IZ OBRAĆANJA DRUGA FIDELA KASTRA UČESNICIMA DEVETOG KONGRESA KOMUNISTIČKE OMLADINE KUBE

Tužno je setiti se mnogih revolucionara  koji nisu mogli uživo videti pobedu ideja za koji su se borili i umrli.

Od ranih dana moje ideje i misli bile su nepomirljive sa eksploatacijom čoveka od strane čoveka, brutalnom stvarnošću na kojoj se kubansko društvo temeljilo pod okriljem najmoćnije imperijalističke zemlje koja je ikada postojala.

Upeh kubanske revolucije može se meriti i po tome kako jedan mali narod toliko dugo u stanju da pruža otpor protiv neprijateljske politike i kriminalnih radnji protiv naših ljudi od strane najmoćnije imperije koja je ikad postojala u istoriji čovečanstva. Ovaj otpor nikad ne bi bio moguć bez dostojanstva i etike koji su oduvek karakterizirali politiku revolucije na Kubi.

U svojoj završnoj reči , kratako, sadržajano i tačano  Raul je govorio i o temama od posebnog značaja. Bio  je kritičan i samokritičan, nešto što čini još više snažanim i nepokolebljivim moral i snagu kubanske revolucije.

Posledice raspada SSSR-a značile su za nas 35% pada BDP-a i  85% pada izvoza uz složeno pooštravanje ekonomske, komercijalne i financijske blokade protiv naše Domovine.

Gotovo 20 godina je prošlo od ovog tužnog i strašnog događaja, međutim, Kuba je ostala na svojim nogama. Zato je posebno važno prevezići i ostaviti iza sebe sve što može ugroziti zdrav razvoj našeg društva. Raul je takođe podsetio da imperijalistički sistem nametnut planeti ozbiljno preti danas opstanaku ljudske vrste.

Oslanjamo se, trenutno, na narod koji je prošao težak put od nepismenosti do sistema obrazovanja koji je danas među najboljima u svetu, koji je postao vlasnik sredstava za masovnu komunikaciju, i koji može biti sposoban da stvori neophodnu svest za prevazilaženje poteškoća, kako starih tako i onih novih. Nezavisno od potrebe da se promoviše znanje, bilo bi apsurdno zanemariti da, u svetu koji je svakim trenutkom kompleksniji, potreba za radom i stvaranju materijalnih dobara koja su potrebna društvu, predstavlja osnovni zadatak stanovnika. Revolucija je proklamovala stalno obrazovanje, svesna da sto više zna to je čovek korisniji u svom životu; ali nikada nije prestala da hvali sveti zadatak rada koji društvo zahteva. Zaborav bilo kojeg od ovih principa bi ušao u sukob sa izgradnjom socijalizma.

Kuba, kao i druge zemlje Trećeg sveta, je žrtva sramotnog odliva i krađe talenata i mlade radne snage, a mi se nikada ne može složiti s politikom potkradanja naših ljudskih potencijala.

Partija i država će se suočiti sa sve većim problemima. Od onih koji su odgovorni za političko obrazovanje će se zahtevati više znanja nego ikad u istoriji, upravo zbog kompleksnosti njihovog rada. Neophodno je shvatiti da su neznanje i površnost apsolutno nespojivo sa političkom odgovornosti.

Uvek će biti u ljudskom društvu demagoga i oportunista koji zagovaraju jednostavna rješenja s ciljem da sami postanu popularani, ali oni koji izdaju etiku će imati sve manje i manje mogućnosti demagogije. Borba naučilo nas je da je šteta oportunizma i izdaje mogu uzrokovati.

Obrazovanje kadrova bit će najvažniji zadatak koji treba savladati.

Juče je bio Vilmin. Svakog dana sve više cenim vrednost njenog rada, sve što je učinila za Revoluciju i kubanske žene.