|
95 GODINA OD ROĐENJA LIDERA KOREJSKE REVOLUCIJE
DRUGA KIM IL SUNGA
"Revolucionari, verujete u narod i oslanjajte se na njega- i
uvek ćete pobeđivati. Ako Vas narod zaboravi- izgubiće te.
Neka to bude Vaš najviši princip u životu i borbi."
Kim Il Sung
 |
|
Kim Il Sung (1912 - 1994), komunista, revolucionar,
teoretičar, državnik, bio je lider Demokratske
narodne republike Koreje od njenog nastanka 1948. pa
sve do smrti 1994. godine i generalni sekretar
Radničke partije Koreje. Osnivač je ideje Đuče koje
je danas ideja vodilja Radničke partije Koreje i DNR
Koreje i ima veliki broj pristalica i poštovalaca
širom sveta.
Kim Il Sung (rođen kao Kim Džon Su) rodio se u
siromašnoj porodici korejskih patriota u toku surove
japanske okupacije 15. aprila 1912. godina u selu
Mangjongdae. Njegov otac Kim Hjog Džik zbog
patriotskog rada na oslobađanju Koreje bio je
proganjan zbog čega je porodica Kim Il Sunga bila
primorana na česte seobe. |
„Moj
život počeo je u drugoj deceniji dvadesetog veka kada je
Koreja prolazila kroz najteži period svoje nacionalne
tragedije“ zapisao je kasnije u svojim memoarima, koji su
delom objavljeni na srpskom, jeziku, Kim Il Sung opisujući
svoje najranije detinjstvo.
Tokom
školovanja 1926. godine prvi put se susreo sa delima klasika
marksizma-lenjinizma.
17.
oktobra 1926. godine osnovao je Savez za uništenje
imperijalizma. Program organizacije svodio se na borbu za
oslobođenje i nezavisnost Koreje i njenu socijalističku
izgradnju. „Savez za uništenje imperijalizma je bio
teorijski svež politički organizam novog tipa, koji su mladi
jedne nove generacije, opredeljeni za socijalizam i
komunizam, stvorili u teškom istorijskom momentu, sa ciljem
nacionalnog oslobođenja zemlje i klasne emancipacije radnih
masa i sa idealima borbe protiv imperijalizma, za
nezavisnost zemlje i suverenitet naroda“- zapisao je
Kim Il Sung u svojim memoarima.
Srednju školu završio je u Džilinu u Kini gde se podrobnije
upoznao sa klasičnim delima Marksa, Engelsa i Lenjina.
Kasnije ovaj period svog života u svojim memoarima opisao
rečima- „U vreme koje sam proveo u Džilinu moj pogled
na svet je bio stvoren, a to mi je omogućilo da prihvatim
ideologiju za ceo svoj život i dalo mi moralne osnove.
Znanje i iskustvo koje sam stekao omogućili su mi da kasnije
izradim okvir za nezavisnu revolucionarnu misao“ .
U
avgustu 1927. godine Savez za uništenje imperijalizma
transformisan je u Savez antiimperijalističke omladine, a
28. avgusta iste godine osnovan je Savez komunističke
omladine Koreje. „Stvaranje nove komunističke
avangardne organizacije je bila neodložna potreba i iz
razloga koje je nametala tada postojeća situacija. Program
je stavljao naglasak na to da mladi Savez komunističke
omladine treba da se rukovodi teorijom koja je u uskoj vezi
sa praksom korejske revolucije. S komunističke omladine
Koreje bio je predvodnik mladih korejskih komunista i
avangarda raznih masovnih organizacija. Savez komunističke
omladine Koreje je odigrao slavnu ulogu u popularisanju
organizacionog jedinstva omladine, u obuci
rukovodećih kadrova i u jačanju unutrašnjih snaga naše
revolucije.“, ocenio je Kim Il Sung sumirajući
rezultate svoje revolucionarne borbe.
U
jesen 1929. godine do proleća 1930. Kim Il Sung je bio
zatvoren u džilinskom zatvoru zbog svog antijapanskog i
komunističkog delovanja. Tokom kratke robije „Ja sam
analizirao situaciju u kojoj su se nalazili nacionalistički
i komunistički pokret naše zemlje i došao do zaključka da
revolucije u mojoj zemlji može da pobedi samo kada mi sami
preduzmemo odgovornost za nju i samo naporima našeg naroda,
i da se svi problemi do kojih dolazi u revolucionarnoj borbi
moraju biti rešavani samostalno i na stvaralački način. To
je bila početna tačka ideja Đuče“.
