Pres clipping

JUGOSLAVIJA

Jugofobija sa usporenim dejstvom

(Dusan Babić, publicista, Sarajevo, Politika 22.7.09)

Prer tri meseca polemisao sam sa Evom Ras, inspirisan njenim tekstom „ Tito bez holiduzovanja“ ( 24.4.2009). Reakcije na moj ispis nije bilo, što objašnjavam jugofobnom eksplozijom sa usporenim dejstvom. U najnovijem izlivu jugofobnih emocija Rasova ne govori istinu! Na jednom mestu doslovno kaže: „Bili smo lišeni svih sloboda...“, insinuirajući denucijantski karakter  ljudi sa ovih prostora! I to en masse („ pola stanovništva je otkucavalo drugu polovinu“).Kako je uopšte došla do tako egzaktnih podataka? Možda čini aluziju na jedan raspis nemačkih vlasti u okupiranom Beogradu, kako nema više potrebe da otkucavaju druge ljude, jer već imaju dovoljno informacija. Otkucavanje nije nipošto, niti isključivo srpska zanimacija, već opšta planetarna pojava, uz nužnu napomenu  kako nema pouzdane metodologije u utvrdjivanju razmera denuncijatskih sklonosti ljudi.

Da li smo dosista bili lišeni svih sloboda? Na sličnom fonu sam ovih dana javno polemisao sa dr Ivom Bancem koji je, učestvujući na jednoj sesiji u Sarajevu, o temi zločina komunističkih režima, izložio tezu kako su jugoslovenski i sovjetski model u suštini jednaki?! Dr Banac tvrdi kaklo „ u ključnim stvarima  funkcioniranja sistema , toleriranja opozicije , toleriranja javne reči i govora nije bilo bitnih razlika „. U suštini istu tezu pokušava plasirati i Rasova. Da apstrahujem ovde socijalne i ekonomske aspekte bivše Jugoslavije ( sredinom šezdesetih godina prošlog veka beležila je najdinamičniju stopu privrednog rasta u svetu ) , te da se isključivo fokusiram  na sferu kulture i umetnosti, dovoljno je spomenuti čuveni Krležin ljubljanski referat, objavčljivanje Ćopićeve „ Jeretičke priče“, avangardnu grupu „Medijala“, filozofski krug oko „Praksisa“, ideološko-subverzivni „crni talas“ u kinematografiji, a opop i rok muzici i da ne govorim. Sve je to predstavljalo nedosanjan san u zemljama lagera i sovjetskog monolita. ....* Ostaju mi nejasne pobude Rasove histerične jugofobije.Da li zbilja slučaj nemara u domu zdravlja, što je ishodilo gubitkom majke i muža, u šta zbilja sumnjam, može predstavljati alibi da se popljuje jedna zemlja i jedna ideja. Da li Rasova ove obede piše iz ambijenta i vizure tranzicijskog bespuća, u kojem je objavila, zamisliter, već pet knjiga!“

* To ne znači da u socijalističkom bloku  nije bilo socijalističke demokratije . SSSR je u njemu bio najuticajnija država kao što je, na primer, SAD danas u evroatlanskom svetu. Taj uticaj se najviše vezuje za ime Staljinas i njemu pripisuju diktatorska ovkašćenja. To je teza Zapada.