“PRAVDA“, utorak, 4.9.2007. godine

Autor: Mr Dejan Mirović.

BEG IZ EVROPSKE POLJSKE

Poljski primer najbolje pokazuje šta donosi članstvo u EU zemljama istočne Evrope.

Migracije: Prema više procena iznetim u međunarodnoj i poljskoj javnosti, iz Poljske je emigriralo oko dva miliona ljudi nakon ulaska ove zemlje u EU 2004. godine. S druge strane, u periodu od 1956. do 1980. iz Poljske je emigriralo oko 800.000 ljudi, a u kriznim 80-im još oko 270.000 ljudi. Dakle, iz Poljske je nakon ulaska u EU otišlo više ljudi nego za četiri decenije ko-munizma.

Jeftina radna snaga: Reportaža Bi-Bi-Sija iz aprila 2006. opisuje težak položaj poljskih imigranata u Britaniji. Valdek, radnik iz poljskog grada Bidgošća, u kome je stopa nezaposlenosti oko 20 posto, izjavio je: - Poljske radnike plaćaju između četiri i pet funti, odnosno između nepunih pet i sedam evra na sat što je izuzetno malo. Ako radim svega dva do tri dana nedeljno, onda nemam dovoljno novca koji bih mogao da pošaljem porodici u Poljskoj. Kada bih ovde u Britaniji imao dobar, stalan posao, doveo bih i porodicu. Ovde se za razliku od Poljske, lepo živi.

Nezaposlenost: Nakon ulaska u EU, nezaposlenost u Poljskoj je porasla. Pad je zabeležen nešto kasnije, ali najviše zbog odlaska radne snage u inostranstvo. Došlo je do deficita kvalifikovanih kadrova. U izveštaju Svetske banke iz 2006. godine se čak konstatuje da u Poljskoj postoji manjak radnika i uporzorava se da to utiče na razvoj privrede.

Rast spoljnog duga i deficita: Prema podacima američkih državnih organa, poljski spoljni dug je porastao u periodu od 1989. do 2006. godine, za skoro neverovatnih 107,7 milijardi dolara. Takođe, politički motivisan raskid sa privredom Rusije i zaokret ka Nemačkoj kao glavnom spoljnotrgovinskom partneru, doneo je porast budžetskog deficita sa milijardu dolara u 1988. na 9,2 milijardi dolara u 2006. kao i porast spoljnotrgovinskog deficita sa 1,7 milijardi dolara 1987. godine na 2,5 milijardi dolara 2006. To je bila direktna posledica „samoubilačkog" odbacivanja tržišta bivšeg SSSR i Rusije, na koje je 1987. godine otpadalo 25 posto ukupnog izvoza i 27 posto ukupnog izvoza Poljske.

Pad prirodnog priraštaja: „Krizne" 1983, u Poljskoj je bilo oko 723.000 porođaja, 1996. oko 482.000 a „evropske" 2000. samo 378.000. Dakle i u ovoj oblasti evropski put je vodio u sunovrat.

Zatvaranje brodogradilišta: Kao „kruna" evropskog puta, iz Brisela je 2007. stigao zahtev da se zatvore dve trećine čuvenog brodogradilišta u Gdanjsku. U njemu je 1980. godine 17.000 radnika „Solidarnosti" započelo štrajk koji je bio početak rušenja komunizma u Poljskoj.

Prema hrvatskim medijima, portparol Evropske komisije je poručio (iako je broj radnika u odnosu na 80-e već bio smanjen na oko 3000), da se „sadašnji kapaciteti u postojećem obliku moraju zatvoriti", jer su navodno „nelojalna konkurencija".

To je izazvalo ogorčenje u Poljskoj. Bivši vođa „Solidarnosti" i predsednik Poljske Leh Valensa je patetično izjavio da je zahtev EU njegov „lični poraz" i da je to kao „da nismo sposobni pomoći našoj majci".

Radnici iz brodogradilišta su čak 31. avgusta 2007. protestovali ispred zgrade EU u Briselu. Verovatno, uzalud. Brisel dosledno štiti monopoliste iz Zapadne Evrope. U tom kontekstu, sekretar Udruženja evropskih brodogradilišta im je samouvereno poručio: „To je nerealno razmišljanje i naše kolege treba da se okrenu prema budućnosti i da prestanu da žive u prošlosti".

Lustracija: EU put je doveo i do sunovrata demokratije. Donet je nedemokratski zakon o lustraciji koji je trebalo da obuhvati 700.000 ljudi. On je osuđen čak i od Ustavnog suda, a kritikovali su ga i brojne poljske i međunarodne javne i političke ličnosti: Mazovjecki, Valensa, Germek, Kon-Bendit, Ignjasio Ramone.

Evropski put je Poljskoj doneo ne samo ekonomski, već i demokratski deficit.