Razmišljanja druga Fidela

IMPERIJA I DROGA

Kada sam u Meksiku bio uhapšen od strane federalnih snaga  bezbedonosti, kojima su se čistom slučajnošću učinili sumnjivim neki naši pokreti, iako smo ih obavljali sa najvećom opreznošću da bi smo izbegli domet Batistine ubilačke ruke – kao što je učinio Maćado u Meksiku kada su njegovi agenti, u glavnom gradu te zemlje, 10 januara 1929 g. ubili Hulija Antonija Melju, - one su mislile da se radilo o jednoj od krijumčarskih organizacija koje su nelegalno delovale na granici te siromašne zemlje u njenoj trgovinskoj razmeni sa moćnom susednom silom, industrijalizovanom i bogatom.

U Meksiku praktično nije postojao problem droge koji se kasnije ozbiljno razbuktao, sa ogromnim posledicama ne samo za tu zemlju, nego i za ostatak kontinenta.

Zemlje Centralne i Južne Amerike ulažu  neopisivu energiju u borbu protiv invazije gajenja lišća koke, namenjenog proizvodnji kokaina, supstance koja se dobija iz veoma agresivnih hemijskih  sastojaka i koji je toliko štetan po ljudsko zdravlje i um.

Revolucionarne vlade kao što  su one Bolivarske Republike Vneecuele i Bolivije posebno ulažu napore da zaustave njeno napredovanje, kao što je svojevremeno učinila Kuba.

Evo Morales je već odavno proklamovao pravo  svog naroda da  koristi čaj od koke, odličan tradicionalni napitak iz milenijumske kulture Ajmara-Kečua.  Zabraniti im to je kao da  neko kaže Englezima da ne piju čaj, zdrav običaj koji je uvezen u Veliku Britaniju iz Azije,  koju je ona osvajala i kolonijalizovala stotinama godina.

«Koka nije kokain», bila je Evova parola.

Zanimljivo je da je opijum, supstanca koja se vadi iz maka, isto kao i morfijum, plod osvajanja i kolonizacije u zemljama kao što je Afganistan i koji je izuzetno štetan kada se direktno upotrebljava, bio od strane engleskih kolonizatora korišćen kao valuta koju je druga zemlja milenijumske kulture, kao što je Kina, trebalo silom da prihvati kao način plaćanja za  rafinirane proizvode koje je Evropa dobijala iz Kine i do tada plaćala srebrnom valutom. Obično se kao primer te nepravde iz prvih decenija XIX veka navodi da je «kineski radnik koji bi postajao zavisnik trošio dve trećine svoje zarade na opijum i ostavljao porodicu u bedi.»

Godine 1839 opijum je već bio dostupan kineskim radnicima i seljacima. Kraljica Velike Britanije, Viktorija I, je te iste godine nametnula Prvi opijumski rat.

Engleski i američki trgovci, uz snažnu podršku engleske krune, videli su mogućnost za značajnu razmenu i dobit. Tada je veliki deo bogatstva SAD bio zasnovan na toj trgovini drogom.

Treba tražiti od velike sile, koja se oslanja na skoro 100 vojnih baza i 7 flota, praćenih nuklearnim nosačima aviona i hiljadama borbenih aviona, kojima tiraniše svet, da nam objasni kako će rešiti problem droge.

Fidel Kastro Ruz

30. maj 2010 g.

IMPERIJA I RAT

Pre dva dana ukratko sam ukazao da imperijalizam ne može da reši ozbiljan problem upotrebe opojnih droga koje pustoše stanovništvo sveta.  Danas želim da obuhvatim drugu temu koja je po mom mišljenju od velikog značaja.

Sadašnja opasnost da Sjedinjene Države napadnu Severnu Koreju,  zbog nedavnog incidenta koji se odigrao u vodama te zemlje, možda može da se izbegne, ako predsednik Narodne Republike Kine odluči da iskoristi svoje pravo veta, prerogativ koji ta zemlja apsolutno ne voli da koristi u dogovorima o kojima se diskutuje u Savetu bezbednosti Ujedinjenih Nacija.

Postoji drugi još teži problem, za koji SAD nemaju mogući odgovor: sukob stvoren oko Irana. To je nešto što je dolazilo još od kada je predsednik Barak Obama održao govor 4. juna 2009 g. na islamskom univerzitetu Al-Azhar u Kairu.

U razmišljaju koje sam tada napisao, četiri dana kasnije, kada sam dobio zvaničnu kopiju govora, koristio sam brojne citate da bih analizirao njegov značaj. Ukazaću na neke od njih.

«Okupljamo se u trenutku napetosti između SAD i muslimana širom sveta...»

«...kolonijalizam je negirao prava i mogućnosti mnogim muslimanima... Hladni rat je često koristio zemlje sa muslimanskom većinom kao agente, ne uzimajući u obzir njihove sopstvene težnje.» Zaista su impresionirala ta i druga rasuđivanja iz usta  afro-američkog predsednika, koja su izgledala kao očigledne istine poput onih sadržanih u Deklaraciji iz Filadelfije od 4. jula 1776 g.

«Došao sam ovde da potražim novi početak za SAD i muslimane širom sveta, koji se zasniva na međusobnim interesima i poštovanju...»

