"PRAVDA", 12-13- jul (Intervju generala Mirkovića)

Stevan Mirković, general u penziji, uveren da bi samo Tito mogao da nas izvuče iz problema, aktuelnim stranačkim liderima poručuje

Kosovo se brani puškom!

Naši političari samo viču „ne damo Kosovo". Ne može se samo vikati, nešto mora i da se uradi, pa i da se uzme puška u ruke. Ako ćemo da se pitamo kolika je cena, onda ćemo ostati bez zemlje. Kosovo je privremeno okupirano i otcepljeno od Srbije, ali tamo traje pravi rat Milošević je utemeljio današnju Srbiju, on je ukinuo društvenu svojinu i bratstvo i jedinstvo Mira Marković je uništila SK - Pokret za Jugoslaviju, zato danas nemamo komunističku partiju Pavković i Ojdanić su svoj vojnički zadatak obavili perfektno. Odbranili su Kosovo.

General Stevan Mirković, bivši načelnik Generalštaba JNA i predsednik Centra „Tito", u intervjuu Pravdi govori o trenutnoj političkoj situaciji, našim liderima, sve poredeći ih sa svojim jedinim idolom Josipom Brozom Titom.

Ove nedelje general je dostojanstveno proslavio Dan borca, pa Dan ustanka i prisetio se tekovina NOR-a.
- Teško se danas živi, ali tako je bilo i 1941. godine, pa 1945. , ali smo se izvukli. Međutim, tada smo imali Tita i rukovodstvo koje je samostalno odlučivalo i nije moralo da po mišljenje ide u Njujork ili Brisel - kaže general Mirković.
On dodaje da je Tito toliko bio samostalan, hrabar i pametan da se čak suprotstavio i jednom Staljinu.
- Da li možete da zamislite situaciju da neko od sadašnjih funkcionera uradi tako nešto i kaže Solani, Braunu, Putinu ili Bušu: „Nećemo tako kako vi kažete". Ne, danas nema takvih državnika - kaže general Mirković.

Više ne izlazim na izbore

Za koga ste glasali i za koga nikada ne biste glasali?
- Ne glasam još od prvih višestranačkih izbora. Tada sam glasao za SPS misleći da je ta stranka samo nastavak Komunističke partije. Posle sam video da to baš i nije tako i od tad ne glasam.

Tito bi sačuvao Kosovo

Šta mislite kako bi se Tito ponašao u ovakvim političkim okolnostima?
- Ubeđen sam da bi našao rešenje. Slično je bilo i 1944. godine. U sred probijanja Sremskog fronta, balisti počnu da dižu bunu u Drenici, gde je i sada sve počelo. Ali Tito je reagovao u sekundi. Poslao je vojsku tamo i nije je povlačio dok sve nije bilo sređeno. Samo takvim odlučnim potezima može nešto da se postigne.

Titov dobri unuk Joška

Da li ste u kontaktu sa Jovankom Broz i ostalim Titovim rođacima?
- Ne čujem se sa Jovankom, ali održavam kontakte sa Titovim unukom Joškom Brozom, sarađujemo u organizaciji Centar „Tito". Eto, na primer, Joška nema ništa od svog dede. Nije mu ostavio pare, kuće i šta ti ja znam. To govori kakav je to čovek bio i koliko je verovao u tu ideju.

