PREVENTIVNI RAT SAD PROTIV SRBIJE

“Rat nije gotov sve dok se narod ne pokori osvajaču” (Klauzevic)

Kada vas strane trupe napadnu i zauzmu deo teritorije pa kažu „ovo je sada naše“, onda je to rat. Normalna drzava proglašava ratno stanje i počinje borbu za oslobođenje zemlje dok ne istera uljeza sa svoje teritorije.Sve drugo je u senci te borbe. Nažalost, u ovoj  zemlji se ne misli tako. Iako smou ratu od 1998.država se ponaša kao da 20.00 vojnika i policajaca NATO  nisu u Srbiji  Od 2000.na ovamo Vlada i Skupština nisu ni jedanput ozbiljno i temeljito razmotrile pitanje bezbednosti zemlje Naprotiv, Vlada je uspostavila partnerske odnose sa NATO čije su trupe okupirale KiM i tako faktički priznala njegovu secesiju!

A šta smo kao država morali uraditi i šta danas da radimo pokazuje nam  niko drugi nego agresor,  koji nas je napao1999!

Naime, bio je dovoljan jedan , iznenadno I vešto   izveden, avio napad Al kaide na STC u Njujorku  (11.9.2001.) pa da moćnoj Americi  “zaklecaju kolena”  a Buš, skriven duboko pod zemljom,  zavapi “mi smo u ratu”. Stavljene su  u pogon odbranbene snage ove grdosije.  Posle  više od šest godina ona ne smanjuju vec pojačava ratne napore.Obnovljen je program proizvodnje minijaturnog nuklearnog oružja. Bolni napad bio je povod da ubrza obračun sa državama opasnim po njene vitalne interese .Počinje seriju  preventivnih ratova protiv zemalja “osovine zla”  , što je eskaliralo u “odlučujuću ideološku bitku XXI veka protiv terorizma, fašizma i komunizma”. U toku je novi antikomunistički “krstaški rat”.Cilj : sačuvati i učvrstiti svetski kapitalistički sistem , narušen nizom proleterskih revolucija u svetu i oslobodilačkom i antiimperijalističkom borbom naroda Azije,Afrike i  Južne Amerike.Ratište je cela planeta.To su činjenice i suština današnjih međunarodnih odnosa.

Protivnici  SAD su : komunističke zemlje i zemlje u kojima komunisti participiraju u vlasti (Kina, Indija i druge);  Zajednica nezavisnih država , kao prostor krcat komunističkim vrednostima, sećanjima i nostalgijom za prvom zemljom socijalizma; i , nesvrstani, među kojima je i Srbija. Tako smo kao država stekli i neprijatelja i saveznike i našli se , protiv svoje volje jer nam je ratovanja “preko glave”, u sred “odlučujuće ideoloske  bitke XXI veka”.To je prva činjenica koju ne smeju smetnuti s uma,  ne samo srpski državnici, nego ni naši gradjanin.!

Nesvrstani su ,u ovom času,glavni protivnik SAD.To nisu više zaostale zemlje već značajan medjunarodni faktor i ne mole nego  uzimaju svoj deo planete. Ne impresionira ih američka  vojna ,ekonomska i tehnološka moć, jer su bogate i sa razvijenim vojnim, naučnim i tehnološkim potencijalima te obrazovanim, energičnim i sposobnim voćstvom i kadrovima svih profila. One Americi zadaju bolnije fizičke i psihičke udarce nego nekada SSSR, a i “troše” grdan američki novac.

Objavljujući im rat , SAD su priznale da imaju posla sa doraslim protivnikom. Te zemlje imaju i oružje za masovno uništenje koje ne prenose mamutske rakete već čovek! One, kao ni SAD, ne prave razlike između vojnih i civilnih ciljeva. To je obostrano nemilosrdan geriliski , diverzantski i teroristicki rat  u kome su SAD inferiorne po osnovnom pitanju - živoj sili! SAD imaju vojsku za borbu sa armijom  tipa RF ili Kine ali  ne i sa iračkim gerilcima ili “nedržavnim” formacijama Al kaide.Moral  americkih vojnika je nizak

Napad 11.9.2001 otkrio je niz unutrašnjih slabosti SAD .Vidimo da je ranjiva kao i svi .Udar Al kaide SAD koriste   za obračun sa “kolebljivcima” u zemlji i zavođenje  “čvrste ruke” putem jačanja policijskih,obaveštajnih i bezbedonosnih organa i njihovih prava kao i ograničavanjem dosadašnjih prava i sloboda građana.A uragan “Katrin” (avgust 2005.) i druge nepogode i havarije zadnjih godina , kao i krah velikih privrednih i finasijskih giganata poput”Enrona” , otkrile su na tren ogroman manjak solidarnosti medju Amerikancima i labilnost sistema vlasti u teškim situacijama(divljanje pljačkaških bandi u poplavljenom Nju Orleansu zbog čega Buš nije mogao ući u centar grada , masovne krađe trgovina u Njujorku tokom havarije elektrosistema itd.)