«Kako nam kaže sveti Koran – budite svesni Boga i uvek govorite istinu.»

«... deo moje odgovornosti kao predsednika SAD je da se borim protiv negativnih stereotipa o islamu gde god da se pojave.»

Nastavio je tako ređajući opore teme iz sveta nerešivih suprotnosti koje pritiskaju politiku SAD.

«Usred hladnog rata, SAD su odigrale ulogu u obaranju jedne iranske vlade koja je bila demokratski izabrana.»

«Od Islamske revolucije, Iran je igrao ulogu u otmicama i nasilnim delima protiv američkih vojnika i civila.»

«Tesne veze SAD sa Izraelom su dobro poznate. Ova veza je neraskidiva.»

«Mnogi, u logorima za izbeglice na Zapadnoj obali, Gazi i okolnim zemljama, očekuju život u miru i sigurnosti koji nikada nisu imali.»

Danas znamo da na stanovništvo Gaze često pada kiša od živog fosfora i drugih nehumanih i surovih sastojaka, koje se sa pravim naci-fašističkim  besom bacaju na taj pojas. Ipak, Obamine tvrdnje su izgledale zanosno i povremeno iskreno,  što ih je  više ponavljao, usred grozničave žurbe po svetu,  gde god je po programiranom vremenu stizao avion broj jedan Vazduhoplovnih snaga SAD.

Juče, 31. maja,  međunarodna zajednica je bila potresena napadom u međunarodnim vodama, na desetine milja od obale Gaze,  skoro stotinu vojnika specijalnih izraelskih snaga,  koji su se u zoru spuštali iz helikoptera, frenetično pucajući na stotine miroljubivih ljudi različitih nacionalnosti ubivši – prema informacijama iz štampe – najmanje 20  ljudi i ranivši na desetine. Među napadnutim ljudima, koji su prevozili robu za Palestince u njihovoj sopstvenoj domovini,  bilo je i američkih građana.

Kada je Obama govorio na Islamskom univerzitetu, Al-Azhar, o «obaranju jedne demokratski izabrane iranske vlade» i odmah dodao da je «od islamske revolucije, Iran igrao ulogu u otmicama i nasilnim delima protiv američkih vojnika i civila...» to se odnosilo na revolucionarni pokret, koji je pokrenuo Ajatolah Ruholah Homeini, koji je iz Pariza, bez ikakvog oružja, porazio oružane snage najmoćnijeg žandarma kojeg su SAD  imale  na jugu Azije. Bilo je jako teško da najmoćnija sila sveta izdrži iskušenje da tamo ne postavi svoje vojne baze, na jugu SSSRa.

Ima već više od 5 decenije, od kako su SAD suzbile drugu, potpuno demokratsku revoluciju, kada su oborile iransku vladu Mohameda Mosadeha.  Ovaj je bio izabran za premijera Irana 24. aprila 1951 g. U senatu je, 1. maja iste te godine, usvojio nacionalizaciju nafte, što je bila njegova zastava za borbu.  «Duge godine  naših pregovora sa stranim zemljama do sada nisu dali rezultate», izjavio je.

Očigledno je da se to odnosilo na velike kapitalističke sile koje kontrolišu svetsku privredu. Iran je zaposeo objekte pred nepopustljivošću «Britiš petroleuma», koji se tada zvao «Anglo-iranian oil kompani».

Zemlja nije imala mogućnosti da obrazuje stručnjake. Velika Britanija je bila povukla svoje kvalifikovano osoblje i odgovorila blokadom delova i tržišta. Poslala je u zemlju svoju ratnu flotu spremnu za borbu. Kao rezultat toga, proizvodnja nafte Irana  je opala sa 241,1 miliona barela u 1952 g., na 10,6 u 1953 g.  U tom povoljnim uslovima CIA je organizovala državni udar koji je oborio Mosadeha,  koji je posle tri godine umro.  Ponovo je uspostavljena monarhija i moćni saveznik SAD se u Iranu popeo na vlast.

SAD ništa drugo nisu radile i sa drugim zemljama;  od kako je stvorena  nacija na najbogatijem tlu planete, nikada nije poštovala prava indijanskih stanovnika koji su tamo živeli milenijumima, ili su ih engleski kolonizatori  uvezli kao robove.

Siguran sam, ipak, da milioni  inteligentnih i poštenih Amerikanaca shvataju ove istine.

Predsednik Obama može da održi stotine govora, nastojeći da pomiri suprotnosti  koje su nepomirljive  na štetu istine, da sanja magiju svojih dobro artikulisanih rečenica, dok čini ustupke ličnostima, ili grupama bez imalo etike i crta svet mašte koji staje samo u njegovu glavu, a koji beskrupulozni savetnici, znajući njegove težnje, seju u njegovoj glavi.

Dva obavezna pitanja:  da li će Obama moći da uživa u uzbuđenju da drugi put bude izabran za predsednika a da Pentagon, ili država Izrael koji u svom ponašanju ni u čemu ne slušaju odluke SAD, ne upotrebe svoje nuklearno oružje u Iranu? Kakav će biti život na našoj planeti posle toga?

Fidel Kastro Ruz

1. jun 2010 g.