Sećanje na Tita

“O,Bože, Tita nam vrati, da ove lopove za glavu  skrati” (grafit radnika MAGNOHROMA na protestu u Beogradu) seća  na progon lopova u Titovo vreme i njihovo slanje u “ćorku”. Tada si, prema sposobnostima  i radu, mogao zauzimati visoke položaje u društvu, imati veliku platu, kola,šofera itd. ali ako “zdipiš” nešto iz državne kase - leteo si glavačke i sa položaja i iz partije. Dugo  posle rata postojala u KZ i kazna smrti za teži privredni kriminal! Tito je bio primer takvog proleterskog morala i “ otišao  na onaj svet” a da brojnim potomcima  nije ostavio ni kolibu.

Naravno, Tito se ne može vratiti ali svaka vlast posle njega može mnogo toga iz njegovog dela koristiti za dobro većine ljudi. Spoljna politika Srbije zadnjih meseci i godina odnosno okretanje ne samo Zapadu,  nego i Istoku i nesvrstanima nije ništa drugo nego dugogodišnja Titova spoljna politika.SFRJ je bila mirna zemlja i stecište sveta.Za nju i iz nje nisu trebale vize.

            SFRJ je bila zemlja ljubavi. Slovenke su bile lude za Srbima a Srbi  za Mađaricama itd.Brakovi su sklapani na preko 2o nacionalnih i verskih relacija. A danas se međusobno koljemo!

            U Titovo vreme svako je mogao  da se školuje i postane Tesla samo ako je imao dara i dobro učio i radio. Država nas je lečila besplatno i od  kijavice, zubobolje itd. a najugroženije slala na lečenje u najbolje klinike sveta..

            U odbrani zemlje Tito je imao “petlju”. Njegovo gromoglasno “Ne” trojici najmoćijih ljudi sveta u XX veku (Hitler,Truman,Staljin) jos odjekuje.

Slovenci, Hrvati, Muslimani, Makedonci, Crnogorci, Srbi  izborili su, posle mnogo vekova ropstva,  svoje narodne  države. Srbi su mu posebno zahvalni jer smo u njegovo vreme imali tri nacionalne države: Srbiju, Hrvatsku ( država Hrvata i Srba) i BiH( država Srba,Muslimana i Hrvata). I svi smo živeli u jednoj drzavi (Jugoslavija).     

A dajući Albancima 1974. pravo “više od autonomije manje od nezavisnosti” (Socijalistička autonomna pokrajina Kosovo) rešio je sukob Srba i Albanaca star stolećima. Ta forma njihovog suživota i danas je najrealnija. Ali,  o tome se ne mogu dogovoriti srpski i albanski lopovi i pljačkaši – samo radnici!

Uostalom, sve rečeno nije samo priča o Titu već priča o partizanima i  milionima udruženih radnika Jugoslovena od Triglava do Djevdjelije.

Stevan Mirkovic, general u penziji I predsednik Centra Tito.