11.9.2001. nije srušen samo STC već i mit o nedodirljivosti SAD.Rat je prenet i na američko tle a strah se uselio u dušu svakog Amerikanca, što umanjuje ubojnu i radnu sposobnost američke nacije.Naravno, SAD su još svetska sila ali im ugled i uticaj začajno pada  zadnjih godina( “Galup” u 63 države i “Faktor plus” u Srbiji 2007.). One  usavršavaju svoju vojnu tehnologiju “niskog intenziteta” ( politički i ekonomski pritisci i sankcije, finansiranje, obuka i usmeravanje nevladinih organizacija i medija, podstrekavanje i organizovanje oružanih pobuna itd.). Države ocenjene kao opasnost po vitalne interese SAD  napadaju  se isključivo oružanim snagama (Srbija, Avganistan, Irak).

Radni naziv “odlučujuće ideološke bitke XXI veka “je  “širenje demokratije u svetu “. Cinizam! Vrhunac tog cinizma je rešavanje međunacionalnih i socijalnih konflikata unutar pojedinih država.Ta arbitraža često se završava bombardovanjem ili raketiranjem jedne strane u konfliktu ili likvidacijom njenog lidera, i to one koju su SAD proglasilie za “loše momke”, što je slučaj Srbije 1999.Iscrpevši  svoje progresivne potencijale kapitalizam  pokušava da diktaturom sačuva epitet večnosti - predsednik SAD je bog Mars. I to stvarni, ne mit.

Srbija u” odlučujućoj ideološkoj bici XXI veka”

Otkuda Srbija u žiži agresije SAD? Iz ideoloških razloga!Srbiju, poslednji slobodni deo nekadašnje SFRJ, SAD napadaju  zbog dubokih tragova komunizma u njoj. Ona je živi svedok da kapitalizam nije večan niti kraj istorije. I da je moguće bolje i pravednije društvo od njega..Zahvaljujući Titu,SKJ i SFRJ znamo u kakvom smo divljaštvu i varvarstvu živeli do 1945 i od 1991. do danas. I mi i ceo svet.Ne uzvikuju uzalud radnici “Magnohroma”sada : “O,Bože, Tita nam vrati, da ove lopove za glavu skrati”.Iskustva SFRJ slede i dalje brojne male zemlje u svetu! Amerikanci mogu sve da vam oproste ali komunistička ubeđenja  - ne!

Procena  snage i namera  SAD i njenih slabosti i mana uslov je  za izbor nacionalne strategije  odbrane od ovog nasilnika.Nažalost, današnji lideri ne znaju ni ko nam je neprijatelj! Ležerno ,skoro samoubilačko, ponašanje državnog rukovodstva Srbije po pitanju odbrane i bezbednosti zemlje rezultat je površne i nestručne ocene političke situacije u svetu i opasnosti koje iz nje prete Srbiji, prvenstveno od SAD. Totalno je  prenebregnuta  činjenica – da su SAD organizovale, pripremile i izvršile oružanu agresiju na Srbiju i do sada osvojile l5 odsto njene teritorije! I da neće odustati od svog cilja da je celu surovo razbiju.

 Ne sagledava se realno ni psihološki pritisak na nas , narocito onaj od tobožnjih “prijatelja”.Neke njihove izjave, često manijačne , u čemu prednjače predstavnici  EU te  američki i engleski ambasadori u Srbiji,  zaslužuju više od novinskih  komentara i protesnih nota. Recimo,  proglasiti  ih za personu non grata i proterati  iz zemlje ili im zabraniti ulazak u nju. Evo nekih “bisera” evroatlanske pameti: “više mislite o vašem natalitetu nego o teritoriji”; “Kosovo ne sme da zaustavi Srbiju na putu za Evropu”; “nemojte mnogo da se pozivate na vaše pravo i norme medjunarodnog prava, jer se to pravo, kao i sva druga primenjuju u skladu sa realnim stanjem na terenu”itd.Idiotizam!

