Manifest

Posle 137 godina od prvog izdanja Manifesta komunističke partije u Srbiji  (Pančevo, 1871, štamparija Jovanović i Pavlović), ovih dana ,u istom gradu, samoizdavač A.Glišić štampao je  njegov reprint.

Manifest je najtiražnija knjiga svih vremena. Istovremeno i “najprogonjenija”. Najčešće bacana na lomaču ali nikada spaljena. I dandanas je najčitanija na planeti: kapitalisti je neprekidno  iznova listaju  tražeći joj “slabe tačke” radi  obaranja  njene “presude”- da kapitalizam nije “kraj istorije” već samo njena etapa.Komunisti,pak,kada se suoče s teškoćama u izgradnji komunističkog društva prevrću , po ko zna koji put, njene  stranice pitajući se “ gde smo omanuli”.

            A život teče dalje po Marksovom scenariju. Borba kapitalizma i komunizma je u punom jeku. Niti je komunizam pobedio niti je kapitalizam propao.Istorija je potvrdila mnoge stvari iz Manifesta ali nigde do sada komunističko društvo nije zaživelo onako, kako su ga projektovali i naučno prognozirali Marks i Engels. Kapitalizam, koga su posle II svetskog rata  SSSR i antikolonijalna revolucija skoro nokautirale, oporavio se i još uvek nema nameru da “ baci koplje u trnje”.Naprotiv, on najavljuje “ odlučujuću ideološku bitku XXI veka protiv komunizma” (Dž.Buš) ,priznajući tako da komunizam nije na “đubrištu istorije” ,  gde ga je svojevremeno smestio R.Regan. KP Kine, lider svetskog komunistickog fronta,  ne najavljuje bitke i ratove ali grabi ka komunizmu novim putem držeći čvrsto  državno kormilo u svojim rukama.

A Manifest, “ udobno” smešten na police  biblioteka širom sveta,  i dalje vredno otvara svoje stranice novim čitaocima.

Stevan Mirković, predsednik Centra Tito