|
Jugosloveni i Srebrenica
Zajedno
smo se borili, oslobodili i stvorili novu Jugoslaviju,
zajedno radili i živeli u miru, zajedno smo je ubili i
razdvojili se. Zločinačko etničko čišćenje je osnovna
karakteristika tog razdvajanja. Krivica za to zlo i zločine
svakog od jugoslovenskih naroda i narodnosti vidi se kao na
dlanu. Dokazi su grobnice pobijenih, silovane žene, spaljene
i opljačkane kuće i crkve, oteti stanovi, izbeglice. Kaže se
„zločin je pojedinačan“. Malo sutra. Narod je na izborima
1990. doveo na vlast te zločince i odgovoran je. I još ih,
manje više, svuda drži na vlasti.
Smrtonosni pir počeli su Slovenci rupnikovci
ubijanjem vojnika JNA i perfidnim i bezobzirnim
proterivanjem „južnjaka“ (Srba, Roma, Muslimana,Albanaca).
Nastavili su Hrvati ustaše. Imali su i najviše iskustva u
tome iz 2.svetskog rata. U BiH je bilo najstrašnije – klali
su i ubijali dražinovci, muslimanski fašisti i ustaše. Zato
se tamo i dogodio najstrašniji zločin – Srebrenica. Vmrovci
i balisti u Makedoniji uključuju se u nacionalistički pir
sa zakašnjenjem, kao i Djurišićevi četnici u C.Gori, ali
stižu na vreme da se upišu u knjigu zločinaca.
Srbi su imali nesreću da etničko čišćenje ne
vrši samo država, dakle partija na vlasti (SPS) već i
opozicione partije da bi se te vlasti dočepale. Prvo su se
ubijanjima proslavili Draškovićevi četnici, pa Arkanovci,
Šešeljevci. Meta su bili Muslimani, Hrvati i Madjari. I DS i
DSS se na svoj način uključuju u ovaj etnički trend – Z.
Djindjić se slika kraj pečenog vola sa vodjama srpskih
četnika u BiH a V. Koštunica sa osmehom drži „kalašnjikov“ u
junačkim rukama!
Iza svega toga stoji stara kurva Evropa. Ona je
nedavno i naredila srpskoj Vladi da donese pokajničku
rezoluciju o Srebrenici da bi sakrila svoju krivicu i
odgovornost za krvoprilića u Jugoslaviji. To podržavaju i
domaći akteri te drame od Trglava do Vardara. I sve se želi
svaliti na ledja Srbije, konkretnije na diktatorski
komunistički sistem S. Miloševića i onaj raniji Titov, jer
je Srbija još uvek po mnogo čemu naslednica SFRJ. Time bi se
konačno izvršio ideološki i politički obračun sa
socijalizmom i SFRJ, koji su najbolji dokaz da kapitalizam
nije večan i nije kraj istorije. Čisti antikomunizam i
antijugoslovenstvo.
Spremnost srpske Vlade da donese takvu
rezoluciju pokazuje koliko je ona zavisna od EU.
Obrazloženje da ćemo tom rezolucijom stupiti u porodicu
„civilizovanih naroda“ je komična. Masovni zločini
Austrijanaca, Nemaca i Bugara nad Srbima u I SR, istih i
Italijana i Madjara u 2. SR pokazuju da je to pre porodica
varvara nego civilizovanih ljudi. A tek bombardovanje 1999!
Države koje su tri meseca zasipale SRJ aviobombama i
raketama nisu ni na pragu civilizacije. One su poslednje
koje mogu nekome držati moralnu pridiku o genocidu.
Ako ima
kajanja ono može biti samo zajedničko. Zajedno smo ubijali -
zajedno se kajemo ili ništa od toga. Nastavljamo sa
etnočišćenjem i to je naša svakodnevnica. Nikakve
rezolucije nas ne mogu pomiriti – samo sklanjanje iz javnog
i društvenog života nacionalističkih i šovinističkih protuva
i partija. A to je duži proces.
|