Nemamo vođu

Da, ali tada su bile drugačije i političke, ekonomske i na kraju, geopolitičke okolnosti?
- Nisu. Ništa nije bilo drugačije. Zašto mislite da je bilo drugačije?
Sve je bilo drugačije. Svet je bio podeljen na dva bloka, pa je Tito mogao da balansira...
- To je drugo pitanje. Sada govorimo o rukovodstvu, o vođama koje bi trebalo da budu samostalne. Vođa kome treba vođa da mu govori šta da radi, nije vođa. Naš sadašnji predsednik, vrhovni komandant i vođa ništa ne radi iz svoje glave. Samo izvršava ono što mu kažu u Njujorku ili Briselu.
Jeste li vi sigurni da je to baš tako?
- Siguran. Još kao ministar odbrane, radeći na reorganizaciji vojske, išao je u Pentagon i Brisel i tamo dobijao instrukcije. Zbog toga sada imamo vojsku koja je deo NATO snaga, osposobljena za zadatke koje ta alijansa odredi, a to nisu odbrana zemlje i očuvanje ustavnog reda i poretka, već borba protiv terorizma i učešće u mirovnim operacijama.
Da li podržavate napore ove, ali i prethodnih vlada da uvedu Srbiju u EU?
- Kako da ne. Nama je mesto u Evropi. Ali ne samo u Evropi. Srbija mora da sarađuje sa svima, sa Rusijom i zemljama koje su nekad činile savez nesvrstanih. Takvu politiku je Tito vodio. Sa svima je sarađivao, sa svima je bio dobar, ali je svima jasno stavljao do znanja da je Jugoslavija samostalna i da sa tim nema igranja. Drago mi je da se sadašnja spoljna politika vodi na takav način i da se održavaju kontakti sa svima.
Znači, mislite da ministar Vuk Jeremić dobro radi svoj posao?
- Pa, mislim da za sada dobro radi, ali i on ima jedan defekt, koji je karakterističan za sve vlade od petooktobarskih promena, a to je da su spoljnu politiku lišili oružane komponente. Spoljna politika bez vojske je šuplja.
A u kakvom je stanju naša vojska sada?
- Naša vojska je nula. Nemamo vojsku koja je sposobna da brani Srbiju. Tako pokazuju statistika i brojke. Imamo samo četiri brigade koje su sposobne da izvršavaju borbene zadatke. To je za ovoliku zemlju malo. Takav koncept naše vojske napravljen je u Pentagonu.
I za JNA se pričalo da je po snazi peta sila u Evropi pa se raspala kao kula od karata čim su počeli neredi na prostoru bivše Jugoslavije?
- Ona se nije raspala u ratu za koji je bila namenjena. Jugoslovensku narodnu armiju nije razbila, kao što je vojsku Kraljevine Jugoslavije razbila Nemačka, neka druga sila. Sami smo je razbili, a to je sasvim deseta stvar. JNA je i napravljena kao vojska šest republika. Nju su sačinjavali vojnici i oficiri iz šest republika. E, kad su se republike odvojile, svako je uzeo svoj deo vojske. Dakle, JNA se samo transformisala u republičke vojske.

Borba i otpor

Da li je moglo bar nešto da bude urađeno da se spreči rat i da ne bude baš sve kako je bilo? Da li ste vi lično možda mogli nešto da uradite?
- Teško. Sve što nam se desilo je razumljivo, s obzirom da smo mi bili višenacionalna i mlada država, a da je naš socijalistički sistem takođe bio mlad sistem koji se nije do kraja učvrstio i stabilizovao. Zbog toga je uvek postojala opasnost od unutrašnjih razmirica, do čega je na kraju i došlo. Tito je to video i znao, zato je stalno upozoravao i govorio: „Čuvajte bratstvo i jedinstvo". Zato je stalno jurio nacionaliste i šoviniste i strane špijune.
Da li je pitanje Kosova trajno rešeno?
- Ne, pitanje Kosova uopšte nije rešeno. Kosovo je privremeno okupirano i otcepljeno od Srbije. S time se ne slažu političari, ali, što je još važnije, ne slaže se narod, naročito onaj koji živi u južnoj srpskoj pokrajini, on se nikada neće odreći Kosova. Ali, da bi ono bilo vraćeno Srbiji, potrebno je da se borimo. Ništa nećemo postići ako budemo samo vikali: „Mi nećemo priznati nezavisnost". Još niko se nije odbranio tako što je molio.
Mislite na upotrebu vojne sile?
- Ne samo na upotrebu vojne sile. Mislim, pre svega, na borbu i otpor naroda.
Kako zamišljate tu borbu naroda?
- Ništa ja ne zamišljam. Tamo se već uveliko vodi borba. Priče analitičara i političara da nećemo nove žrtve i nećemo ili hoćemo da ratujemo... Sve su to gluposti. Tamo se narod već uveliko bori, tako je izdržao deset godina. Sigurno nisu političkom borbom. Bilo je tamo i pucnjave i svega. U martu 2004. godine poginulo je jedanaest Albanaca. Ove godine u Kosovskoj Mitrovici poginuo je jedan pripadnik KFOR-a, a jedan je ranjen. Srbi na Kosovu su jasno stavili do znanja šta misle.
Šta mislite o aktuelnom ministru odbrane i njegovim postupcima?
- On još ništa nije uradio ili izjavio što bi bilo interesantno sa vojnog stanovišta, on je, jednostavno, političar koji je zalutao u to ministarstvo, bez ikakvih predispozicija za tu funkciju. Isto tako bi mogao da bude i na čelu nekog drugog ministarstva.
A kako ocenjujete načelnika Generalštaba Zdravka Ponoša?
- On je običan činovnik, nije vojnik. Takav mu je bio i razvoj. Za razliku od ruskog načelnika Generalštaba, koji je prešao put od komandira čete, preko komandanta bataljona i puka, kod Ponoša toga nema. Inače, ceo naš vojni vrh je takav. Kod njih u mentalitetu nema onog što je još Napoleon isticao kad je govorio da svaki vojnik u torbi nosi maršalsku palicu. To znači da svaki vojnik teži unapređenju, sticanju činova, znanja i slave na bojištu. Toga u našem vojnom vrhu nema. Ovi naši u torbi nose čekovnu knjižicu.

