Hrisovulja

Kada, gde, kako? Da li vreme teče unapred? Ne, kao da postaje sve drugačije. Prostor i vreme, te kategorije egzistencijalnosti kao da pokazuju mutantni karakter svojih bazičnih osobina.

Ljudsko društvo, kao i prirodu determinišu od vajkada pomenute egzistencijalnosti. Temporalnost upravo daje dinamiku razvoju društva.

Istorijske činjenice nedvosmisleno ukazuju kako jedna društvena forma, jedan oblik društveno-ekonomskog sistema smenjuje drugi. Upravo u takvom sledu ogleda se normalan tok razvoja čoveka kao socijalnog bića. Svakako ova dijalektička zakonitost je zdravog karaktera samo kada biva determinisana progresijom kao suštinskom odrednicom. Progresija se konkretno ispoljava u smislu da zaostali - retrogradni sistem smenjuje napredniji i razvijeniji društveni i ekonomski poredak.

Srbija i srpsko društvo ovde i sada već duže vreme pokazuju veći broj snažnih i opasnih znakova maligne bolesti koji se manifestuju kroz najretrogradnije fenomene. Dominantan fenomen takve vrste je svakako NACIONALIZAM i KLERONACIONALIZAM sa često izraženim elementima FAŠIZMA. Crkva je na javnoj društvenoj sceni. Sveštenici, od predstavnika najuže crkvene hijerarhije, pa do paroha u kakvom selu, učestvuju u svim bitnijim zbivanjima. Oni određuju kada će narod postiti, kada ne. Određuju i da li se u vreme posta sme održavati neka javna manifestacija i kakvog karaktera sme biti. Apsolutno svaka državna svečanost upriličena povodom značajnih kulturno-istorijskih događaja je mesto na kome je uvek i nezaobilazno prisutna, uz državnu, i crkvena elita. Znači, bez dvoumljenja - CRKVENO-DRŽAVNI SAVEZ. Srbijo, dobrodošla u XIV vek! Žal za Srbijom "svetorodne loze Nemanjića". Najbitnije je za čoveka da je Srbin i pravoslavac. No, ovo je samo manifestna pojava dugogodišnje teze lansirane u klerikalnim i njima bliskim laičkim krugovima. Pomenuta teza eksponira mitski stav o Srbima kao starom i jednom od najstarijih naroda na svetu, sa metafizičkom nebeskom dimenzijom, dimenzijom neuništivosti i večnosti, za ugled svima drugima, svagda i uvek.

No gore pomenuti stav dobija kod svojih pristalica veliku specifičnu težinu, jer je izgrađen na ideji drmatičnosti trenutka opstanka Srbije i srpstva. Ova dramatičnost eksponira ideju da protiv svekolikog srpskog naciona i vere pravoslavne postoji svetska zavera. Cilj ove zavere je uništenje pomenute vere i nacije, a kao nosioci ovog podhvata imenovani su JEVREJI, tj judeo-bankari. Ova teorija ima i svoju dogmatsko-metafizičku stranu, jer svoje ideje obavija tumačenjem određenih apokaliptičnih hrišćansko-dogmatskih spisa u koje ne bi smeo posumnjati ni jedan ortodoksni vernik.

Iznesene činjenice nedvosmisleno ukazuju na pomenutu spregu između nacionalizma i kleronacionalizma koji produkuje teorije zavere i antisemitizam, tj. FAŠIZAM.

Nosioci ovih ideja su personalizovani u likovima davno poraženih retrogradnih snaga koje se sada ekspanzivno afirmišu. Najekstremnija ličnost po subjektivnoj proceni iz te plejade je izvesni RATIBOR-RAJKO ĐURĐEVIĆ bivši nedićevsko-četnički omladinac i ideolog koji putem svoje izdavačke kuće IHTUS-HRIŠĆANSKA KNJIGA, zapravo literature koju plasira, opasno i snažno truje svest, naročito mladih generacija, na duži rok. Ovi podaci su precizno navedeni, primarno i da bi se empirijski mogli proveriti.

Pitanje svih pitanja na temelju iznesenog je: KAKAV JE STAV DRŽAVE I NJENIH INSTITUCIJA PREMA OVAKVIM I SLIČNIM "LITERARNIM" FENOMENIMA?

