Pres
clipping
JUGOSLAVIJA
Jugofobija sa usporenim dejstvom
(Dusan
Babić, publicista, Sarajevo, Politika 22.7.09)
Prer
tri meseca polemisao sam sa Evom Ras, inspirisan njenim
tekstom „ Tito bez holiduzovanja“ ( 24.4.2009). Reakcije na
moj ispis nije bilo, što objašnjavam jugofobnom eksplozijom
sa usporenim dejstvom. U najnovijem izlivu jugofobnih
emocija Rasova ne govori istinu! Na jednom mestu doslovno
kaže: „Bili smo lišeni svih sloboda...“, insinuirajući
denucijantski karakter ljudi sa ovih prostora! I to en
masse („ pola stanovništva je otkucavalo drugu
polovinu“).Kako je uopšte došla do tako egzaktnih podataka?
Možda čini aluziju na jedan raspis nemačkih vlasti u
okupiranom Beogradu, kako nema više potrebe da otkucavaju
druge ljude, jer već imaju dovoljno informacija. Otkucavanje
nije nipošto, niti isključivo srpska zanimacija, već opšta
planetarna pojava, uz nužnu napomenu kako nema pouzdane
metodologije u utvrdjivanju razmera denuncijatskih sklonosti
ljudi.
Da li
smo dosista bili lišeni svih sloboda? Na sličnom fonu sam
ovih dana javno polemisao sa dr Ivom Bancem koji je,
učestvujući na jednoj sesiji u Sarajevu, o temi zločina
komunističkih režima, izložio tezu kako su jugoslovenski i
sovjetski model u suštini jednaki?! Dr Banac tvrdi kaklo „ u
ključnim stvarima funkcioniranja sistema , toleriranja
opozicije , toleriranja javne reči i govora nije bilo bitnih
razlika „. U suštini istu tezu pokušava plasirati i Rasova.
Da apstrahujem ovde socijalne i ekonomske aspekte bivše
Jugoslavije ( sredinom šezdesetih godina prošlog veka
beležila je najdinamičniju stopu privrednog rasta u svetu )
, te da se isključivo fokusiram na sferu kulture i
umetnosti, dovoljno je spomenuti čuveni Krležin ljubljanski
referat, objavčljivanje Ćopićeve „ Jeretičke priče“,
avangardnu grupu „Medijala“, filozofski krug oko „Praksisa“,
ideološko-subverzivni „crni talas“ u kinematografiji, a opop
i rok muzici i da ne govorim. Sve je to predstavljalo
nedosanjan san u zemljama lagera i sovjetskog monolita.
....* Ostaju mi nejasne pobude Rasove histerične
jugofobije.Da li zbilja slučaj nemara u domu zdravlja, što
je ishodilo gubitkom majke i muža, u šta zbilja sumnjam,
može predstavljati alibi da se popljuje jedna zemlja i jedna
ideja. Da li Rasova ove obede piše iz ambijenta i vizure
tranzicijskog bespuća, u kojem je objavila, zamisliter, već
pet knjiga!“
* To ne znači da u socijalističkom bloku nije bilo
socijalističke demokratije . SSSR je u njemu bio
najuticajnija država kao što je, na primer, SAD danas u
evroatlanskom svetu. Taj uticaj se najviše vezuje za ime
Staljinas i njemu pripisuju diktatorska ovkašćenja. To je
teza Zapada.
|