Sloba i ja

A šta mislite o njegovim prethodnicima generalima Ojdaniću, Pavkoviću i Perišiću. Neke od njih i lično poznajete?
- Što se tiče Pavkovića i Ojdanića oni su svoj vojnički zadatak obavili perfektno. Odbranili su Kosovo. Nikada ne bi tuđa vojska ušla na teritoriju južne srpske pokrajine da je tamo ostala naša vojska.
Da li poznajete nekog od njih lično?
- Kako da ne, svi su kod mene bili oficiri. Kad sam bio načelnik Generalštaba, Pavković je imao čin pukovnika i radio je u SSN. Ojdanića znam kao komandanta garnizona u Prizrenu. Samo, tada je bio mršav. Perišića ne znam, on je mlađi i sa njim nisam imao prilike da radim.
Radili ste sa generalom Veljkom Kadijevićem. On je u to vreme bio ministar odbrane. Da li ste u kontaktu sa njim?
- Nisam, on živi u Moskvi. Ponekad ga pozdravim preko Karasija, njegovog zeta, koji mi je komšija.
Da li je tačno da ste 1991. pripremali puč i uvođenje vojne hunte? I zašto on nije nikada izveden?
- Kamo sreće da je bio puč. Ali nije pripreman puč, postojao je samo plan za vanredne situacije u kome je bila razrađena i varijanta da u slučaju unutrašnjih nemira i pobuna vojska preduzme određene mere. Ta priča o klasičnom vojnom udaru je izmišljena i nepotrebna.
Da li ste poznavali Slobodana Miloševića?
- Ne mnogo. Kao načelnik Generalštaba bio sam u kontaktu sa svim predsednicima republika, ali ništa više. Nije to bilo moje društvo. Nisam se družio sa političarima, ceo život sam bio vojnik. Pritom, penzionisan sam pre nego što je sve puklo. Mene je penzionisao Drnovšek. On nije bio loš čovek, ali svi u tom predsedništvu SFRJ, da tako kažem, nisu bili članovi predsedništva već predstavnici svojih republika i svako je vukao na svoju stranu.
Kako danas gledate na ulogu Slobodana Miloševića? Da li ga smatrate glavnim krivcem za raspad Jugoslavije i rat na ovim prostorima?
- Jugoslaviju nije mogao da razbije jedan čovek. Svoj udeo dali su svi, njih šestorica koliko ih je i bilo. Drugo, Milošević je utemeljio današnju Srbiju, iako ovi sada misle da to oni rade. U stvari, oni samo nastavljaju ono što je Milošević počeo, jer za njegovo vreme je ukinuta društvena svojina i samoupravljanje i bratstvo i jedinstvo. U stvari, ukinute su tradicije NOR-a.
Da li mu nešto zamerate?
- Pa, to što je podlegao tom nacionalističkom valu koji je tada sve zahvatio. I pored toga smatram da bi ovi sadašnji vladari trebalo da na nekadašnjem trgu Marksa i Engelsa, simbolu socijalizma, skinu Pašićevu skulpturu i stave Slobinu, jer on je stvorio ovu državu. Zameram mu i to što je na Kosovu angažovao policiju, a ne vojsku kojoj je zadatak da brani ustavni red i poredak. Da je tako postupio, na Kosovu bi već 1998. godine sve bilo mirno.

