| home | o nama | istorija KPJ-SKJ | Josip Broz Tito | literatura | arhiva | prilozi | linkovi |

 

     

I z d a j a

( “Izdajnici” – 15.januar 2008)

 

            Izdaja zemlje je isuviše ozbiljna stvar da bi se o njoj moglo raspravljati  amaterski i na način kako to čini M.Bobić – Mojsilović u navedenom napisu. Izdaja, izdajstvo nisu ideje, političko ili  ideološko opredelenje već delo, aktivnost kojima se sprečava ostvarenje planova odbrane zemlje i naroda. Tu spadaju i špijunaža, odavanje vojne tajne itd. Ova drustvena pojava nije novijeg datuma. S njom se Srbija susreće od svog formiranja kao država a kulminirala je u II SR. Zahvaljujući tom iskustvu naš narod nema  problema da prepozna  izdaju i izdajnike i obračuna se s njima jer zna da su oni opasniji po bezbednost zemlje od neprijatelja kome služe.A njih smo imali , hvala bogu, dosta: Turci, Austrijanci,Nemci, Italijani  Madjari,Bugari, Albanci, pa danas Amerikanci itd.

 

Od 2000.godine izdajstvo je kroz Partnerstvo za mir postalo državna politika. Pentagon i NATO potpuno kontrolišu sve vojne i bezbednosne institucije države.Ima osnova da se jednog dana izvedu pred sud zbog izdaje zemlje najodgovorniji funkcioneri u sektoru nacionalne bezbednosti iz tog perioda( predsednici države i vlada, ministri odbrane, NGŠ itd.)

 

            Moralno politička podobnost ili  politička korektnost nisu izum i specificnost komunističke vlasti. I juče i danas, u bilo kojoj državi sveta, traži se lojalnost građana državi. H.Truman, predsednik SAD, svojom Naredbom o lojalnosti 1947. otpustio je  iz državne službe sve komuniste i njihove simpatizere. Može li,  na primer, danas u Srbiji na bilo kojoj funkciji u državnoj upravi i državnim preduzećima i institucijama , od opštine do Skupštine,  biti lice koje nije član jedne od partija na vlasti (DS,DSS,G17,NS itd.) . Garantovano ne. Partije na vlasti svojim protivnicima ( SRS,SPS) dele etikete rusofila, radikalizma, izolacionizma, militarizma, antievropizma  itd.

 

            Pokušaji nasilja prema drzavi u SFRJ nisu tretirani kao nelojalnost već su okarakterisani kao neprijateljski akt a njihovi akteri kao neprijatelji države.Ni to nije naš izum.Da ne idem dalje opet ću uzeti primer Kraljevine Jugoslavije. KPJ je kao politička partija na izborima 1920. (Ustavotvorna skupstina) osvojila 59 poslanickih mandata i bila treća po snazi partija u državi ( posle DS i radikalne stranke). KPJ je u svom programu imala i rušenje kapitalizma u njoj , što je i  radila. Zbog toga je već 1921. Naredbom vlade (Obznana) izbačena iz parlamenta a njene organizacije raspuštene. Komunistička štampa I svaka komunisticka aktivnost su zabranjeni. Članstvo KPJ je progonjeno, zatvarano i ubijano. Komunisti se ne žale na to. Oni se ponose svojim članovima stradalim u borbi za komunizam. KPJ nije odbacila celokupno nasledje kapitalizma – dobre stvari uzimala je za svoju praksu.

 

            Prema tome, ovo danas nije vraćanje na politicku scenu Srbije “opasne komunisticke parole o drugome koji je neprijatelj” već restauracija kapitalistickog sistema u kome su komunisti i njima slični, kao i u SAD, državni neprijatelj broj jedan. Čim nešto zaškripi u ovom jadnom sistemu  odmah se potegne spasonosni argument - da su koreni tog škripanja u vremenu kada su ovom zemljom vladali komunisti.

 

Stevan Mirkovic, general u penziji i predsednik centra Tito     

 
     

Web magazin KOMUNISTI    Optimizovano za rezoluciju 800x600. CP 1250.