 Deo rukovodstva države svestan je gornjih činjenica ali i saglasan sa politikom SAD iz ideoloških razloga.On je anacionalan i beskrupulozan u pljački i otimanju nacionalnog bogatstva što,inače, njihov mentor SAD čine na planetarnom nivou i tako Amerikancima  obezbeđuju visoki standard života i njihovu lojalnost administraciji zemlje. “Petokolonaškom” propagandom   je veliki broj naših ljudi doveden u zabludu kako  “Srbija  nema neprijatelja ni izdajnika”. To je život demantovao 17.2.2008., kada su SAD proglasile “Republiku Kosova”. Činjenica  da većina u Vladi  i dalje tretira SAD kao partnera i ne dovodi u pitanje sporazume  sa njima, potvrđuje njen izdajnički status.

            Opozicija je mlitava, idejno  i akciono nesposobna da utiče na promenu defetističkog i kapitulantskog kursa u odbrani zemlje, iako stalno dobija poverenje skoro 50 odsto birača.Ni ona nema odlučnosti i hrabrosti da se oružjem suprostavi agresoru.Samo je I.Dačić   smogao snage da u Skupštini izjavi “ niko nema prava da kaže da neće ratovati za KiM”. Sve ostale građanske stranke smatraju da je ratovanje za domovinu jeres, da će doneti nove žrtve i izbeglice, sankcije, da je to avantura, da ti “ratni huskači” otežavaju njihovu mirnu, diplomartsku i pravnu borbu za KiM,da nam to ruši ugled u normalnim i civilizovanim drzavama Zapada itd. A sa aerodroma tih “civilizovanih” država svaki dan poleću formacije borbenih aviona i zasipaju bombama “loše momke” širom planete, najčešće žene, decu i starce.Koleterarna šteta, kažu.Malo sutra! Uostalom, i sami smo to doživeli od SAD, Engleske i Nemacke i 1941, i 1944, i 1999. Pa ,dosta je ,bre, te “civilizacije”!

            Najveće razočarenje za narod  je držanje vojnog vrha i vojske uopšte.Vojska Srbije ispisuje najsramnije stranice svoje istorije. Do sada nije “ni prstom mrdnula” da spreči stvaranje nove albanske države na tlu Srbije i zaštiti srpski narod u Pokrajini. Vojska Srbije, faktički, sadejstvuje KFOR u sprovođenju Ahtisarijevog plana na formiranju „Republike Kosovo“.

Zašto “ne” Evropskoj uniji?

            Unija pokazuje  svoju totalitarnu i diktatorsku ćud svake sekunde.Ona je izvršni organ SAD. Zar preuzimanje okupacione uprave  KiM od njih ne pokazuje to? Samo ksenoman i satelit  stupa u tu nasilničku organizaciju  i predaje sebe i svoju zemlju i imovinu na milost i nemilost toj razbojničkoj družini. A srpska elita tvrdi da nam bez EU nema boljeg života!Bolji život nije samo veća potrošačka korpa, makar bila i kao veš korpa.Ima važnijih stvari u životu. Kako neko može bolje živeti u zemlji kojoj su oteli 15 odsto teritorije ?

Srpska elita  žuri u EU I NATO da prigrabi svoj delić profitne stope svetskog kapitala i da se zaštiti od socijalnih nemira i buna u zemlji.Njoj je do Srbije i KiM stalo k’o do “lanjskog snega”.

“Kosovo je Srbija”

            Zapad i naša “peta kolona” smatraju da treba poštovati volju  većine stanovništva u KiM i priznati “Republiku Kosovo”, što je nespretan i laički zaključak.Kao što Mađari ne žive u APV  nego u RS tako i Albanci ne žive u APKiM vec u Srbiji pa je za sve ustavne odluke u zemlji merodavna većina u Srbiji a ne u APV ili APKiM! Zna se da ta većina misli “Kosovo je Srbija”.Mislim da bi se Srbi pre odrekli Beograda nego Kosova! To jedinstvo naroda je i najvažnija činjenica za naše ponašanje i aktivnosti kada je u pitanju  odbrana zemlje. Dodajmo i da  većina Albanaca ne pripada šovinistickoj struji u svom nacionalnom korpusu.

 SAD nisu očekivale takvo jedinstvenu i oštru reakciju srpskog naroda protiv njih i zemalja koje su priznale nezavisnost KiM. To je bila   erupcija patriotizma – vulkana koji je bio već skoro ugašen psihološko propagandnim pritiskom SAD i njihove “pete kolone”.

Kako odbraniti zemlju?

