|
Piše Stevan Mirkovic,general u penziji
Sećanje na 1.proletersku
22.12. 2007. navršava se 66 godina od osnivanja
1.proleterske brigade NOV i POJ. Ona je bila prethodnica i
najslavnija jedinica moćne Jugoslovenske Armije (800.000
boraca) koja je rame uz rame sa armijama SSSR, SAD i
Engleske 1945. oslobađala Evropu od hitlerovaca. Druge
evropske zemlje dobile su slobodu “ na tacni”.
NOB su predvodili komunisti. Dok se 1941. Petar II opijao po
londonskim barovima “tugujući” za Srbijom, Draža tamanio
gibanicu na Ravnoj Gori, Nedić i Ljotić raportirali svaki
dan nemačkom zapovedniku Srbije koliko su “komunističkih
bandita” utamničili i pobili – Tito je sa srpskim i
jugoslovenskim partizanima tukao Nemce, oslobađao zemlju i
stvarao narodnu vojsku i narodnu vlast. Gerila, naoružani
narod još jedanput je odneo pobedu nad brojno i tehnički
nadmoćnijom armijom.
I danas se rvemo sa stranim nasilnicima koji žele
da KiM, kao i Nemci 1941., pripoje Albaniji. Balisti u
Preševu traže demilitarizaciju juga Srbije i pripajanje Kosovu.
Reakcionarni krugovi u Mađarskoj i Bugarskoj ne kriju svoje
aspiracije prema delovima Srbije koje im je Hitler
svojevremeno poklonio 1941. (Bačka, pirotski i bosilegradski
srez). Nije mrtav ni mit o nemačkom Banatu i ustaškom Sremu.
Bošnjačke vođe iz Sandžaka čežnjivo gledaju ka BiH. Opet smo
u životnoj opasnosti kao narod. Strani nasilnici imaju
podršku i potporu kao i 1941 u domaćim izdajnicima –
kvislinzima i kolaboracionistima. To su naslednici
kapitulantske politike Nedića, Ljotića, Draže Mihailovića,
hortijevaca, balista, muslimanskih fašista. Oni vladaju
Srbijom i izvršavaju sve naredbe i zahteve stranih sila i
krčme ono što su partizani i samoupravljači stvorili za pola
veka borbe i rada ( 1941 – 1991).
Postoji raspoloženje naroda da se krene u borbu protiv
stranih nasilnika i domaćih izdajnika. I 1941 izgledalo je
nemoguće ustati s oružjem protiv najveće sile na svetu i
njenih kvislinga i poraziti ih. Komunisti su verovali u
uspeh i uspeli jer su davali primer narodu – 3/4 od 4.000
predratnih članova KPJ u Srbiji poginula je u NOB. Teško
mogu da zamislim nekoga od današnjih političkih lidera u
stroju sličnom onom u Rudom 1941. Danas su nam primer Srbi
na KiM koji se već osam godina bore za goli život protiv
NATO okupatora i balista.
Srbija ima najvise razloga da se seća l. proleterske da bi
u danasnjoj situaciji, sličnoj onoj iz 1941., izabrala opet
pravi put u budućnost. Rudo nam je putokaz. Mudra i hrabra
Srbija podržaće samo one političke snage koje su spremne da
je brane i oružjem i po cenu sopstvenih života.
Predsednik Centra Tito i general u penziji Stevan Mirković |
