S.Mirković – Intervju “Uzičkoj Nedelji”

          1 U zadnje vreme, naročito od zaoštravanja kosovske krize , učestali su javni napadi i kritika komunista za sadašnje stanje u zemlji, iako je od njihovog silaska s vlasti prošlo dosta godina. Naročito je “na udaru“ Tito a glavni kritičari su, po pravilu, bivši komunisti. Čini se da je signal za pokretanje te kampanje potekao od D.Ćosica. Otkuda to?

 Nekada partizanski pisac, žustri komunistički agitator i jedan od najvatrenijih Titovih fanova D.Ćosic, i ne samo on,  sada otrcava i prostački psuje svoje nekadašnje drugove i vođe a posebno Tita  kao u  nedavnom  intervjuu “Politici” povodom izlaska njegove najnovije knjige o komunističkom periodu. Nije to iznenađenje. Taj trend   normalan je kod poltrona i konvertita. Po pravilu,  otrcavanje i psovke su žesće i vatrenije nego nekadašnje obožavanje da bi poltron okajao grehe prošlosti i sebi stvorio prostor za nova ushićenja  , ulizivanja i koristoljublje.

         Okomivši se na Tita Ćosic  i ćosićevci ga opisuje kao diktatora, monarha itd.što je u suprotnosti sa mišljenjem naroda, “običnog sveta” i  “ čoveka s ulice “.Oni  ga i danas, skoro tri decenije od njegove smrti,  u svim anketama i istraživanjima javnog mnjenja  u Srbiji i dnevnom žargonu  smatraju  svojim najvećim državnikom u istoriji. Teško da se čovek , koji je najviše doprineo  da milioni ljudi  pristupe  uživo i neposredno  upravljanju državom, privredom, kulturom itd. može nazvati diktatorom.

I  Titov stil rada je bio takav da je više boravio  među radnicima , građanima, vojnicima, omladincima,pionirima itd. nego u kabinetu.Nema veće tvornice, mosta, puta koji nije Tito otvorio. Nema zemljotresa, poplave, bilo koje katastrofe gde Tito nije prvi stigao. To ne rade diktatori. Diktatori ne dobijaju 4.000 pisama mesečno od građana   a na mnoga  je Tito i lično odgovarao, kao na primer Lujzi Mišić. Nema zemlje u svetu gde Tito nije bio dobrodošao gost a njegov povratak  u zemlju bio je  uvek narodno veselje. Da li tako dočekuju diktatore? Ne sećam se da je D.Ćosic za vreme svog kratkog predsednikovanja SRJ pokazao nešto od toga, a o današnjim robotizovanim EU predsednicima  ne treba ni govoriti.

 Tito nije bio diktator ali nije bio ni mlakonja kao današnji lideri. Znao je kada je nužno upotrebiti silu  : IB i Goli Otok, “cestna afera “ u Sloveniji, “hrvatsko proleće” itd.   Na udaru državnih sankcija nisu bili njegovi lični protivnici ,jer ih nije ni imao ,već oni koji su pokušavali da ruše državu izazivajući nove građanske  (IB 1948.) i bratoubilačke ratove ( Kosovo, Hrvatska). 

2. Čime su Tito i komunisti steklu toliku popularnost kako Vi kažete?

 Titova popularnost, kao i popularnost partizana i komunista uopšte, i poverenje naroda u njih, nije bila rezultat harizme ovoga ili onoga pojedinca ili vešte propagande već učinka u radu i ličnog poštenja. Taj učinak u Srbiji je  najvidljiviji u otklanjanju zaostalosti nastale zbog viševekovnog  robovanja pod Turcima na koje smo se stalno žalili i njime opravdavali svoje neuspehe. Tito i komunisti su Turke konačno stavili ad akta i grandioznim radnim i  moralnim poduhvatom celog naroda doveli zemlju, za samo pola veka, na nivo industrijski srednje razvijene zemlje sa visokom kulturom!