Tada je Kim Il Sung jasno formulisao borbenu politiku
antijapanske- „mora se pokrenuti oružana borba da bi
se pobedio naoružani neprijatelj, imperijalistički Japan, da
se zemlja oslobodi, da radnička klasa, seljaštvo, nacionalni
kapitalisti, vernici i sve druge patriotske snage
opredeljene protiv Japanaca treba da se okupe pod
antijapansku zastavu i da se dignu u akciju, a da se zato
mora stvoriti nova revolucionarna partija“.
Posle
izlaska iz džilinskog zatvora Kim Il Sung Svoje delovanje
nastavio je u Kalunu. Kim Il Sung svestan nedostataka
nacionalno-oslobodilačke borbe težio je u Kalunu stvaranju
nove organizacije koja će biti sposobna da nastavi i
pobedonosno završi borbu za oslobođenje Koreje. „Došao sam
do zaključka da za razradu pravilne rukovodeće teorije, koja
odgovara živoj stvarnosti Koreje, sve probleme treba
osmišljavati samostalno, u skladu sa realnim uslovima svoje
zemlje i rešavati ih putem originalnog metoda, na
apsolutizirajući klasiku ili iskustvo druge zemlje. Nije
bilo moguće da se u potpunosti prihvati, na primer, iskustvo
Oktobarske revolucije za stvaranje rukovodeće teorije ili
sedeti skrštenih ruku nadajući se da će Kominterna dati neki
recept za sve bolesti. Nemamo na šta da se oslanjamo, osim
na snagu narodnih masa. Pokrenućemo krvavu bitku s japanskim
imperijalistima, verujući u snagu dvadeset miliona korejskih
sunarodnika i ujedinjujući ih u jednu jedinstvenu silu“. Na
savetovanju u Kalunu koje je organizovao Kim Il Sung doneta
je odluka o pokretanju oružane antijapanske borbe. Trećeg
jula posle završetka savetovanja u Kalunu je osnovana
partijska organizacija novog tipa-Savez drugova Konsol, bio
je to začetak Radničke partije Koreje. Istog dana osnovana
je i Korejska revolucionarna armije, prva oružana
organizacija korejskih komunista.
25.
aprila 1932. godine Kim Il Sung formirao je Korejsku
narodno-revolucionarnu armiju, a 5. maja 1936. godine Ligu
za ujedinjenje Otadžbine i postao je njen predsednik.
Antijapanska borbu pobedonosno je okončana 15. avgusta 1945.
godine. Kim Il Sung tada radi na stvaranju nove demokratske
Koreje i vodi borbu za izgradnju revolucionarne partije,
vlade i armije i za pobedonosno okončanje antifeudalne
demokratske revolucije.
Početkom oktobra 1945. godine Kim Il Sung formira
organizacioni komitet Komunističke partije Severne Koreje i
Federaciju sindikata Severne Koreje. Posle čega je usledilo
formiranje drugih masovnih organizacija na severu Koreje.
28. avgusta 1946. godine objedinio je Komunističku partiju
Severne Koreje i Novu demokratsku partiju Koreje obrazujući
Radničku partiju Koreje. Pod rukovodstvom Kim Il Sunga
počinje izgradnja nove Koreje. U februaru 1947. godine
formira se Narodni komitet Severne Koreje-prva vlast
proleterske diktature na čije čelo je izabran Kim Il Sung.
8. februara 1948. Korejska narodno-revolucionarna armija
transformisana je u Korejsku narodnu armiju. U martu 1948.
na II Kongresu Radničke partije Koreje Kim Il Sung proglasio
je partijski kurs ujedinjenja zemlje. 9. septembra 1948.
obrazovana je Demokratska narodna republika Koreja, a Kim Il
Sung postao je njen prvi predsednik vlade. Kao predsednik
vojnog kabineta DNR Koreje, bio je vrhovni komandant
Korejske narodne armije tokom Otadžbinskog oslobodilačkog
korejskog rata (25. juna 1950.-27. jul 1953. godine). U
februaru 1953. godine za pobedonosno rukovođenje Korejskom
narodno-revolucionarnom armijom, za epohalan doprinos
razvoju vojne misli i prakse dodeljeno mu je zvanje maršala.
Posle rata nastavio je da rukovodi borbom za razvijanje
narodne vlasti i socijalizma u Koreji
Na VI
plenumu CK Radničke partije Koreje, avgusta 1953. godine,
postavio je osnovni kurs daljeg razvoja DNR Koreje baziran
na industrijalizaciji zemlje i jačanju seoskog gospodarstva.
U aprilu 1955. godine objavio je „Teze o karakteru i
zadacima korejske revolucije“ u kojima je pozvao „Sve
snage na borbu za ujedinjenje i nezavisnost Otadžbine, na
izgradnju socijalizma!“.