            Prvo i najvažnije  - sačuvati jedinstvo naroda i  odlučiti da zemlju branimo i puškom! Oružana borba je osnovni sadržaj svake  odbrane a onda tek dolaze diplomatija i sve drugo što je naša Vlada počela da radi posle 17.februara 2008.na terenu (Akcioni plan).KiM nije izgubljeno sve dok narod ne misli tako. To su dokazali i Srbi na Kosovu,  koji su se održali u svojim naseljima i opštinama uprkos ogromnim pritiscima i pogromima NATO i balista..Srbi na KiM ne smeju da se odreknu tekovina svoje borbe i mogu biti ponosni na njih. I zaslužuju divljenje cele zemlje..

Za državu Srbiju je najlogičnije nadovezati se na iskustva otpora Srba na KiM  i podržati  i dalje razviti sadašnje akcije srpskog stanovništva, srpskih opština i naselja bez kolebanja. Za to nam treba nova Vlada, novi vojni vrh , nova vojska , dakle novi tim,  u kome većina igrača zabija golove  protivniku a ne daje autogolove kao dosadašnji! I koji se neće bojati da uzmu pušku u ruke ako zatreba!Puška je jedina stvar koju američki kolos primećuje kod malih naroda.Ako ste bez nje – zgaziće vas kao mrava.Ako mu cev poturite pod nos – dobro će se zamisliti šta da radi!

Nije dovoljno reći “nikada nećemo priznati nezavisnost Kosova”pa čekati godinama,decenijama, stolećima ( što preporučuje R.Ljajić) da to reše neki budući naraštaji i medjunarodni faktor . Borbu za poništenje tog akta počeli su Srbi na Kosovu istog dana kada je donet. Uzgred, više i nije reč o proglašenju nezavisnosti pokrajine KiM već o ubrzanom formiranju nove albanske države na tlu Srbije,  što moramo na terenu  sprečiti.U tu borbu , za de facto vraćanje KiM u sastav Srbije,  treba da se uključe svi građani Srbije.To mnogi od njih već čine. A to traži da neko vreme budemo organizovani kao “garnizonska država” , kao, na primer,  Kuba.

Srbija može da iz defanzive predje u ofanzivu.Mislim da previše lelečemo i kukamo na baliste,KFOR,UMNIK itd. Njih to ne dodiruje.Oni rade svoj prljav posao i za to primaju dobre plate!.To su nam neprijatelji i treba očekivati jos gore stvari od njih i vraćati istom merom.Smatram da  bi masovan povratak, seoba  Srba u svoje kuće, fabrike,škole, crkve  i naseljavanje novih mladih ljudi, stručnjaka svih profila  okrenulo situaciju u našu korist. Da, seoba Srba ali ka Prištini , ne ka Beogradu. I po cenu da u početku povratnici i novi naseljenici žive u velikoj oskudici, pod “vedrim nebom” , pa i na “mrtvoj straži”. Naseljavanje na KiM i borba za njih je motiv za mlade izuzimajući one trtiguze koji svoju šansu traže u predgradjima Zapada!

Da se sve to može izdržati i opstati pokazuje više od 100.000 Srba,Goranaca i drugih,  koji u tim uslovima žive i bore se skoro celu deceniju i među kojima je veliki broj dece svih uzrasta. Mnogi odrasli Srbi treba da se stide tih mališana .Lako je biti Srbin u Beogradu! Pogrešno je i mišljenje da samo mi pomažemo Srbima na Kosovu da opstanu – istina je da i oni nama pomažu da ostanemo ono što jesmo – mali ali ponosan i sposoban narod!

.           Opstanak Srbije u sadašnjim granicama ne zavisi toliko od odluke SAD ili naših saveznika,  koliko od nas samih, od našeg jedinstva da zemlju  odsudno branimo.Iskustvo NOB i revolucije 1941 -1991. je osnova za izlaz iz sadašnje situacije. Srbi i Albanci nisu neprijatelji jedni drugima. Amerikanci su, kao nekada Nemci, oboma neprijatelji. Otuda paktiranje današnjih vođa Srba i Albanaca sa SAD nije u interesu ni jednih ni drugih.Ako su mogli sami urediti svoje odnose i biti zadovoljni s tim 50 godina - to mogu i danas.Ustav iz 1974. odgovarao je radnim ljudima i Srbima i Albancima. To je bilo stabilno rešenje traženo vekovima. To je opet jedini put. Tim putem već idu Srbi na KiM i Albanci, istina retki, koji im pomažu i koji Srbiju doživljavaju kao svoju državu.Njihov broj će biti sve veći jer su svesni da ih ponovno otcepljenje KiM od Srbije opet vraća u doba medjunacionalnih i verskih sukoba i stradanja.

            Dolaze još teži dani . Dočekajmo ih jedinstveni. I naoružani!

Stevan Mirković, general u penziji i bivši Načelnik Generelazštaba JNA