1948: Staljin – Tito 0 : 1
(“ Jedno vreme, jedna istina “ – 10.3. )
1948. godine izbio je međudržavni sukob
SSSR – SFRJ. Bio je to i ideološki sukob, i sukob dva
svetska lidera. Ipak, njegova suština je pokušaj velike sile
(SSSR) da nasilnim putem promeni državno rukovodstvo u
jednoj maloj državi i nametne svoje, obrazlažući to
tobožnjom izdajom socijalizma od strane jugoslovenskih
lidera i svrstavanjem zemlje u zapadni blok, što je bila
besmislica: naše srce je uvek bilo u Moskvi! Pokušaj je
propao zbog odlučnog otpora jugoslovenskih naroda, zbijenih
oko KPJ i JNA.
Jugoslavija je bila tek izašla iz jednog
krvavog oslobodilačkog i građanskog rata a zapretio je novi.
Tito i KPJ učinili su sve da se spoljni i unutrašnji sukob
izbegne . KPJ je 1948., objavljujući sva pisma CK SKP(b) i
svoje, pokušala da svoje ćlanove i stanovništvo zemlje
detaljno informiše o sporu sa SSSR i tako spreči da ljudi
zbog neobaveštenosti prave greške.Neprekidnim političkim
radom borila se za svakog čoveka. Ipak je, politički i
ekonomski pritisak SSSR i susednih i ostalih socijalističkih
drzava (gomilanje trupa na granici, 7.877 graničnih
incidenata, od čega 142 oružana sukoba u kojima je izgubilo
život 24 jugoslovenska graničara, a 12 građana ubijeno ili
ranjeno, povrede vazdušnog prostora, uhvaćeno 713 ubačenih
špijuna i diverzanata,obustavljanje svake robne razmene s
Jugoslavijom i investicionih sporazuma i raskid ugovora o
prijateljstvu, uzajamnoj pomoći i saradnji), uticao da vise
desetina hiljada članova KPJ podrži Staljina, sto je značilo
i raskid sa partijom, ali nije povlačilo nikakve druge
političke kosekvence. Popularnost Staljina u Jugoslaviji
bila je velika zahvaljujuci najviše KPJ.
Tek oni, koji su aktivno podržavali
optužbe i agresivne postupke SSSR protiv naše zemlje, sudski
i administrativno su kažnjavani i upućivani na usamljena
jadranska ostrva Goli Otok i Grgur – ukupno 16.312 lica ,
među kojima je bilo i učesnika oktobarske revolucije,
španskih boraca, predratnih članova partije, prvoboraca,
oficira JNA, pripadnika MUP, saveznih i republičkih
ministara i poslanika itd. Međunarodno izolovana , usamljena
, izazvana na nemilosrdnu borbu za opstanak, SFRJ je bila
prinuđena i na upotrebu oštrih, pa i surovih sredstava u
odbrani revolucije i nacionalne nezavisnosti.U to je spadala
i izolacija navedenih lica na pomenute otoke. U radu
administrativnih organa primenjivani su i nehumani metodi “
prevaspitavanja “ odnosno “ ubeđivanja” ,koji su dovodili u
pitanje moralni integritet zatvorenika i bili u suprostnosti
s humanističkim idealima jugoslovenske socijalističke
revolucije. To je CK KPJ na svom IV plenumu 1951.osudio i
ispravio. Svetle tačke ovih dogadjaja su i human odnos prema
porodicima osuđenika i njima samima posle izdržane kazne,
kada im je omogučeno da nastave normalan život kao i ostali
građani SFRJ. To je u jednom dramatičnom trenutku života bio
njihov izbor između prve zemlje socijalizma i sopstvene i za
to su odgovarali ali ih partija nije trajno osudila na
zaborav niti isključila iz života zemlje. Naprotiv!
Većina tada osudjenih i danas smatra da
su bili na pravoj strani – pa zašto onda traže
rehabilitaciju? Valjda treba da se ponose onim sto su
učinili?
Danas se nalazimo u situaciji slicnoj
1948, opet nepravedno optuženi a trupe SAD i njihovih
saveznika okupirale deo naše teritorije. Hoče li današnje
partije na vlasti, kao nekada KPJ, imati svoju 1948? Hoće li
odbraniti nacionalnu nezavisnost i teritorijalnu celovitost
zemlje?
Stevan Mirković, general u penziji, 11040
Beograd, Palackova 4a