Kraj 20 i početak 21 veka karakterišu brojni fenomeni i procesi, koji su doveli u pitanje mnoge do skora važeće sisteme društvenih i moralnih vrednosti. Sveobuhvatnost promena i poremećaja izazvali su nestabilnost i krizno stanje kako unutar pojedinačnih zemalja tako i na globalnom nivou. Svi ti lruštveni lomovi i protivrečnosti imali su za posledicu idejne konfuzije i pojavu brojnih političkih partija, naročito u bivšim socijalističkim državama.

Na jednoj strani imamo agresivno nastupanje antikomunističkih snaga u različitim pojavnim oblicima, počev od liberalno-kapitalističke građanske desnice i nacionalističke desnice, pa do klerikalnih i monarhističkih ideologija i pokreta. Čeprkajući po događajima vezanim za period socijalističkih revolucija, antikolonijalnih i oslobodilačkih pokreta, služeći se lažima i poluistinama, partije desnice satanizuju komuniste i sprovode anitikominističku hajku, usvajaju antikomunističke pamflete, sprovode tzv. ideološku lustraciju, podižu spomenike žrtvama komunizma, traže zabranu rada komunističkih partija, poništavaju sva pozitivna dostignuća perioda socijalizma i proglašavaju liberalni kapitalizam za sistem društvenih odnosa za sva vremena. Na takvu silovitu i dirigovanu antikomunističku hajku još uvek nema jedinstvenog i adekvatnog odgovora od strane komunističkih i racničkih partija Erope i sveta.

Na drugoj strani imamo partije i pokrete koji sebe svrstavaju na levicu a koji se u svojim programima i praktičnom političkom delovanju, zajedno sa partijama desnice, zalažu za kapitalističke društveno-ekonomske odnose, govore o „humanom" kapitalizmu, o "poštenoj" privatizaciji, sa nešto malo više socijalne pravde. Reč je o idejnom konceptu, prisutnom u prošlosti i u sadašnjosti, koji nastoji da pomiri rad i kapital, dve nepomirljive socijalne kategorije tj. dva nepomirljiva društvena odnosa.

Na trećoj strani imamo mnoštvo komunističkih i radničkih partija, naročito u bivšim oocijalističkim državama, koje još uvek nisu dale potpune odgovore na pitanja vezana za ključne uzroke koji su doveli do kontrarevolucija i sloma socijalizma u tim zemljama. Nažalost, umesto da ove partije ostvaruju i stalno povećavaju akciono jedinstvo u političkoj borbi protiv antikomunističkih snaga u svojim zemljama, još uvek su među njima prisutna uzajamna optuživanja, podele i izdaje. U cilju prevazilaženja nesporazuma i podela, Komunusti Srbije su se dogovorili da kao KOALICIJA izađu na predstojeće lokalne izbore, kao i da jednovremeno rade na stvaranju JEDINSTVENE KOMUNISTIČKE PARTIJE SRBIJE. Ostvarenje ideje ujedinjenja komunističkih snaga u Srbiji biće značajan doprinos stvaranju uslova da organizovane komunističke snage konačno krenu u kontranapad, da se neutrališe antikomunistička propaganda i da se reafirmišu komunističke ideje u našoj zemlji, Evropi i u svetu, bez kojih nije moguća humanizacija i demokratizacija svetske zajednice, niti istinski društveni progres. koji se može ostvarivati samo ako je otvoren put ka pravednom besklasnom komunističkom društvu.

Suprotno zalaganju komunista, danas imamo negativne društveni procesi na globalnom svetskom nivou, kao i na nivou mnogih pojedinačnih zemalja, koje generišu i sprovode zapadne sile na čelu sa SAD što ima pogubne posledice za čitavo čovečanstvo, a naročito za male i nerazvijene u koje spada i naša zemlja. Svedoci smo zloupotrebe tekničko-tehnološkog razvoja u nehumane i agresivne svrhe, ekonomskog podčinjavanja i stalnog povećavanja jaza između razvijenih i nerazvijenih, raubovanje prirodnih resursa i zagađivanje životne sredine, kao i vojnog i kulturnog porobljavanja naroda i država. Zajedničko ime svih tih negativnih procesa, koji se sprovode putem: globalizacije, tranzicije i pljačkaške privatizacije, u korist vlasnika mega kapitala, uz aktivno učešće i podršku marionetsakih režima instaliranih po čitavom svetu, jeste neokolonijalizam. Dok kolonijalne sile imaju razrađenu strategiju kolonijalnog osvajanja, zemlje izložene kolonizaciji nemaju nikakve strategije, ili je ona podređena strategiji kolonizacije. Zato je za komuniste jedina prihvatljiva alternativa zalaganje za strategiju ravnomernog razvoja međunarodne zajednice. To u suštini znači otvaranje perspektiva za stvaranje slobodne zajednice ravnopravnih naroda, kao algernative vladajućem kolonijalnom poretku. Samo tako je moguće zaustaviti apokaliptičku viziju liberalnog kapitapizma, dalju koncentraciju materijalnog bogatstva na jednoj i materijalne i životne bede na drugoj strani. Zalaganje progresivnog dela čovečanstva za ostvarenje tog veličanstvenog i humanog cilja u suštini znači borbu za besklasno komunističko društvo. Drugim rečima, čovečanstvo ne može izbeći samouništenje ako ne ujedini sve progresivne i stvaralačke snage i ne usmeri se na stvaranje novog načina i uslova života kojim će se. umesto masakriranja prirode zarad stvaranja profita u korist vlasnika mega kapitala. vršiti oplemenjavanje životne sredine i samog života.