         Tito je na ovaj svet dosao kao proleter i tako otišao iz njega. Tito nije koristio vlast za lične ciljeve. Svojim brojnim naslednicima, koji su imali svoj lični život i živeli kao ostali građani SFRJ,  nije ostavio ni kolibu! Svi pokloni , nekada  vrlo vredni, koje je  kao državnik često primao, odmah su evidentirani kao državna svojina i danas se nalaze u  državnim depoima kao zbirke itd. Sva njegova imovina bile su dve štedne knjizice (od zajma za preporod Srbije i zajma za prugu Beograd – Bar) i devizni račun od šest hiljada DM od nemačkog izdavača za memoare, sve  u ukupnom iznosu od četrdeset hiljada tadašnjih nemačkih maraka, što se vidi iz zapisnika o ostavinskoj raspravi u 4. opštinskom sudu u Beogradu! Zar tako monarsi odlaze sa ovog sveta!? Kod Tita, dok si bio na položaju ili funkciji mogao si da imaš razne privilegije , koje po propisima idu  uz taj položaj ali kad odeš s njega sa sobom nosiš samo svoju praznu torbu. Ako pokusaš da nešto “strpaš“ u nju -  ideš u zatvor! Danas je drugo vreme – vreme na položaju se koristi za lično bogaćenje. Ako se ne obogatiš kao ministar – bio si slab ministar!

 3 Tita i KPJ često optužuju za zla koja su  naneli  Srbima i Srbiji ističući kao komunističku parolu i stav “ Slaba Srbija - jaka Jugoslavija”. Koliko je to tačno? 

Ima još razloga zašto  su Tito i komunisti omiljeni u srpskom narodu, a što D.Ćosić i ćosićevci pokušavaju  da zabašure. Srbi su  pod njihovim rukovodstvom u ratu oslobodili  zemlju od okupatora i  u miru ostvarili sve svoje nacionalne ciljeve.  Okupacijom   oteto Kosovo i Metohija (fašistička Albanija), oteti Banat (Hitlerova Nemačka), Bačka  (fašistička Madjarska) i Srem (ustaška Hrvatska), bosilegradski i pirotski okrug (fašistička Bugarska) – vraćeni su matici. I svi Srbi su živeli u jednoj federativnoj državi bez unutrašnjih granica - SFRJ. Kao narod, koji je svojom borbom i žrtvama najviše doprineo njenom stvaranju, Srbi su u zajedničkoj federaciji imali tri nacionalne države: pored NR Srbije jos i NR Hrvatsku i NR BiH jer su one, po republičkim ustavima, bile države hrvatskog i srpskog, odnosno srpskog, muslimanskog i hrvatskog naroda. U praksi je to ostvarivano, pored ostalog, i odgovarajućim nacionalnim sastavom organa zakonodavne, izvršne i sudske vlasti u ovim republikama.  Ovo na najbolji način demantuje insinuacije o tome da su Tito, KPJ i Kominterna bili antisrpski orijentisani . Parole “Slaba Srbija – jaka Jugoslavija”, “Pobednici u ratu, gubitnici u miru” i slične gluposti su izmišljotine srpskih nacionalista i šovinista koje je jugoslovenska socijalistička praksa potpuno negirala. Srbi su u SFRJ uživali najveći ugled i kao najbrojniji narod imali i najveću odgovornost i ucešće u upravljanju državnim poslovima. Oni se zbog toga nisu smatrali superiornim nad drugim narodima i narodnostima , kao što se nisu osećali ni inferiornim ma gde živeli u njoj.

4 Kao dokaz unižavanja Srbije često se navodi Ustav SFRJ iz 1974. godine koji je faktički dao velika prava ne samo republikama već i pokrajinama u Srbiji?.

Kukajući  nad zlom sudbinom srpskog naroda D.Ćosić i ćosićevci  bacaju  “drvlje i kamenje”na Ustav 1974. Taj Ustav je  bio novi iskorak u jačanju SFRJ, pa i Srbije, kao države. Davanje većih prava republikama i pokrajinama u samoupravljanju značilo je i njihov veći angažman i odgovornost za sopstveni razvoj. Istovremeno, povećane su i nihove odgovornosti i obaveze prema zajedničkoj državi. No, nije to bila glavna poenta Ustava. To je bio radnički ustav, koji je konkretno regulisao da na sva važna i odgovorna mesta i položaje u državnim i privrednim organima, kulturi itd. budu kadrovi iz neposredne proizvodnje dakle radnici, neposredni proizvođaci! Nažalost, ovo nije sprovedeno. Ustav su pisali revolucionari, komunisti, neposredni proizvođači  a sprovodili nacionalisti i mangupi, koji su se u međuvremenu infiltrilali u sva tadašnja pokrajinska, republička i savezno rukovodstvo. Optuživanje Tita i Kardelja da su Ustavom 1974. hteli da razbiju Jugoslaviju je na granici razuma. Ispada da su je od mladih dana  stvarali da bi pod stare dane imali šta da razbijaju!

