(Nedeljski dnevnik, Ljubljana, 13.02.2008)

Piše: Stevan Mirković, general u penziji i predsednik “Centar Tito”

Rado ide Janez u vojnike

Nekada se naslov kao pesma pevao u Srbiji. Više ne.Ovde se služi uglavnom civilni vojni rok a od profesionalne vojske smo još daleko. Slovenci preuzimaju ratnički imidž od Srba.

Slovenija je svečano poslala novi kontigent vojnika na Kosovo. Zvanično, oni su u službi mira i sigurnosti ljudi u toj srpskoj pokrajini. Nadam se da su u trkačkoj kondiciji jer će im trebati kada počne gužva.  A ovo bez guzve ne moze proci. Moraju biti brži od Italijana u čijem će sastavu biti. Ali i od Nemaca, poznatih po neverovatnoj brzini iz  marta 2004. kada su nestali “ bez traga i glasa” i tako omogućili Albancima i Srbima da se “mirno” tuku. Bilans od 19 mrtvih (što je više od broja poginulih Slovenaca u  višednevnom “ratu za osamostaljene Slovenije” 1991. S.M.), stotine spaljenih manastira i crkava i hiljade kuća nije strašno prema onome što se može dogoditi na Kosovu 2008. i godinama posle nje! Nezavisno Kosovo je objava rata Srbiji. I to dugog i teškog rata.

Šta je razlog da Slovenija šalje svoju decu u smrt širom sveta?

Sećam se vremena kada su današnji vlastodršci, tada nacionalni romantičari, nazivali JNA okupatorskom vojskom a samostalnu Sloveniju “prvom demilitarizovanom državom u svetu”, što je i list MLADINA zdušno zastupao.. Šta bi ? Žao mi je što  moram da konstatujem da je slovenačka vojska danas okupator na teritorije Srbije. Čini mi se da je rukovodeći vrh Slovenije (Janša, Rupel,Erjavec) preterao u nastojanjima da bude “ veći katolik od pape” i tako skrene pažnju Zapada na sebe.

Janša umiruje gradjane Slovenije da Srbija neće bojkotovati njenu robu “jer je ona kvalitetna”. Ako se to  i dogodi – to neće biti zbog kvaliteta robe (u Srbiji u  mnogim kućama sva bela tehnika nosi oznaku GORENJE) već zbog radnika koji su tu robu proizveli i Slovenaca koje su nam još uvek bližnji i ne trebamo prevodioce radi sporazumevanja.