organizacija, jasno i iscrpno dokazuje akcije
koje je za poslednjih godinu dana Administracija izvršila da
bi pooštrila blokadu i njene teške posledice po Kubu.
Ova Generalna skupština ima danas priliku da slobodno izrazi
stav međunarodne zajednice o politici blokade i agresije
koje SAD skoro 50 godina nameću Kubancima.
Baš sada, tamo na Kubi, naš narod sa pažnjom i nadom prati
odluku koju ćete vi doneti. To čini sećajući se Fidelovih
reči: «Nikad jedan narod nije imao tako svete stvari da
brani ni tako duboka ubeđenja da se za njih bori».
Kuba se, gospodo delegati, neće predati. Bori se i boriće se
sa ubeđenjem da je odbrana naših prava danas, odbrana prava
svih naroda predstavljenih u ovoj Skupštini.
U ime Kube vas molim da glasate za nacrt rezolucije pod
naslovom: «Potreba okončanja ekonomske, trgovinske i
finansijske blokade koju su SAD nametnule protiv Kube».
Molim vas, gospodo delegati, da glasate za nacrt koji je
podnela Kuba, uprkos lažima koje je izrekla delegacija SAD i
pretnjama koje su činjene svih ovih prethodnih dana.
Molimo vas da glasate za nacrt Kube, jer je to glasanje i za
prava svih naroda planete.
Završavam sećajući se reči Hosea Martija, Apostola kubanske
nezavisnosti: «Ko se danas podigne sa Kubom, podigao se za
sva vremena».
Sloboda za Petoricu kubanskih heroja, boraca protiv
terorizma, političkih zatvorenika u američkim zatvorima!
Sloboda za petoricu kubanskih heroja!
Ja zaista imam legitimno pravo, gospodo delegati da kažem:
Živela slobodna Kuba!
Živela slobodna Kuba!
Živela slobodna Kuba! |
