Veb
magazin „Komunisti“
Tri
gubitnika
K O M E
N T A R
U
novogodišnjoj poruci Predsednik Srbije za proteklu 2009.
kaže „ da se ne ponovi“. To bi se moglo reći i za proteklih
dvadeset godina. Prvo je režim SPS, restaurirajući
kapitalizam, deset godina ( 1990. – 2000.) sistematski
pljačkao i rušio socijalističku Srbiju i njene najvrednije
tekovine: slobodu i nezavisnost, bratstvo i jedinstvo,
zajedničku imovinu, samoupravljanje, socijalno osiguranje i
zaštitu i medjunarodni ugled stečen slavnom NOB i
nesvrstanom politikom. Uspostavljen je i novi društveni
moral: prvo ja pa onda društvo!
Stvorena su i krizna žarišta opasna za integritet zemlje (KiM,
Vojvodina, Sandžak, jug Srbije itd.) Uz direktno angažovanje
SAD kosovski separatisti su 1999. otcepili KiM od Srbije.
Osvojivši
vlast 2000. DS i njen režim nastavlja tu politiku i
,zahvaljujući podršci SAD i EU koju SPS nije imao, ubrzava
proces obnove liberalnog kapitalizma, što dovodi do brzog
raslojavanja dotle ravnopravnih i jednakih ljudi na bogatu
manjinu i siromašnu većinu. Nijedno od kriznih žarišta nije
ugašeno. Naprotiv. Režim DS ne samo što ne brani KiM već ga
svojom defetističkom i pacifističkom politikom gura iz
Srbije u Albaniju. Rasformiranje milionske narodne vojske i
ukidanje obaveznog služenja vojnog roka, koje će uskoro
uslediti, učinilo je Srbiju državom bez sopstvene odbrane i
lišilo je mogućnosti da bilo šta ozbiljno preduzme radi
oslobodjenja KiM od strane okupacije i uzurpacije od strane
NATO i albanskihg separatista. To je i znak da nema ni
nameru da ga oslobadja. Niti da brani zemlju već će se
staviti pod zaštitu NATO.
Tako
se Srbija našla u situaciji koju i njen Predsednik ocenjuje
teškom i lošom. Bez reči samokritike i kritike sopstvene
vlade on krivicu vidi u propustima „ prethodnih vlada i u
bližoj prošlosti“ (!?) i , naravno, svetskoj ekonomskoj
krizi!
Samokritike nema ni u poruci drugog gubitnika predsednika
Vlade. Vlada je po njemu sve uradila kako treba pa smo,
zahvaljujući tome, jedni od retkih koji su „pobedili“ i
svetsku ekonomsku krizu, obezbedivši „ekonomsku stabilnost „
zemlje. Toliko smo stabilni da smo skoro svi popadali s nogu
kao mornari na brodu koji olujno more baca tamo amo. A prvo
su stradali radnici, kojih je više na ulici nego u fabrikama
i milionska armija penzionera , koji su zbog svojih godina
inače bili na klimavim nogama. Jadna nam stabilnost.
O
trećem gubitniku Predsedniku Skupštine neću ni da govorim.
Skupština je u Srbiji pod komandom izvršne vlasti pa služi
samo kao demokratski dekor što se može reći i za njenog
Predsednika.
Vodeći
političari zemlje, koja je doživela fijasko na svim poljima
i koji još uz to i ne vide uzroke tog fijaska i puteve
izlaska iz njega, nisu nikakva garancija da se to neće
ponoviti i u 2010. Oni su lepo pričali i obećavali narodu
„brda i doline“ . Naša štampa, radio i TV učinili su ih
pametnim, lepim i simpatičnim. Postali su političke zvezde.
Ali, rezltati rada su slabi. Najbolji dokaz za to je
činjenica da Vlada smatra svojim najvećim uspehom podnošenje
kandidature za članstvo u EU. I to je proglašeno
„istorijskim trenutkom“. Formalnost,papir koji još nije ni
stigao tamo gde je upućen i čija sudbina zavisi , ne od
onoga što u njemu piše , već – hoćemo li se odreći KiM ili
boriti za njega?.
Nesposobnost i nestručnost režima DS je najveća tragedija.
On još ne shvata da je kapitalizam propao sistem koga u
životu održavaju samo aparati najrazvijenijih država sveta.
I one traže nova društveno – ekonomska rešenja i modele,
obraćaju se Marksu i iskustvima socijalizma , dok naša
država, nekada lider novih progresivnih društvenih ideja i
prakse, stagnira i trune u močvari konzervativizma i
neznanja.
Očito
da će gubitnici morati da odu. Zato se boje novih izbora k’o
djavo od krsta(Tadić,Cvetković,Dačić). Nategnuta skupštinska
većina (126) mogla bi lako da pukne. A šta će nam doneti
novi tim koji bi pobedio na izborima veliko je pitanje. Sve
sadašnje partije u parlamentu su slične kao jaje jajetu.
Kada bi se komunisti našli u novom parlamentu stvari bi
mogle da krenu na bolje. |