 5. Tito i KPJ se optužuju i za nastajanje današnje kosovske krize što je javno izneo nedavno i predsednik Srbije B.Tadić ?

 Tita i komuniste Ćosić i ćosićevci i demokrate na vlasti optužuju i za kosovsku dramu skrivajući tako svoje autorstvo u njoj. Činjenice su drukčije: NOV i POJ su pod Titovom komandom oslobodili  KiM 19.novembra 1944., kada je 46.srpska divizija NOV i POJ ušla u Pristinu. Tito i NOV i POJ  su, zatim, skršili oružanu albansku balističku pobunu (decembar 1944. –mart 1945.). U slamanju te pobune učestvovali su i Albanci partizani. Pod budnim okom Tita i komunista KiM se sve čvršće svestrano integriše kao deo Srbije  i decenijama je  oaza mira i zajedničkog života i rada Albanaca  i Srba, ostavljajući iza sebe vreme zaostalosti, gloženja i mržnje. Nikada Tito i komunisti nisu videli Kosovo kao nezavisnu državu ili u sastavu Albanije, što su balisti često pokušavali da ostvare ali su Tito i KPJ to uspešno sprečavali, kad je trebalo  i silom. Vrhunac tog uspešnog razvoja bio je Ustav 1974. s kojim su bili zadovoljni i Srbi i Albanci, sem zagriženih nacionalista, četnika i balista. Taj Ustav je jos više integrisao Kosovo u Srbiju. Nisu sa Kosova odlazili ugroženi Srbi već srebroljubci  i kukavice koji će, pošto su primili velike pare za svoja imanja i kuće, doći u Srbiju i pričati kako su “jedva spasli glavu od opasnih Šiptara”. Oni su srpski kukolj! Oni i albanski separatisti su glavni akteri kosovske drame.

Ta drama se može najuspešnije rešiti na principu koje je Tito odavno postavio, na principu bratstva i jedinstva,  koje nije samo nacionalna i verska kategorija već, pre svega, socijalna. Da je to bio dobar Ustav i da je Tito kao državnik gledao i video daleko u budućnost pokazuje i današnja situacija Srbije: rešenje za Kosovo po tom  Ustavu današnje rukovodstvo Srbije žarko zeli i predlaže ga kao svoje (“Sustinska autonomija “ itd.).

 6. Najvatreniji kritičari Titovog dela ističu sebe kao dugogodišnje disidente i borce protiv komunističke diktature. Pošto ste i sam svedok tog vremena šta mislite o tome?

D.Ćosić i ćosićevci su samohvalisavci. On pričaju  o sebi kao neposlušnicima  vlasti, opozicionarima, borcima  protiv tiranije, slobodnim i nezavisnom piscima itd. Tito i njegova partija su ih navodno progonili 25 godina itd. Nisu Tito i komunisti progonili umetnike i zabranjivali njihova dela već kriminalce i kriminalna dela. Progonjeni nacionalisti i mangupi lansiralu su tvrdnju da se u SFRJ progone ideološki protivnici, kritičari socijalizma itd. Oni ocenjuju sistem kroz svoj jadni život i sudbinu ne interesujući se kako živi i misli većina ljudi u zemlji. A toj većini samoupravljanje je dalo šansu da misli i odlučuje, da kritikuje, što je, inače, u kapitalizmu privilegija manjine koja se, neopravdano, izborila i za naziv - društvena elita! To pravo na kritičku reč u SFRJ nije bilo formalno pravo kao danas. Danas ga može koristiti maksimalno 250 ljudi u Srbiji koji se „ne skidaju „sa TV ekarana, radio talasa i naslova u novinama dok milioni ljudi imaju pravo samo da gledaju, slušaju i čitaju. U SFRJ su bili stvoreni pravni, organizacioni, finansijski, materijalni , tehnički i drugi uslovi u preduzećima  – ustanovama  i mesnim  zajednicama do skupštine SFRJ da svi građani mogu javno da iznesu svoje mišljenje i predloge  o stanju i budućnosti zemlje. Danas ih niko nizašta ne pita!

