Dnevni list "PRAVDA", 12.9.2007.
Piše:
Milijana Baletić
Džaba nos u šake - bazdi trulež „u državi Danskoj" ništa
ne pomaže! Iz onoga „biti il' ne biti" ne izlazimo - to
nam je stil života postao! Sve mi raspolućenosti dođu
ka' melem na ranu ali ova oko NATO-a! Ne mogu da
podnesem da mi temeljne vrednosti diraju - ja sam
tradicionalista!
Ako se iko ugradio u ovu zemlju, to je NATO! Niko takvog
i tolikog traga, nad našom zemljom i narodom, ostavljao
nije! Da nije ništa no što nam je iz čista mira 1999. za
samo tri meseca s neba palo 13.000 tona osiromašenog
uranijuma - znate li vi koliko to košta - dinara nam za
to nisu tražili! Da ne pričam koliko je to duboko i
trajno, takoreći neizbrisivo, ugrađeno u temelje ove
zemlje!
I našoj deci je, isto tako bez dinara, palo oko 37.440
kasetnih bombi i to napravljenih u obliku igračaka i
slatkiša kako bi se dečica odma za to uvatila! Ako ni po
čemo, po ovome se vidi koliko su bolećivi! 0 svemu su
razmišljali! Mreža nadgrobnih spomenika, preko 1.000
ubijenih vojnika i 2.000 civila, od čega 88 dece, su
podsetnik njihovog trajnog prisustva! Preko 10.000
osakaćenih koji hodaju
Srbijom ne daju da se zaborave dela tih naših prijatelja!
A srušeni mostovi, fabrike, bolnice, televizije...!
Mada, ruku na srce, sve bi ovo džaba bilo da „nama naša
borba nije dala" Vuka za šefa diplomatije koji zna da su
Srbi nezahvalan narod i da ne bi đavo odnio šalu, on je
još jula 2005, dok smo se mi sunčali, uvatio lapis u
ruke i potpisao Sporazum sa NATO-om i preda' mu sve naše
drumove, pruge, vodu, nebo, da s njima rukovodi! Vuk je
ovlastio NATO da se kod nas oseća ka' kod kuće da
razvozi, uvozi, prevozi šta hoće, koga hoće i koliko
hoće i usput da maše svojim zastavama! Mogu i da siluju,
tuku, kradu, ruše, ubijaju - niko ih ni mrko pogledat ne
sme! I treba! Za sva ta dela smo se nekako morali
zahvalit!
Da Vuka nije bilo, umalo da nam se „nos okine" oko
podnošenja one tužbe protiv NATO-a, mada, istine radi,
nije samo Vuk zaslužan za spašavanje obraza, ceo DOS je
tražio povlačenje tuž&e protiv naših dobrotvora! Još
1992. je „otac nacije" Dobrica Ćosić pisao tajno pismo
američkom ambasadoru Džonu Skenlonu moleći ga da u NATO
uđemo! I sad posle svega - jedni oće, drugi neće
NATO!
Da je i zbog čega drugog ja bih razumela, no zbog Kosova
i Rusa! Šta imaju i ti Rusi da se petljaju u naše
prijateljske odnose sa Amerikom?! Neka to, no bi sad
neki još i vojsku slali na KiM (kao ono Rezolucija 1244
i ostale „trice i kučine") no sva sreća što nam palicu
nad vojskom demokrate ne ispuštaju!
Šta bismo mi da nas ne umiri Šutanovac: „Dok sam ja
ministar, niko neće ići na Kosovo!" Bravo! Ko je još
video da vojska brani i čuva svoju teritoriju! I
„moj" predsednik lepo kaže da „ne treba pozivati Ameriku
da odustaje od ovog cilja, i da su izjave protiv NATO-a
štetne"! Zna on da se bez vojske ne može - za to su
i doveli NATO, doduše prvo su morali uništiti našu
vojsku, logično, dve vojske ne idu zajedno! Kad se sebe
radi zalagala još jedna naša „gromada" iz diplomatije,
Svilanović, tražeći davne 1999. od Holbruka da Amerika „buduću
demokratsku vlast Srbije oslobodi od Kosova" - mora da
je za to posle revolucije i seo u di-plomatsku fotelzu!
Sve su, tamo oni, još tada znali, i da će oni biti vlast,
i šta će biti sa KiM!
Neki kažu tukli su nas - pa šta ako su, i sarađivali su!
Sećate li se kako ih je simbol petooktobarske revolucije
i naš ponos Đinđić bodrio iz Nemačke, kad su posustajali
iste te 1999. „da nastave žestoko još samo 15 dana sa
bombama po Sr-biji i režim će pasti"! Ma, znate šta,
dosta je kroz istoriju bilo nezahvalnog naroda i
nenagrađenih vođa! I treba da mu porodica živi u
državnim vilama na Dedinju! I treba bulevari da nose
njegovo ime! I treba da postoje njegovi fondovi! I ne
samo njegovi nego svi zaslužni iz te plejade da uživaju
blagodeti Srbije - može to Dedinje, ono je svašta moglo!