Svi su isti

A šta mislite o nacionalnom pomirenju o kom se ovih dana toliko priča?
- Ma, to je obična glupost. Pa, oni se nikada nisu ni svađali. Kod nas ne postoji levica, desnica i tako to. Svi oni su napravljeni po istom ideološkom fonu, jedina razlika je u tome što se jedni drže devize „desna ruka - levi džep", a drugi „leva ruka - desni džep!" Zato mi ova vlada izgleda ideološki potpuno čista i ne vidim nikakav razlog za bilo kakvo pomirenje.
Ima li Srbija političara ili stranku koji bi mogli da zaustave propadanje?
- Nema. Ne primećujem veliku razliku između stanaka i njihovih lidera. Cela skupština mi izgleda dosta homogena po pojedinim pitanjima. Ne vidim nikog ko se izdvaja i ko bi mogao nešto da promeni. Ne može se samo vikati, jer će kad tad doći vreme kad će nešto morati da se uradi i da se uzme puška u ruke.
Da, ali koja je cena toga?
- Ako ćemo da se pitamo kolika je cena, onda ćemo ostati bez zemlje. Sutra će da dođe do toga da žele da nam otkinu i neki drugi komad države. Hoćemo li i tada samo da vičemo?
I vi ste pokušali sa stranačkim angažmanom. Učestvovali ste u osnivanju Saveza komunista - Pokreta za Jugoslaviju, koji je preuzela Mira Marković. Zašto niste kasnije sa njom sarađivali?
- Nije ga ona preuzela već ga je rasturila. SKPJ je nastao kada je rasformirana Komunistička partija i to je bila stranka koja je imala pristalice u svim republikama bivše Jugoslavije. Međutim, nekome se to nije svidelo i morala je da bude razbijena. Miri je pripao zadatak da to uradi u Srbiji, i zato danas mi nemamo komunističku partiju.
Kako ste se osećali kada ste videli da Slobodana Miloševića odvode u Haški tribunal?
- Bio sam protiv toga. Hag je politički, američki sud. Ne želim da opravdavam ničije zločine, ali onima koji su odvedeni tamo omogućeno je da možda i sakriju neke svoje grehe. Da im je ovde suđeno, tako nešto ne bi bilo moguće.
A kada ste čuli da je umro?
- Kada čujete da je neko umro, pa još u zatvoru, to je tužno. Bilo mi je žao i njegove familije. I Đinđića mi je bilo žao kad je umro.
Kakvo mišljenje imate o Đinđiću?
- Pred smrt je malo popravio utisak kod mene. U Užicu, kad su mu se okupljeni građani pohvalili kako su skinuli Titov spomenik sa Trga partizana i stavili ga u muzej, rekao je da Tito još nije za muzej. Mislim da je bio oštroumniji od Koštunice i Tadića. Imao je nešto svoje.
Da li ste poznavali generala Ratka Mladića?
- Kako da ne. Bio je komandant puka u Ohridu kad sam ja bio komandant armije u Skoplju. General Mladić je žrtva tog vremena. Bio je dobar oficir i veliki stručnjak, ali podlegao je tom nacionalnom valu.
Da ga sretnete na ulici, da li biste ga prijavili policiji?
- Ne, ni njega, a ni ostale koje Hag goni.

Boško Vukčević