|
Manjak kulture
(“ Višak istorije” – 21.10)
Oko uloge Srbije u ratu protiv fašizma nema dilema, bar što
se tiče boraca NOR i naših saveznika. Tu ulogu dovode u
pitanje poraženi u tom ratu (četnici, nedićevci, ljotićevci)
pokušavajući da deo slave prigrabe za sebe ili se
samoproglašavaju za “spasioce otadžbine”. Partizani nisu
očekivali ni tražili od velikih sila istinu i pravdu o tome
jer su ih borbom sami osvojili. Nisu se partizani borili za
interes velikih sila već za interes svoje zemlje. Ti
interesi su se poklopili u II SR, što je bilo obostrano
korisno pa ne treba praviti veštacke dileme oko toga ko je
kome i koliko pomogao i doprineo u ratu. Zahvalni smo i SAD
i Engleskoj na pomoći i podršci, a SSSR i na neposrednom
učešću sovjetske armije u oslobađanju dela naše teritorije
u jesen 1944.
Što se tiče našeg doprinosa savezničkoj stvari
nismo ga nikada precenjivali. Čak, mislim, da ga nismo
dovoljno isticali. Suludo je tvrditi da smo smatrali kako je
on presudno uticao na ratnu pobedu saveznika 1945., što nam
nije bilo “ni na kraj pameti”. Globalna ocena našeg
doprinosa data u Istoriji KPJ ograničila se na zaključak da
su 27 mart i aprilski rat 1941., i kasnije NOB, ”negativno
uticale na razvoj operacija nemačkih
trupa” na savezničkim frontovima. Hitler nas, ipak, nije
potcenjivao (iskustvo iz I SR) te je prolongirao napad na
SSSR dok ne uspostavi kontrolu Jugoistoka Evrope. Taj
respekt proteže se kasnije na ceo tok rata u Jugoslaviji.
Već 16. septembra 1941. on zapoveda da se tri divizije (iz
Grčke, Francuske i SSSR) prebace u Jugoslaviju radi ugušenja
ustanka jer je ugrožavao i nastajući mit o budućem
hiljadugodišnjem nemačkom carstvu itd.
NOB i njene rezultate omalovažavaju naša građanska
klasa i građanske partije te neuspešni monarhisti jer su
totalno omanuli u II SR, delom bežeci iz zemlje pred
Hitlerovim trupama a delom stavljanjem u njihovu službu.
Sledeći taj trag izdaje i kukavičluka, londonski đak Č.
Antić se neuljuđeno izmotava sa NOB i njenim značajem za
saveznike, posebno o “velikoj slobodnoj teritoriji, Neretvi,
Sutjesci, Sremskom frontu”. Da li su oni bili važni za
saveznike ili ne, nas mnogo ne zanima. One su bile važne za
nas i našu borbu za slobodu, koju smo izvojevali sopstvenim
snagama. One su trajno ušle u svest naših naroda kao
najsvetliji primeri i dokazi njegove snage i ljubavi prema
slobodi.
KPJ je jedina politička
partija koja je 1941. ostala u zemlji i rukovodila NOB do
njenog pobedonosnog završetka i obračuna i sa stranim
okupatorom i sa domaćim izdajnicima, koji su pod njegovim
patronatom organizovali i vodili bratoubilački i građanski
rat u zemlji. NOB je s toga bila i oslobodilački rat i
revolucija a njihov rezultat nacionalna sloboda i socijalna
pravda i jednakost ljudi. Zato pobeda KPJ na izborima za
Ustavotvornu skupštinu novembra 1945. nije bila inenađenje.
Slobodna zemlja odužila se dostojanstveno i svojim mrtvim i
svojim živim borcima i svim žrtvama fašistickog terora. Niko
nije zaboravljen. Sačuvani su tragovi svih zločina a
zločinci kažnjeni. Ni oni koji su pobegli nisu “
zaboravljeni”: njihovi spiskovi i opis nedela čuvaju se
trajno kao dokumenta istorije ratnih zločina na ovom tlu. I
kao opomena za budućnost.
Udobnost mira “olabavila” je deo ratnika ali pravilo da se
za krađu ide na streljanje ili u zatvor ostalo je na snazi
do kraja života Titove generacije. Tito je na ovaj svet
došao kao proleter i takav otišao iz njega: porodica je
nasledila samo tri štedne knjižice ukupne vrednosti 40.000
maraka od zajma za preporod Srbije i memoara!
Srbija i srpski narod ima najviše razloga da slavi NOB. On
jeste dao najveće žrtve ali se Jugoslavija na pravi način
odužila svom najbrojnijem narodu: Srbi su ,pored zajedničke,
imali i tri nacionalne države : Srbiju, zatim Hrvatsku i
BiH koje su bile države hrvatskog i srpskog, odnosno srpskog,
muslimanskog i hrvatskog naroda, jer su Srbi u njima bili
konstutivni narod! Došavši ponovo na vlast 1991.godine
građanska klasa u Srbiji i ostalim jugoslovenskim
republikama, ponovo će nas “ zaviti u crno”: novi
bratoubilački rat i razbijanje zajedničke države, sada pod
tutorstvom SAD i pod parolom borbe protiv komunizma a za
demokratiju. Od “ totalitarne” zemlje “proslava, uranaka i
recitala“ postali smo “ demokratska” zemlja tužbalica,
parastosa i opela!
Stevan Mirković, general u penziji i predsednik Centra Tito |