7. Da li je tačno da je Tito lično naređivao progon disidenata i neistomišjenika kao što su Ćosić i slični?

Tito nije bio zlopamtilo, revanšist. To se D.Ćosić i sam uverio obilazeći, kao predsednik  SRJ, nekadašnji Memorijalni centar J.B.Tito. U ličnoj Titovoj biblioteci bili su svi primerci Cosićevih knjiga, pa  i one koje je s posvetom slao ili uručivao Titu. Tih 25 godina “progona”  Ćosić je, i ne samo on, bio politički anonimus, što ne znači da politički nije bio aktivan. Naprotiv! D.Ćosić je, kao i ostali pripadnici srpske nacionalističke elite, to vreme mirno preživeo u samoizolaciji ali na  “državnim jaslama” tj. u nacionalnim institucijama,  rovario protiv sopstvene zemlje i naroda pišući knjige, Memorandume i slično. Samo mali broj njih imao je hrabrosti da javno iznese svoje mišljenje kao M.Đilas dok su drugi, među njima i D.Ćosić, glumili disidente i ketmane. ”Gledanje kroz prste“ tim tipovima greška je i Tita i partije jer  najveću odgovornost za razbijanje SFRJ i bratoubilački građanski rat započet 1991. snose baš tzv. nacionalne institucije u svim jugoslovenskim republikama (akademije nauka, crkve, univerziteti, udruženja knjizevnika, instituti društvenih nauka, nacionalni mediji). To su zmijska legla iz kojih su ispuzale mnoge otrovnice trujući narod najstrašnijim otrovom na svetu – šovinizmom! Komunisti su propustili da na vreme temeljito ociste te Augijeve štale. Kada ponovo dođu na vlast to prvo treba da učine.

8. Kako lično doživljavate ovo vreme neke vrste hajke na komuniste pošto ste i dalje aktivni član SKJ vec preko 60 godina?

Tačno. Ne ruže D.Ćosic i ćosićevci samo Tita vec stotine hiljada partizana i komunista – mrtvih i živih optužujuci ih da su Srbima nametnuli za njih pogubno jugoslovenstvo i boljševizam Nazvati komunistu Jugoslovenom i boljševikom za mene je kompliment. Najlepši deo života naših naroda i narodnosti do sada vezan je za ime Titove Jugoslavije. A boljševici, sada već mitski divovi u istoriji čovečanstva, predvođeni Lenjinom i Staljinom stvorili su prvu socijalističku državu na svetu  - SSSR i izveli ljudski rod na put komunizma, put slobode, jednakosti i bratstva, kojim on nastavlja da ide i pored kriza i zastoja do kojih dolazi. Da komunizam nije na “đubristu istorije”, kao što je tvrdio R.Regan 1991., pokazuje komunistička Kina i druge komunističke zemlje koje u svom razvoju postižu sve veće uspehe, socijalizam XXI veka u Južnoj Americi itd. Boljševici su 1917. Rusiju , zaglibljenu u blato istorije,  podigli  za samo nekoliko decenija do kosmičkih visina. Ne treba zaboraviti da je prvi čovek koji je poleteo u svemir i “dodirnu zvezde rukama “ bio boljševik Jurij Gagarin.Od tri zemlje u svetu koje su poslale čoveka u svemir dve su komunističke – SSSR i Kina itd. Ima puno znakova da se Zajednica nezavisnih država vraća nekim vrednostima SSSR. Daj bože! 

9 Šta mislite o budućnosti Srbije i savladavanju krize u kojoj  je ona danas?Da li ste pesimista kao D.Ćosić?

 Mračni pesimizam, plakanje i naricanje nad sudbinom srpskog naroda i  besciljnost misli D.Ćosića i ćosićevaca  neće nam pomoći da nađemo izlaz iz teške situacije u kojoj smo se našli kao narod, a čemu su i oni  dosta doprineli. Za nas bi bolje bilo da po tom pitanju što manje rade jer ni do sada Ćosic i njegova nacionalistička bratija  nisu ništa dobro za Srbe uradili već samo zlo. I da ne blate i ne napadaju  ljude čija dobra dela za srpski narod vidimo na svakom koraku. Srbi će se snaći i bez njega. I danas nam trebaju borci a ne narikače!

 Stevan Mirković, predsednik UG “ Centar Tito” i general u penziji