| home | o nama | istorija KPJ-SKJ | Josip Broz Tito | literatura | arhiva | prilozi | polemike |linkovi |

 
 

(“ Titoisti “ – Politika, 1.IX.2007.)

Trumanisti

Neobavešteni  i zlonamerni često pišu o stvarima koje nedovoljno poznaju pa dobijete neubedljivo  i konfuzno štivo kao, na primer, “Titoisti “, puno već ubuđalih netačnosti o komunistima. Nadam se da mala lekcija iz istorije nije na odmet.

Kada su posle Drugog svetskog rata  H.Truman i SAD zabranili štrajkove, stavili van zakona Komunističku partiju, otpustili iz državne službe komuniste i njihove simpatizere kao nepodobne, a zatim počeli da ih širom zemlje progone, “razapinju na krst” i trpaju u zatvore zbog “antiameričke delatnosti “ -  niko na Zapadu nije tu vlast nazvao nedemokratskom i diktatorskom. Naprotiv. Štampa je histeriju progona ,često nevinih ljudi, dovela do usijanja.Vrhunac ideološkog obračuna kapitalističkih monopola SAD sa drukčijim mišljenjem bio je Makaran-Vudov zakon iz 1954. Po njemu  su u spisak “podozrivih organizacija” u Ministarstvu pravde unete komunističke i slične napredne organizacije. Za slučaj rata i “izvanrednih prilika“ Zakon predviđa i uspostavljanje konclogora u kojima bi se, i bez sudske odluke, mogli držati članovi pomenutih organizacija. Ni to nije promenilo status SAD kao „ kolevke demokratije“, pa i danas Amerikanci demokratiju smatraju svojim glavnim „izvoznim artiklom“. Očito da je Srbija od 1991. jedan od njegovih najvećih uvoznika.

Tito i SFRJ radili su to isto braneći državu od kapitalističkih i fasističkih elemenata. Ništa drugo. Čak su bili humaniji od SAD koje svoje „vučje zakone“ i mišljenje nasilno nameću celom svetu. Razlika između Tita i Trumana je i u tome  što Tito revolucionarnu ideološku represiju nije nazivao demokratijom i nije vlast KPJ smatrao večnom. Već juna 1950. počinje u SFRJ era samoupravljanja - uključivanje miliona u upravljanje privredom i državom. Ime titoisti potiče iz te ere. U to vreme u SAD Crnci i belo stanovništvo voze se u odvojenim autobusima. Tek 1964. donet je Zakon o građanskim pravima kojim se ukida rasna diskriminacija. Ko je tu sada narcisoidan i ko ne podnosi konkurenciju?

Ima u „Titoistima“ i jedna neuljuđenost, neistina, ako ne i nešto gore. To je tvrdnja da su se komunisti „zdušno trudili da zatrpaju i zaravne sve nacionalne strasti - uzmimo, na primer, betoniranje Jasenovca. To je bio garant bratstva i jedinstva“. Državne komisije su  u Jugoslaviji (savezna i republičke) , još tokom rata i odmah posle njega,  ispitale sve zločine u zemlji od 1941.- 1945. i o tome podnele detaljne izvestaje, koji su štampani i javno publikovani u zemlji i dostavljeni Međunarodnom vojnom sudu (formiran 8.8.1945.). Centralno mesto u izveštajima zauzima Jasenovac. Ti izveštaji nalaze se u našim i stranim arhivima. No, mogu da razumem  neinformisanost pisca Titoista“ ali kada se piše o bratstvu i jedinstvu - najvažnijoj stvari u našim životima, to je neoprostivo!  

Na kraju, par reči o S.Miloševiću. On je samo jedan od prebega iz komunističkog u kapitalistički tabor.Obzirom da je svoje najveće uspehe postigao u ovom drugom - tamo ga istorijski treba i locirati.S.Milosević je zaslužniji za restauraciju kapitalizma u Srbiji više od bilo kog drugog lidera. On je obavio najteži deo posla: ukinuto je samoupravljanje i društvena svojina. DOS-u su ostali pomoćni radovi. Pa i to radi s mukom. DOS treba da mu podigne spomenik. U Miloševićevoj katastrofalnoj nacionalnoj politici , koja se oholo i podsmešljivo odnosila prema bratstvu i jedinstvu, učestvovali su na različite načine i lideri svih značajnijih politickih partija od 1991. naovamo ( SPO, SRS, DS, DSS) i time doprineli toj katastrofi.Ni oni ni pomenute partije ne mogu biti budućnost Srbije.

Stevan Mirković, general u penziji i predsednik Centra Tito.

 

Web magazin KOMUNISTI    Optimizovano za rezoluciju 800x600. CP 1250.