ŽIVELA SLOBODNA SOCIJALISTIČKA KUBA!

«REVOLUCIJA je smisao istorijskog trenutka; to je promena svega što treba da se promeni; potpuna ravnopravnost i sloboda; da se neko ponaša prema tebi i prema drugima kao ljudskim bićima; to je naša sopstvena emancipacija, našim sopstvenim snagama; to je izazov dominantnim, moćnim snagama unutar i van društvene i nacionalne teritorije; odbrana vrednosti u koje se veruje po cenu bilo kakve žrtve; to je skromnost, odsustvo interesa, altruizam, solidarnost i heroizam; to je smela, inteligentna i realistička borba; nikad ne lagati niti kršiti etičke principe; to je duboko ubeđenje da na svetu nema sile sposobne da zgazi snagu istine i ideja. Revolucija je jedinstvo, nezavisnost, borba za naše snove o pravdi za Kubu i za svet, što je osnova našeg patriotizma, našeg socijalizma i našeg internacionalizma.

Već nekoliko meseci malo karipsko ostrvo centar je svetske pažnje. Reč je, naravno o Kubi i njenom osamdesetogodišnjem lideru Fidelu Kastru o čujem zdravlju svetske informativne agencije već mesecima spekulišu i nagađaju. S druge, strane inostrane obaveštajne službe, u prvom redu FBI i CIA, i njihovi ponizni puleni pokušavaju da po ko zna koji put u istoriji sahrane slobodu hrabrog ostrva, i vođu prve socijalističke revolucije na zapadnoj hemisferi Fidela Kastra.

Istovremeno zvaničnici SAD daju izjave kako se ne žele da se mešaju i nameću rešenja Kubi i odbijaju svaku pomisao o bilo kakvoj intervenciji usmerenoj na ostrvo. Međutim i pored poruka koje stižu iz Vašingtona o „nemešanju“, „suzdržanosti“ planovi SAD prema karipskom susedu su javni i nedvosmisleni.

Džordž Buš je 20.maja 2004. godine objavio svoj Plan za Kube na više od 450 strana. Ovaj plan ponovljen je početkom jula 2006. godine uz najavu „dodatnih mera“ koje bi „ubrzali kraj kubanske Revolucije“. Plan predviđa potpunu privatizaciju svih vidova ekonomije, uključujući obrazovanje i zdravstvene usluge; bile bi raspuštene sve zadruge i bio bi obnovljen stari sistem latifundija; ukinuli bi socijalnu i zdravstvenu pomoć, uključujući penzije i osiguranja i organizovali specijalni program javnih radova za stara lica, čime bi ih zaposlili dok im to dozvoljava njihovo zdravstveno stanje.

“Neće biti lako”, priznao je Buš, stoga bi se dao maksimalni prioriteti masovnoj i opštoj represiji protiv svih aktivista Partije, svih članova društvenih i masovnih organizacija, kao i “drugih simpatizera Vlade”, kako potvrđuje Bušov tekst koji upozorava ,,da će spisak žrtava represije biti dugačak”.

Upravljanje ovim programom bilo bi u rukama “Koordinatora za tranziciju i rekonstrukciju Kube”. Koordinator je već određen, to je Kaleb Mekeri. Njegovo imenovanje Buš je predstavio kao dokaz da je njegov Plan za Kubu i Kubance ozbiljan i neće ostati samo na rečima.

Sredinom novembra prošle godine, Odeljenje Inspekcije Vlade SAD, organ američkog kongresa, koji ispituje kako federalna vlada i njene agencije raspolažu državnim budžetom i procenjuju stepen efikasnosti, kojim realizuju svoje funkcije i programe, objavilo je opširan izveštaj na 63 strane, pod naslovom «Pomoć demokratiji na Kubi zahteva bolje upravljanje i kontrolu».

Posle pažljive provere milionskih sredstava, koje je američka vlada namenila za započinjanje akcija rušenja kubanskog sistema pomenuti dokument došao je do neizbežnog zaključka da su fondovi , namenjeni ovim ciljevima, potrošeni.

Izveštaj otkriva bitne, ozbiljne, činjenice: kako je potrošeno 73,5 miliona dolara od 1996 do 2005. godine za pokušaj narušavanja unutrašnjeg poretka na Kubi.

Prema američkim medijima, više od polovine sredstava nikada nije stiglo na Kubu, već su ostali u Majamiju. Isto tako, deo novca upotrebljen je za kupovinu raznih stvari, kao što su video igrice, konzerve rakova, bicikle, kapute i luksuzne čokolade i DVD čitača...

Izveštaj takođe otkriva da je, od cele potrošene sume, jedan deo potrošen na medije koje Odeljenje za interese SAD u Havani pokušava da distribuira na Kubi. Ovo Odeljenje je između 1996. i 2005. godine razdelilo oko 175000 kg lekova, odeće i hrane, 23000 kratkotalasnih radio prijemnika , kao i milione knjiga, časopisa i drugog «informativnog» materijala, prema podacima objavljenim u samom dokumentu Inspekcijskog odeljenja Vlade. Ovome se dodaje realizacija «novinarskih kurseva» za korespondenciju za više od 200 ljudi, publikacija približno 23000 obaveštenja tzv. «nezavisnih novinara» o situaciji na Kubi i finansiranje posete našoj zemlji za više od 200 «međunarodnih eksperata».

U isto vreme Bušova administracija nameće najveća ograničenja kada Kubanci, nastanjeni u SAD šalju novac i pakete svojim rođacima na Kubi.

Bušova administracija takođe, postavlja sve veća ograničenja Kubi za nabavku vitalnih medikamenata za kubansku decu i stara lica i druge osetljive oblasti, i stalno uspostavlja prepreke pri kupovini hrane na njihovom tržištu za celokupno stanovništvo Kube, dok, cinično, šalje sve vrste lekova i čak kapute i luksuzne čokolade tzv. kubanskim disidentima.

Bušova administracija nameće kubanskom narodu najdužu i najsuroviju blokadu u istoriji čovečanstva.

Bez sumnje, vlada SAD u skladu sa politikom sadržanom u Bušovom Planu, pokušava da usavrši i nastavi sa finansiranjem unutrašnjeg prevrata na ostrvu, i za to su dodatno namenili 80 miliona dolara u poslednje dve godine i još dvadesetak miliona svake sledeće godine, sve dok , prema njihovim željama, ne uspeju da unište Revoluciju.

Bušov plan odbacili su čak i mnogi otvoreni protivnici Kube jer u njemu vide poziv na rat i nasilje. Bilo je i onih koji su ga označili kao «užasavajući» i kao «najeksplozivniji u odnosima između SAD i Latinske Amerike u poslednjih 50 godina».

Ništa ne može sakriti prave namere „kolosa sa severa“. Njegova politika je sasvim jasna, a plodove takve politike vidimo danas u Iraku i Avganistanu. Zar je greh što narod Kube ne žele takvu demokratiju?

Srpsko-kubansko društvo prijateljstva I.L.Ribar-Che Gevara