Mala galerija

DNR Koreja

Nedavno je «Politika» objavila pod naslovom «Vatromet u Pjongjangu» još jedan u nizu «autentičnih tekstova» o DNR Koreji. Ubrzo posle toga, usledio je novi tekst u kome se navodi kako je u DNR Koreji situacija dosegla takvo stanje da se sprema čak i pobuna protiv vlasti u ovoj zemlji.

Naravno, kao što smo navikli i znamo, iza svih ovih reči i tvrdnji stoji isti izvori-SAD i njegovi sateliti objedinjeni u jedinstveni antikomunistički hor.

Ništa od onoga što su autori u pomenutim tekstovima naveli nije novo. To slušamo i čitamo od samog početka nečasne kampanje protiv DNR Koreje. Autori ovih tekstova se nisu potrudili da napišu ništa novo, već su samo ponovili iste laži iz ogromnog antikomunističkog arsenala zapada. Veoma originalno od njih.

DNR Koreja je od svog osnivanja sasvim izmenila svoj nekadašnji feudalni lik. Postala je jedna od tehničko-tehnološki i poljoprivredno-industrijski razvijenih zemalja u svetu. U nekim granama privrede ona je vodeća.

DNR Koreje se danas ubraja među najveće proizvođače čelika, mašina, traktora, cementa, itd.

DNR Koreja ima zapažene rezultate na području socijalno-zdravstvene i obrazovno-naučne politike. U mnogo čemu nadmašuje i vodeće zapadno evropske kapitalističke zemlje. Zaposleno stanovništvo u svojim preduzećima ostvaruje pravo na dva obroka dnevno. Celokupno gradsko i seosko stanovništvo ima pravo na besplatne zdravstvene usluge svih vrsta, besplatno školovanje i stalno stručno usavršavanje. Naučno-istraživačkih ustanova je više nego u mnogim, ne samo azijskim zemljama. DNR Koreja je jedna od retkih zemalja koja se može ponositi činjenicom da gotovo nema nepismenih. Ovakve rezultate još nisu ostvarile ni vodeće zapadno-evropske zemlje, pa ni zvanično najveća sila sveta SAD.

Odlučna u svojoj nameri da se bavi informacionim tehnologijama Severna Koreja je počela da povezuje svoje ključne organizacije u domaću računarsku mrežu i otvorila je fabriku za sklapanje personalnih računara klase Pentium i Celeron. Kineska firma Silibank.com je, uz saglasnost vlasti u ovoj zemlji, otvorila e-mail servis za građane Severne Koreje, omogućivši primanje i slanje poruka. Na ovaj način, 22 miliona stanovnika je dobilo mogućnost da koristi Internet..

S druge starne u Južnoj Koreji slanje mejlova u Severnu Koreju je kažnjivo, pa je u avgustu 2001. godine uhapšeno šest osoba koji su razmenili poruke sa zvaničnicima Severne Koreje. Da li neko setio da piše o tome? Ne! Ali su zato mediji zatrpani pričama o «strahotama» u DNR Koreji.

DNR Koreja 1991. godine zabeležila je nacionalni dohodak od oko 2500 dolara po glavi stanovnika (podatak «Njujork Tajmsa» od 24. februara 1992. god.). Razbijanje SSSR-a i socijalističkog bloka u Evropi odrazilo se i na ekonomiju DNR Koreje. Uvoz nafta bio je smanjen za čitavih 50% posto što se značajno odrazilo na sve privredne grane u zemlji. Nacionalni dohodak 1993. godine pao je oko 1000 dolara po glavi stanovnika. Ekonomsku situaciju pogoršali su loši vremenski ulovi- 1994. godine koji su uništili mnogobrojne useve, 1995. i 1996. godine DNR Koreju su pogodile obilne kiše koje su prouzrokovale poplave i nova uništenja useva, a već 1997. godine DNR Koreja je postala žrtva ekstremne suše. Tih godina nacionalni dohodak naglo je pao na 500 dolara po glavi stanovnika. Bile su to godine specijalnog perioda. Rukovodstvo Radničke partije Koreje i lider Kim Đžong Il pokrenuli su nove mere kako bi se prevazišli ovi problemi. Na severu zemlje podignuta je gigantska brana, jedinstvena je po tome što razdvaja reku i more, da bi sprečila plavljenja, odnosno omogućila navodnjavanje u vreme sušnih perioda. Cilj je izbeći gorka iskustva iz perioda „gladnih" godina zbog potapanja oranica i uništenja letine zbog suše. To nije bilo sve. Otvorena je i posebna ekonomska zona na tromeđi granica DNR Koreje, Kine i Rusije- Rason. Istovremeno je Radnička partija Koreje pokrenula «forsirani marš» za poboljšanje ekonomske situacije DNR Koreje. Sve to je dovelo do novog radnog poleta radnih ljudi DNR Koreje koji uprkos pritiscima SAD okupljeni oko Radničke partije Koreje i svog lidera uspevaju da ostvare nove radne pobede. Ekonomski rast trenutno beleži stopu od 15 posto dok je nacionalni dohodak dostigao 2000 dolara po glavi stanovnika. Cilj je preći 2500 dolara po glavi stanovnika iz 1991. godine.

Kim Đžong Il shvatio je da ekonomska izgradnja i poboljšanje životnog standarda predstavljaju «gradnju kula od peska» ako nemaju snage da se brane oružjem. Stoga je pokrenuta posebna kampanja za jačanje vojne moći oružanih snaga DNR Koreje. Pa je tako jedna «izolovana i gladna» DNR Koreje zahvaljujući sopstvenim visokoobrazovanim kadrovima stvorila značajan vojni arsenal koji doseže i do granica SAD. Severnokorejske balističke rakete trenutno zauzimaju vodeća mesta u svetu po svojim karakteristikama.

Imperijalisti na čelu sa pokroviteljom svetskog terorizma SAD čine sve kako bi sakrili stvarne domete DNR Koreje i njenog socijalizma, vodeći sve žešću kampanju laži i obmana kojoj se priključuju naši «objektivni i za sve otvoreni» mediji.

DNR Koreja nastavlja svoj samostalan socijalistički put, uprkos brojnim pritiscima i agresivnim namerama SAD, ona pod vođstvom Radničke partije Koreje i Kim Đžong Ila iz godine u godinu postiže nove uspehe na svim poljima i predstavlja najbolji primer preimućstva socijalizma.

Asocijacija prijatelja DNR Koreje u Srbiji

Radomir Milojević