Država se po ovakvim pitanjima uglavnom ne oglašava. Ona je "tolerantna" i "demokratska". Izraziti i ovakve stavove, izvesno je, da je po shvatanju današnjih vlastodržaca "in", jer se i na takav način najbolje distancira od "antisrpskog komunizma, koji je Srbiju razarao 50 godina". No, svako ko iole može i ume elementarno logički da razmišlja odmah će zapaziti ne samo ordinarnu laž i izmišljotinu "demokrata", već će u svemu tome prepoznati jednu zamaskiranu pozadinu, čije razotkrivanje pokazuje istinsku suštinu stvari.

Naime, država je kao u srednjevekovnoj Srbiji Nemanjića, crkvi, svom najbližem klasnom savezniku, podarila "tapijom" narod. HRISOVULJA je zapravo naziv darovne povelje kojom je vladar feudalne Srbije darivao crkvu zemljišnim posedima, sa svim selima i stanovnicima koji su u njima živeli. Ovi seljani su bili obavezni da argatuju za svog gospodara.

Današnja država čini suštinski istovetan potez. Crkvi je "duhovnom tapijom", na duhovnu obradu - eksploataciju podarila narod, dok ga ona eksploatiše radno, i na veliki broj drugih, najbeskrupuloznijih načina. Većina građana živi u ekonomskom siromaštvu. Državnu, zapravo društvenu, imovinu, koju su svi zaposleni stvarali 50 godina država rasprodaje za mizernu novčanu nadoknadu domaćim i belosvetskim kapitalistima čiji je kapital često veoma sumnjivog porekla. Potom ti kapitalisti otpuštaju radnike kao radni, tj. tehnološki višak, ili ih zadržavaju na radnom mestu maksimalno eksploatišući njihovu radnu snagu i isplaćuju im najčešće minimalne zarade. Kada je, pak, na bolovanju, radniku se uglavnom zarada uopšte i ne isplaćuje. Sa druge strane da i ne govorimo o tzv. radu "na crno", gde radnici ne ostvaruju ni elementarna prava na socijalno i zdravstveno osiguranje. Pri razmatranju ovih tema, realnog života, neophodno je pomenuti i penzionere koji su, odradivši pošteno svoj radni vek, većinom na rubu egzistencije, jer primaju minimalne penzije sa zakašnjenjem od po nekoliko meseci. I tako redom, i tako dalje. Stvarnost života u "demokratiji" je vrlo, vrlo turobna i teška za većinu ljudi sa "perspektivom sjajne budućnosti u evro-atlantskim integracijama". No, do ostvarenja ovog cilja narod ima pominjanu nacionalnu ideologiju i mitologiju koju održava i podgreva jedna od najstarijih i najznalačkijih ustanova za ovakav vid posla - srpska crkva. Tako su srpska država i crkva na istom zadatku opijanja naroda, da životna realnost ne bi delovala u svom punom sadržinsko-kvantitativnom smislu.

Na kraju treba postaviti pitanje koliko će trajati i kada će prestati da deluje ovaj efekat darovne povelje. Kada se svi "blagodatni" plodovi tranzicije-neokolonizacije, tj. uvođenja liberalnog kapitalizma budu manifestovali još snažnije i potpunije, neminovno većina ljudi će početi da posmatra i sagledava stvarnost otvorenih očiju. Ove okolnosti mogu snažno uzdrmati, a verujem možda i potpuno, u izvesnoj konstelaciji i eliminisati aktuelni državno-crkveni savez. Tada će se i sva nacionalna, tj. nacionalistička ideologija i mitologija pokazati u svom pravom, suštinskom smislu kao mehur od sapunice, koji je za sobom, na žalost ostavio najstrašnije posledice: mržnju, ratove, smrt - požar i pepeo. Kao što sam na izvestan način maločas naznačila, prava realnost ekonomskih i socijalnih odnosa postaće dominantan predmet interesovanja ljudi. No, sam osnov, karakter i produkti ovih odnosa neminovno će implicirati artikulaciju potrebe da se mnoge vrednosti prevrednuju, da se REAFIRMIŠU I PONOVO OPREDMETE OSNOVNI POSTULATI SOCIJALISTIČKOG DRUŠTVA, a što je de facto poziv na AKCIJU PROGRESIVNIM I AVANGARDNIM SNAGAMA DA OTPOČNU I IZVRŠE TEMELJITU I POTPUNU IZMENU STVARNIH USLOVA ŽIVOTA.

Sanja Đorđević