|
I z d a j a
( “Izdajnici” – 15.januar 2008)
Izdaja zemlje je isuviše ozbiljna stvar da bi se
o njoj moglo raspravljati amaterski i na način kako to čini
M.Bobić – Mojsilović u navedenom napisu. Izdaja, izdajstvo
nisu ideje, političko ili ideološko opredelenje već delo,
aktivnost kojima se sprečava ostvarenje planova odbrane
zemlje i naroda. Tu spadaju i špijunaža, odavanje vojne
tajne itd. Ova drustvena pojava nije novijeg datuma. S njom
se Srbija susreće od svog formiranja kao država a
kulminirala je u II SR. Zahvaljujući tom iskustvu naš narod
nema problema da prepozna izdaju i izdajnike i obračuna se
s njima jer zna da su oni opasniji po bezbednost zemlje od
neprijatelja kome služe.A njih smo imali , hvala bogu, dosta:
Turci, Austrijanci,Nemci, Italijani Madjari,Bugari, Albanci,
pa danas Amerikanci itd.
Od 2000.godine izdajstvo je kroz Partnerstvo za mir postalo
državna
politika. Pentagon i NATO potpuno kontrolišu sve vojne i
bezbednosne institucije države.Ima osnova da se jednog dana
izvedu pred sud zbog izdaje zemlje najodgovorniji
funkcioneri u sektoru nacionalne bezbednosti iz tog perioda(
predsednici države i vlada, ministri odbrane, NGŠ itd.)
Moralno politička podobnost ili politička
korektnost nisu izum i specificnost komunističke vlasti. I
juče i danas, u bilo kojoj državi sveta, traži se lojalnost
građana državi.
H.Truman, predsednik SAD, svojom Naredbom o lojalnosti 1947.
otpustio je iz državne službe sve komuniste i njihove
simpatizere. Može li, na primer, danas u Srbiji na bilo
kojoj funkciji u državnoj upravi i državnim preduzećima i
institucijama , od opštine do Skupštine, biti lice koje
nije član jedne od partija na vlasti (DS,DSS,G17,NS itd.) .
Garantovano ne. Partije na vlasti svojim protivnicima (
SRS,SPS) dele etikete rusofila, radikalizma, izolacionizma,
militarizma, antievropizma itd.
Pokušaji nasilja prema drzavi u SFRJ nisu
tretirani kao nelojalnost već su okarakterisani kao
neprijateljski akt a njihovi akteri kao neprijatelji
države.Ni to nije naš izum.Da ne idem dalje opet ću uzeti
primer Kraljevine Jugoslavije. KPJ je kao politička partija
na izborima 1920. (Ustavotvorna skupstina) osvojila 59
poslanickih mandata i bila treća po snazi partija u državi (
posle DS i radikalne stranke). KPJ je u svom programu imala
i rušenje kapitalizma u njoj , što je i radila. Zbog toga
je već 1921. Naredbom vlade (Obznana) izbačena iz
parlamenta a njene organizacije raspuštene. Komunistička
štampa I svaka komunisticka aktivnost su zabranjeni.
Članstvo KPJ je progonjeno, zatvarano i ubijano. Komunisti
se ne žale na to. Oni se ponose svojim članovima stradalim u
borbi za komunizam. KPJ nije odbacila celokupno nasledje
kapitalizma – dobre stvari uzimala je za svoju praksu.
Prema tome, ovo danas nije vraćanje na politicku
scenu Srbije “opasne komunisticke parole o drugome koji je
neprijatelj” već restauracija kapitalistickog sistema u kome
su komunisti i njima slični, kao i u SAD, državni
neprijatelj broj jedan. Čim nešto zaškripi u ovom jadnom
sistemu odmah se potegne spasonosni argument - da su koreni
tog škripanja u vremenu kada su ovom zemljom vladali
komunisti.
Stevan Mirkovic, general u penziji i predsednik centra Tito
|
