"PRAVDA", Četvrtak, 6.9.2007.

Zašto su SAD navalile na nas? Nisu u pitanju ekonomski ni strateški razlozi jer su naši re-sursi u tom pogledu beznačajni za ovu grdosiju. U pitanju je ideologija SFRJ, pa i Srbije, koje su još uvek najveća ideološka opasnost po kompetentnost kapitalizma, što govore i čuvene Mendeline reči Svi smo mi Tito. Ne znam šta Amerikanci najviše vole ali znam šta najviše mrze komunizam! Mi smo za njih ostali komunistička zemlja koja se ne može „popraviti" već samo „sravniti sa zemljom", pa stvarati nova. Nisu daleko od istine. U Srbiji još piše po zidovima „Bravar je bio bolji". Svojevremeno, prinuđen da prizna Titovu Jugoslaviju, predsednik SAD X. Truman je januara 1946. izjavio: „Priznanje je uslovno i tako ostaje", što i danas traje. To potvrđuju i reči sadašnjeg predsednika SAD da je Amerika u ratu i da je to ne samo „oružani sukob već i odlučujuća ideološka bitka XXI veka protiv terorizma, fašizma i komunizma". Mi smo, naravno, u tom ratu svrstani među crvene.

Otuda nikakvo diplomatsko mudrovanje tu bitno ne pomaže i ne vredi ako im se ne pokaže i ono, što inače najviše cene kod sebe - mač! Kada sam već kod mača pade mi na pamet Sima Spasić. Nema dana da Sima ne „isprepada"nekog stranog diplomatu iz NATO.

Godinama se, i leti i zimi u žutoj majici,  prsi pred njihovim ambasadama i jebe im „sve po spisku“. Sada čeka poziv da ide u Beč i sve im to „saspe u lice". Bio mi je  simpatičan  ali prekardašio je.  Vreme je, simo, da se krene na Kosovo. Za tamo ne treba poziv. Lako je biti Srbin u Beogradu! Siguran sam da Sima ne-će omanuti. Oduvek mi je ličio na Ćopićevog Nikoletinu Bursaća.

Tadić i dalje putuje na Zapad. Kreće se skrivenim putevima znanim samo njemu i Sheferu. Ovih dana razmišlja i razgovara s Kongresom i Pentagonom o povećanju kontingenta naših vojnika na obuci u Ohaju. Ko će da organizuje pripremu i obuku srpskog stanovništva na KiM za otpor i preživljavanje u teškim zimskim mesecima koji dolaze? Ako već ne može da vrati 1000 naših vojnika na KiM po Rezoluciji 1244, može da vrati hiljade izbeglih Srba. Svaki od njih je i vojnik. I to kakav - po rezultatima istraživanja Strateškog marketinga u maju 2006. oni su danas najborbeniji elemenat srpske populacije uopšte (njih 28 odsto bi se aktivno suprotstavilo odluci o nezavisnom Kosovu, što je više i od Albanaca koji bi se aktivno suprotstavili odluci da KiM ostane u Srbiji (25 odsto).

Beznađe i nezainteresovanost jednog dela naše javnosti za Kosovo je rezultat mlitave i kukavne politike i držanja vlasti a naročito predsednika države i vojnog vrha. Izjava Šutanovca da srpski vojnik neće više kročiti na Ko-sovo izaziva bes kod neobaveštenih. Prvo, ministar se obraća Pentagonu, ne nama. Drugo, treba znati da su u ministarstvu i generalštabu u upotrebi vojne topografske karte NATO na kojima je Kosovo posebna država. Ministar poštuje dr-žavne granice. Tuđe, ali ne i naše.

Gubimo kontrolu i na jugu Srbije. Tamo i dalje ima više oružja nego u Bondstilu.

Dok mi ne možemo da „skrpimo" i pošaljemo na Kosovo 1000 vojnika ili, bar, nekog špijuna, u boj na Kosovo stižu nove „trupe" NATO: oglasila se ovih dana Međunarodna krizna grupa, koja podržava snažnom „vatrom" Ahtisarijev plan. Očekuje se podrška Balkanske komisije, Pakta za stabilnost, Jadranske inicijative, Rupela i Janše... Uskoro će početi akcije i naših Brankovića: LDP, Atlantski savet, Biserko, Kandić, Vučo i slične.

Valjda će i naša BIA nešto da radi. Trebalo bi! Nešto poučno uradio je Veliki Vladimir u Rusiji sa svojim „narandžastima" koji su bili na platnom spisku Stejt departmenta - valjda to zna naš Bulatović. Ako ne čita samo američku literaturu. Možda je najbolze da prouči domaću literaturu o borbi s „petom kolonom". E,gde je stara, dobra Udba!? Zapamtila je dobro i domaća i strana banda.