Način na koji danas deluju antiglobalisti, organizujući protestne skupove prilikom povremenog okupljanja GRUPE G8 najrazvijenijih zemalja sveta i u drugim sličnim prilikama, ma koliko bili korisni i poželjni, ne mogu bigi dovoljno delotvorni i dati željene rezultate, niti biti adekvatna zamena za dobro osmišljenu i organizovanu političku akciju ujedinjene svetske komunističko-radničke levice. To znači da će zaustavljanje negativnih procesa u svetu, a time i u vašoj zemlji, biti uspepšo i moguće samo ako se nezadovoljstvo ugroženih slojeva stanovništva širom sveta, postojećim liberalno-kapitalističkim odnosima,___kanališe u organizovanu političku snagu, kako na nivou pojedinačnih država tako i na globalnom svetskom nivou. To je danas najvažniji istorijski zadatak pred kojim se nalazi čovečanstvo i njegove progresivne snage, u okviru kojih organizovane komunističke i radničke partije moraju na sebe preuzeti najvažniji deo posla. Međunarodni komunistički i racnički pokret, kao avangarda slobodoljubivog većinskog dela čovečanstva, mora liberalnom kapitalizmu, imperijalizmu i globalizmu suprotstaviti osavremenjeni proleterski internacionalizam. koji, pre svega, podrazumeva intenziviranje klasne borbe, u skladu sa savremenim društvenim uslovima, klasnu solidarnost eksploatisanih i poniženih, borbu protiv svih oblika porobljavanja i pljačke naroda i država, kao i uspostavljanje multipolarnog sveta, u kome će odnosi počivati na ravnopravnoj međunarodnoj saradnji, na opštoj demokratizaciji savetske zajednice, bez ičije dominacije, cenralizacije i monopolizacije odlučivanja o sudbini čovečanstva.

Suprotno istaknutim načelima, za koje se komunisti zalažu, danas smo svedoci kako nosioci političke, ekonomske i vojne moći u svetu, preuzimajući na sebe ulogu svetskog policajca, ignorisanjem i ponižavanjem institucija UN primenom različitih metoda navodne borbe protiv terorizma, za "ljudska prava", za „demokratizaciju" svetske zajednice, sprovode nasilje nad narodima i suverenim državama, o čemu imamo bezbroj primera u svetu i u našoj zemlji. Zato možemo dovoljno pouzdano ocentii da je danas najveće zlo sa kojim je slobodoljubivo čovečanstvo suočeno tzv. antiteroristički državni terorizam. koji sprovode zapadne sile na čelu sa SAD. Pri čemu, u ostvarivanju porobljivačke politike agresivnog imperijalizma, udarnu pesnicu pretstavlja NATO, koji ugrožava mir i slobodu naroda i država širom sveta.

Zato, KOMUNISTI SRBIJE moraju postati značajan deo jedinstvenog antiimperijalističkog i antiglobalističkog fronta, čiji je zadatak da se organizovano suprotstavi agresivnom imperijalizmu i neokolonijalizmu. Bez obzira na još uvek snažno prisustvo retrogradnih društvenih procesa u svetu i našoj zemlji, koji se sprovode na idejama liberalnog kapitalizma i drugih retrogradnih ideologija, komunisti nemaju nikakvog razloga da sumnjaju u superiornost svojih ideja. Da bi komunistička avangarda uspešno vršila svoju progresivnu društvenu istorijsku misiju, ona mora izvući pouke iz grešaka napravljenih u prošlosti i ujediniti svoje snage, kako na nivou pojedinačnih država, tako i na globalnom svetskom nivou, dati odgovore na brojne izazove sa kojima je svet danas suočen, odnosno definisati jasnu idejnu platformu za nastavljanje zajedničke klasne borbe primerene savremenim uslovima u kojima se svet danas nalazi.