Na
decembarskom plenumu CK Radničke partije Koreje pokrenuo je
razvoj korejske industrije u duhu Čolima pokreta.
U
februaru 1960. godine Kim Il Sung teoretski je razvio metod
Čongsan, koji je predstavljao novu prekretnicu u korenitom
preobražaju rada državnih i privrednih organa. Ocenjujući
metod Čongsan Kim Il Sung je rekao: “Rukovodstvo se
još više približilo nižima i bio je utvrđen revolucionarni
metod rada prema kome viši organi pomažu nižim, partijski
radnici dublje zalaze u mase, vaspitavaju ih, preobražavaju
i ujedinjuju, rešavaju sva pitanja mobilišući revolucionarni
entuzijazam i stvaralačku inicijativu mase“.
Posle
rukovoženja selom Čongasan metodom Kim Il Sung je preuzeo
istorijske mere u cilju reorganizacije sistema upravljanja u
industriji, pokrenuo je Teanski sistem. „Privredni
organi i preduzeća vrše čitav svoj rad pod kolektivnim
rukovodstvom partijskog komiteta, postavljaju u prvi plan
politički rad i mobilišući mase, izvršavaju revolucionarne
zadatke koji stoje pred njima, viši organi pomažu nižim,
lica na višim položajima pomažu onima na nižim položajima,
oni koji znaju uče one koji ne znaju, svi drugarski sarađuju
jedni sa drugima, svi pogoni, fabrike, grane, tesno sarađuju
među sobom, na taj način razvijaju kooreriranu proizvodnju i
oslanjajući se na objektivne ekonomske zakone, naučno i
racionalno upravljaju privredom“-formulisao je Kim
Il Sung Taenski sistem upravljanja.
Ideja
Kim Il Sunga bila je stavljanje masa u centar svih
aktivnosti. „Klanjati se narodu kao
nebu“-bila je nova revolucionarna parola koji je
istakao Kim Il Sung. Ona je i danas aktuelna i njome se
rukovodi korejsko revolucionarno rukovodstvo na čelu sa
liderom Kim Đžong Ilom.
Kim Il
Sung dalje je razradio osnovnu liniju korejske
socijalističke revolucije definišući je u tri osnovna
pravca-ideološka, tehnička i kulturna revolucija.
Na
VIII plenumu CK radničke partije Koreje, februara 1964.
godine, objavio je „Teze o socijalističkom agrarnom pitanju
u našoj zemlji“ u kojima je razradio osnovne ideje i teoriju
daljeg razvoja poljoprivrede u DNR Koreji i izgradnju
socijalističkog sela.
U
cilju očuvanja i daljeg razvijanja korejskog socijalizma na
Narodna skupština DNR Koreje u decembru 1972. godine
usvojila je „Socijalistički ustav DNR Koreje“.
U
septembru 1977. godine na XIV plenumu CK Radničke partije
Koreje „Teze o socijalističkom obrazovanju“ u kojima je
izneo osnovne principe socijalističke pedagogije, sadržaj i
metode socijalističkog obrazovanja i zadatke daljeg
usavršavanja obrazovanja u DNR Koreji.
U
oktobru 1980. godine na VI kongresu Radničke partije Koreje
Kim Il Sung pozvao je na preobražaj celokupnog korejskog
društva na osnovu ideja Đuče. Tada je postavio i deset
glavnih stremljenja u daljoj socijalističkog izgradnji
zemlje tokom 80-tih.
Tokom
1972. godine lansirao je tri principa ujedinjenja otadžbine-
samostalno, mirno ujedinjenje zemlje i konsolidacija nacije.
Na VI kongresu Radničke partije Koreje istakao je predlog za
formiranje Demokratske federativne republike Koreje.
Аprila
1992. godine dobio je titulu generalisimusa DNR Koreje.
Nosilac je velikog broja severno korejski i stranih
odlikovanja, priznanja i zvanja. Trostruki je heroj DNR
Koreje i Heroj rada DNR Koreje. Аutor je velikog broja dela
štampanih na velikom mnogim jezicima. Njegova sabrana dela
štampana su u preko 40 tomova na nekoliko jezika. Njegovi
višetomni memoari „U korak sa vekom štampani“su i kod nas.
Umro
je 8. jula 1994. godine. Tog dana ugasila se najblistavija
zvezda Dalekog Istoka ostavljajući iza sebe vidni trag kao
putokaz kuda vodi jedan od puteva ka istinskoj ljudskoj
sreći.
Asocijacija prijatelja DNR Koreje u Srbiji
|
